Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpkinja ušla u istoriju američkog univerziteta, pomoglo joj je znanje iz domovine

(Pixabay)

BOSTON - Zorica Pantić, prva žena inženjer na čelu jednog tehnološkog univerziteta u SAD, koja je između ostalog, kao rektor, mali bostonski koledž pretvorila u nacionalno prepoznatljiv univerzitet, kaže da joj je za sve uspehe ostvarene u Americi pomoglo znanje štečeno u Srbiji.

„Mogu da kažem da sam uspela zahvaljujući dobrom obrazovanju stečenom u Srbiji. Bila sam student generacije. U Nišu sam završila Elektronski fakultet uključujući i doktorat, a onda sam došla u SAD, dobila sam Fulbrajtovu stipendiju za post-doktorska istraživanja”, rekla je za Tanjug Zorica Pantić u čiju je čast Grad Boston 9. maj, kada joj je završio mandat rektora na Ventvort univerzitetu, proglasio za njen dan, a zbog brojnih zasluga koje je imala tokom tih 15 godina. Nakon četiri decenije iskustva na univerzitetima širom SAD, a tokom kojih je i u Teksasu osnovala Koledž za inženjerstvo, Pantić kaže da je obrazovanje u Srbiji definitvno više nego odlično.

„Imali smo odlične programe na Elektronskom fakultetu, to mi je pomoglo da steknem dobru podlogu za rad i zato mi je bilo vrlo lako da se uključim u istraživanja i da se prebacim na lidersku poziciju”, rekla je Pantić koja sada radi na Nacionalnoj akademiji za građevinu, nastavljajući da daje doprinos znanju studenata iz čitavog sveta.

Pantić je 2005. godine dolaskom na mesto rektora na Ventvortu prekinula tradiciju dugu 99 godina tokom koje su na čelu te institucije bili muškarci.

„Čudila sam se kako do tada nije bilo žena na tako važnim pozicijama”, rekla je Pantić i podsetila na slične uspehe Marije Ilić stučnjaka za jake struje na bostonskom MIT i Jelene Kovačević (koja je nešto kasnije postala prva žena dekan njujorškog Tehničkog fakulteta Tandon, osnovanog 1854).

I zato joj je, između ostalog, kako kaže, bila želja da na studijama bude mnogo više studentkinja i žena predavača.

„Važno mi je bilo da dovedem što više studentkinja i uspela sam. Njihov broj je sa 18 porastao na 25 odsto, slično je bilo i sa stručnim kadrom pa je broj profesorki, predavača ... sada iznad američkog proseka”, rekla je.

Zahvaljujući Zorici Pantić Ventvort Institut za tehnologiju, do tada prepoznatljiv samo uskostučnoj javnosti, postao je među 15 odsto najboljih univerziteta za inženjerske programe u SAD, a kako je precizirala, ima ih 360.

„Nastojala sam da unapredim univerzitet i u tom cilju uveli smo 10 redovnih i sedam postdiplomskih progama, koji pre mog dolaska nisu postojali. Broj studenata je sa 3.500 porastao na 4.500, a bužet sa 63 na 136 miliona dolara”, rekla je Pantić koju su zvali i inspiracijom za žene i ostvarenjem američkog sna.

Pored rada na univerzitetu imala je kaže i vremena za humanitarni rad, pomagala je organizaciju Svetog Save u Bostonu, a posebno je nastojala da obezbedi stipendije i priliku za školovanje talentovanim mladima iz siromašnijih porodica.

„Ustanovila sam stipendiju koja nosi ime moje sestre Marijane Pantić, a zahvaljujući kojoj je studije završilo dvadesetak studenata, među kojima su bili studeti iz Srbije i oni srpskog porekla”, navela je Pantić koja je aktivna i u Međunarodnoj organizaciji za žene.

Venvort je, kako navodi, tokom njenog mandata postao broj jedan za građevinu i broj četiri za arhitekturu. Novi deo zgrade Ventvort univerziteta za inženjerstvo, inovacije i prirodne nauke u Bostonu, gradu koji ima 35 gradskih koledža i univerziteta, do kojih je globalno najprestižniji Harvard, dobio je njeno ime.

Karijeru je započela u Ilinoju, gde je, kako kaže, prva radila i na super kompjuteru, koji je tek stigao na univerzitet, a potom je prešla u San Francisko, gde je bila šef odseka za inženjerstvo.

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile Rad
Dok su nasi strucnjaci sticali OBRAZOVANJA na nasim fakumtetima onda je to bilo vise nego odlicno. A sad kad smo zamenili Obrazovanje sa Edukacijom vidim da ima primetljive razlike. Sad neka drugi odlucuju o tome sta je se desilo.
Darko
Zavidim ovim ljudima koji su otisli iz ove zemlje i koji su uspeli van. Da sam bio pametniji i ja bih isto napravio.
DjoleP
Dr Zorica Pantić Taner, inženjer elektronike, doktor elektronike, rođena je u Beogradu 10. maja 1951. godine. Završila je osnovnu školu Ratko Vukićević i Gimnaziju Stevan Sremac u Nišu. Diplomirala je na Elektronskom fakultetu u Nišu 1975. godine a magistrirala 1978.godine. Doktrirala je 1982. godine na Elektronskom fakultetu u Nišu. en.wikipedia.org/wiki/Zorica_Panti%C4%87, Mnogo slika na netu.
NYC
Veoma zanimljiva i lepa prica Zorice Pantelic. Cestitke ! Uspeh Univerziteta nije samo njen licni uspeh vec je to verovatno deo tima gde su mnogi drugi radili da bi Univerzitet zauzeo sto bolje mesto medju slicnim skolama. Sto se tice obrazovanja u Srb., verujem da je gdja Pantelic stekla vazna znanja, ali to ne vazi za sve univerzitete u Srbiji. Nasi tehnicki fakulteti su u svet poslali dosta dobrih kadrova. Na zalost nasi drustveni fakulteti tj humanities nisu dugo i ne idu u korak sa svetom.
Milos
A sto nisu onda njene kolege sa Elektronskog makar vodeci inzenjeri u jakim svetskim firmama? Pa zato sto se radi o licnom talentu doticne a menje o obrazovnom sistemu. To je isto kao kad bi zbog jednog Tesle tvrdili da su svi Srbi naucnici i elektro-fizicari. Gospodja je pokazala skomnost i sirokogrudost svojom izjavom A
DejanBg
@Djordje: Sta reci a ostati pristojan? Podseca me na pricu o SFRJ svemirskom programu koji su ukrali Amerikanci. Da ne SFRJ bila takav rasadnik inzenjercina, ne bi pravila automobile i traktore ( i manje vise sve ostalo) po licenci nego bi imala proizvode domace pameti ( kso sto nije imala). Talentovsni pojedinci du jedno a (ne)funkcionalni sistem je drugo
Ђорђе
Ви то знате боље од ње јер сте били у њеним ципелама .У то време, наши технички факултети су дали много инжењера, који су радили и подигли ниво многих факултета,института и фабрика на западу

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.