„Tačka povratka” vraća dijasporu u Srbiju

Zahvaljujući organizaciji „Tačka povratka”, osnovanoj s ciljem da se srpskoj dijaspori pruže informacije o načinima stupanja u kontakt i zaposlenja u Srbiji, mladi doktor nauka antropološke arheologije iz Pitsburga dobio je posao u arheološkom nalazištu u Vinči. Šest meseci kasnije on je aplicirao za Američki antropološki fond, dobio grant od pola miliona evra, namenjen saniranju klizišta iznad nalazišta Vinča – Belo brdo, i tako na najbolji mogući način doprineo razvoju arheologije u svojoj zemlji. I emigrantski par iz Srbije, koji je sreću pod profesionalnim suncem potražio na Novom Zelandu, vratio se u zemlju. Posredstvom „Tačke povratka” mlada umetnica dobila je posao u Muzeju savremenih umetnosti, a njen partner radi na digitalizaciji nauke pri Ministarstvu prosvete i nauke.

Oni su samo neki od više stotina visokoobrazovanih emigranata koji su se tokom prethodne dve godine vratili u zemlju zahvaljujući ovoj organizaciji, a kada svodi aktivnosti „Tačke povratka”, njen direktor Ivan Brkljač ističe da su najveće interesovanje za povratak ispoljili medicinski radnici, naučnici, IT stručnjaci, umetnici i finansijski stručnjaci. Kada je početkom pandemije virusa korona upućen poziv našim medicinskim radnicima koji žive i rade u inostranstvu da se vrate u zemlju jer se strahovalo od pucanja zdravstvenog sistema, više od 350 lekara odazvalo se pozivu, a oko 80 njih je u nekom momentu bilo radno angažovano u zdravstvenom sistemu Srbije. Osim toga, oko 200 stručnjaka različitih profila imalo je razgovore za posao u domaćim firmama, a više od 100 se vratilo u zemlju i počelo da radi za domaće firme. Brkljač primećuje da se IT stručnjaci brzo i lako zapošljavaju, ali ohrabruje podatak da je veliki broj ljudi iz sveta nauke i umetnosti uspeo da pronađe posao preko „Tačke povratka”.

„Ideja o nastanku ove organizacije nastala je nakon konferencije ’Talenti na okupu’, održane 2018. godine u Palati ’Srbija’ na inicijativu predsednice vlade. Glavni zaključak tog sastanka bio je da je Srbiji potrebna organizacija koja bi se na savremen način bavila kontaktima s visokoobrazovanom i visokokvalifikovanom dijasporom. Organizacija je osnovana nakon godinu dana i brzo je uspostavila saradnju s programom za razvoj UNDP i Kancelarijom za dijasporu. Iako je pandemija kovida 19 verovatno poremetila životne i karijerne planove mnogih naših stručnjaka, mi smo početkom marta prošle godine brzo sastavili spiskove naših ljudi koji su se zatekli u inostranstvu i želeli da se vrate u zemlju, i te spiskove poslali ’Er Srbiji’ i Ministarstvu inostranih poslova. Za svega dvadeset dana javilo nam se više od 6.000 osoba, čiji smo povratak uspešno organizovali u zemlju, a među njima je bilo i srednjoškolaca koji su završavali obrazovanje u inostranstvu, pa je u jednom dramatičnom momentu oko 80 đaka ostalo bez krova nad glavom u Americi. Zahvaljujući saradnji sa srpskom crkvom u Njujorku, oni su zbrinuti i vraćeni u zemlju”, priseća se Ivan Brkljač.

Nažalost, nekada su birokratske prepreke jače od želje da se pomogne zemlji u krizi. Naš sagovornik se priseća srpskog državljanina koji je diplomu Medicinskog fakulteta stekao u Danskoj i želeo da donira opremu vrednu 300.000 evra, vrati se u Srbiju i dobije privremenu dozvolu za rad od strane Lekarske komore Srbije, kako bi pomogao svojim kolegama u borbi s virusom korona. Njegova želja je bila osujećena jer propisi nalažu da državljani Srbije moraju da nostrifikuje diplomu Medicinskog fakulteta stečenu u inostranstvu kako bi mogli da rade u zemlji, iako ovo pravilo ne važi za strance. Da je bio danski državljanin, dobