Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BOŽIĆ S JEVGENIJEM JEVTUŠENKOM

Ljubavi, ime ti je Rusija

Goran Lazović, srpski poeta i putopisac, godinama se družio sa slavnim pesnikom, koji mu je otvorio dušu i rekao „Plakao sam kad je NATO bombardovao Srbiju”
Увек атрактивни Долгопрудни (лево), На гробу Јесењина (Фотографије из архиве Г. Лазовића)

Kako to izgleda kad Božić proslavljate, zapravo kad ste gost u domu slavnog ruskog pesnika kakav je bio Jevgenij Jevtušenko? Tu privilegiju imao je, i to ne jednom, srpski poeta i putopisac Goran Lazović.

– U njegovoj kući sve je izgledalo prelepo, prisno, domaćinski, srdačno i toplo, kakav je bio on i kakva je inače ruska duša – evocira uspomene za „Magazin” čovek koji je putovao mnogim zemljama i kontinentima i koji se sreo i razgovarao s mnogim poznatim ličnostima, o čemu je snimljen film, a brojni susreti trajno zabeleženi u knjigama. – Jevtušenku sam ja bio srpski brat, a on meni duhovni otac. U jednom od božićnih, novogodišnjih i drugih, neobaveznih, pre svega prijateljskih susreta došao bih na dvadesetak minuta, a ostajao i po šest sati. Zato sam veoma ponosan na film „Svet bez granica – Jevgenij Jevtušenko”.

Kuda sve nije putovao naš sagovornik, s kim se sve nije družio. Šetao je, sve pomno beležeći, ulicama Praga, Moskve, Verone, Sankt Peterburga, Pariza, Kijeva; bio u Sibiru, Mongoliji, gde je pio rakiju od goveđe balege, Albaniji, Jasnoj Poljani. Razgovarao s Monikom Beluči, Natalijom Solženjicinom, Miroslavom Antićem, Orhanom Pamukom, patrijarhom Pavlom, patrijarhom moskovskim i cele Rusije Kirilom... Poetsko veče „Ljubavi, ime ti je Rusija” oduševilo je sve prisutne, baš kao i njegova knjiga „Ljudi i gradovi”.

Suze zbog NATO agresije

Malo ko je imao sreću da s jednim od najvećih ruskih i svetskih pesnika Jevtušenkom bude tako dobar prijatelj kao naš sagovornik. Njegova sećanja na te susrete i dalje su sveža, iako vrsnog pesnika nema već četiri godine. Božićna atmosfera svuda se osećala, pa i u Peredelkinu, Jevgenijevoj kući-muzeju.

– Dočekao me je stojeći pored stola iznad kojeg je visila slika crvenog petla – prebira po uspomenama. – Iz kuhinje je dopirao miris kavkaskog čaja. Ruke, koje su ispisale najlepše ljubavne stihove ovoga sveta, koščate i pegave, očas su prošetale po mojim ramenima. Upoznao sam ga još kao student, zašta je najzaslužniji Andrej Voznesenski, sovjetski i ruski pesnik i pisac.

Slavni pesnik Jevgenij Jevtušenko i Goran Lazović

Dugo su trajali susreti dvojice prijatelja. Naš pesnik pamti šetnje šumom, koje su katkad proticale bez ijedne reči. Na svako Lazovićevo pitanje o Brodskom, Jevtušenko bi odmahivao rukom: „Nemoj o njemu, da nas ne čuju njegove pesme”. Sećao se ruski poeta, i o tome pričao srpskom prijatelju, susreta s Hruščovom, Molotovom, Pasternakom, Solženjicinom, s Dobricom Ćosićem. Njegove tople priče o hladnom Sibiru uvek su bile zanimljive, jer je kazivao o rodnom selu, o tamošnjim ženama za koje je tvrdio „da su njegovo najiskrenije ogledalo i najlepši portret”.

– Mnogo ga je zanimala Srbija, tako da sam mu često pričao o svom rodnom mestu Brodarevu, o reci Lim i obližnjim planinama – nastavlja sa sećanjima. – Jednom mi je potpuno otvorio dušu: „Znate li vi da sam plakao kad je NATO bombardovao Srbiju”. Pisao sam mu često, a od njega dobijao razglednice i beloruska vina.

Jednog događaja će se ipak sećati do kraja života. Jevtušenko je bio u bolnici, a naš sagovornik imao poetsko-književno veče u Moskvi. Neko od njegovih najbližih to mu je dojavio. Napolju minus 25 stepeni, sneg veliki, glumci, pesnici, muzičari spremni za celovečernji program. Kad, najednom, pojavljuje se Jevtušenko. U sali najpre muk, pa frenetičan aplauz. Svi poskakali sa stolica. Žaneta Artutijan, direktorka pozorišta „Grad”, zaplakala je od sreće i poručila: „Dobro nam došao, dragi Jevgenij. S vama je u naš grad večeras došla istorija.”

Posle su svi saznali da je napustio bolnicu, s obrazloženjem da ide kući, a zapravo je „pobegao” na Lazovićevo književno veče. Iako bolestan, nije mogao da odoli izazovu. Bio je sasvim iskren: „Došao sam da zagrlim mog srpskog brata”, pokazujući na našeg pesnika. Mnogi su bili u neverici da je to on. Izgledao je iznuren od bolesti. Okopnele su oči za kojima su ludovale i srećno udate žene. Ramena, koja su tapšali Fidel Kastro, Kenedi i stotine drugih poznatih i manje znanih, kao da su potonula.

Posle posluženja i višečasovnog razgovora, baš na Božić, došlo je vreme da Lazović napusti pesnikov dom. Na rastanku ga je domaćin zamolio: „Kad se vratiš u Beograd, potraži jednu Milenu... Možda je živa. Puno sam je voleo...”

Uspeo je Goran da pronađe Milenu. Javila se posle jednog njegovog novinskog teksta. Potvrdila je da ima i sliku s Jevtušenkom. U danu kad je on umro, ona je udavala ćerku. Kakav koloplet sudbine!

Ovde počiva veliki Jesenjin

U Jesenjinovom zavičaju

Putovao je, upoznavao predele i ljude, razgovarao s poznatim ličnostima. Emir Kusturica će o njemu izgovoriti sledeće: „Njegove reči se pretvaraju iz dokumenta u poeziju. U Rusiji, gde god kreneš, tu je Goran Lazović.” Poznati književnik Radovan Beli Marković ovako opisuje njegovo stvaralaštvo: „Oči će vam biti ozarene, kao i duša, tako štogod nećete naći na internetu. To je ono pričanje kraj vatre, u pozni sat, lagano, pred ozbiljnim i mrkim ljudima. Hodajući za oblacima, zemljom i preko nebesa, Lazović pomera žanrovske granice, svaki čas nam kroz prozor došaptavajući stihove.”

I najnovija knjiga mu je, u većini, satkana od priča iz Rusije. Putovao je po njenim gradovima, pohodio Sibir. Nezaobilazno odredište je Konstantinovo u kojem je 3. oktobra 1895. rođen slavni Sergej Jesenjin.

„Njegova kuća, brvnara, obnavljana nekoliko puta, okružena je izuvijanim prućem. Ispred kapije, topola. Okamenjeni pesnik samuje u senci velikih breza”, zapisao je naš putopisac. „U kuhinjskom delu kuće je zidana peć, hlebara. U drugoj sobi: krevet, prva diploma, jastuci i kaputić koji je nosio kao dečak i u kojem je dočekivao oca Aleksandra kad se ovaj vraćao iz Moskve, gde je radio kao mesar. U svoje mesto najčešće je dolazio zimi. Neposredno pred smrt, Jesenjin je pevao o povratku u zavičaj, gledao u propalo selo i oronule kolibe u kojima je, umesto ikone, na zidu visio Lenjinov portret iz kalendara. Bilo je to leto kad se zaljubio u Anu Sardanovsku. Ona se udala za drugoga, rodila sina Borisa i umrla u 26. godini. Pod njenim prozorom i danas rastu jorgovani.”

Valentin Gaft je ruska glumačka ikona. Doći do njega je prava lutrija. Moskovski prijatelji su to preneli Goranu, ali se on nije predao. Uspostavio je telefonsku vezu i objasnio ko je.

„Kad dolazite”, pitao je Gaft.

„Kad me primite”, bojažljivo je pitao naš pesnik.

„Sutra u šest”, odgovorio je domaćin.

Posle su dugo razgovarali. Prekaljeni glumac tada je rekao: „Kad su bombardovali Srbiju, duša me je bolela, plakalo mi se, vrištalo. Psovao sam, gledao u nebo i molio se za vas.” U nebeski teatar Gaft se preselio 12. decembra 2020. godine.

Zabeležio je Goran i susret s Monikom Beluči, jer je Kusturičin dobar prijatelj.

– Od kad sam s njom pričao, i reči su se prolepšale – prenosi svoje utiske. – Ušla je nasmejana i odmah objasnila: „Kusturica me je video takva kakva jesam, na tome sam mu zahvalna. Mene stalno gledaju, posmatraju, a vrlo malo je onih koji su uspeli stvarno da me vide.”

Ređaju se likovi, razgovori, ispovesti s Lazovićevih putovanja. Piše neobično. I nikad ne zaboravlja svoje Brodarevo i majku koja tamo živi. Ali, priče iz Rusije uvek imaju prednost.

Na grobu Dostojebskog u Sankt Peterburgu

DECA VESELA I NA MINUS 43

Utisci s putovanja po sibirskim gradovima uvek su neponovljivi.

– Ulazimo u Krasnojarsk, grad koji spava. Nije ovo grad, ovo je ledara – prisećao se tih trenutaka. – Nigde dima, ni mirisa vatre, nigde ni senke od života. Dok smo pili čaj, negde oko osam ujutru, začula se graja. Dečaci, ne stariji od deset godina, išli su u školu, smejali se slatko i hodali lagano, podsmevajući se mrazu. Po izlasku iz aviona, u pet ujutru, bilo je minus 43. Osetio sam bol u nosu, led na čelu, obrve su me zabolele, a dlake su se pretvorile u čeličnu žicu. U ovom gradu obdaništa se zatvaraju na minus 50!

SAVETI PATRIJARHA PAVLA

U nizu susreta s poznatim ličnostima jeste i onaj s patrijarhom Pavlom. Seća se da je ovako besedio: „Neće nam služiti na čast, ni kao hrišćanima, ni kao potomcima svojih predaka da činimo zlo, a nadamo se dobru, nasuprot savetu Svetog apostola Pavla i nauci naših majki kroz vekove... Sestrinska pomoć sestrinskih crkava u sadašnje vreme osobito biće nam od velike koristi ako budemo istinu o nama iznosili i pred svojim i pred drugim narodima.”

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Славица Тодорић
Наша Исконска Славенска браћа! Наш исти дух тече нашим крвотоцима кроз векове. Велико Хвала за дивну причу и подсећање о јединству наших душа.
Дан
Русију хвали на Запад децу шаљи !
anaig
Divno. Hvala.
slavko
Na jednog Srbina koji živi u Rusiji njih stotinu živi na zapadu. Toliko o ljubavi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.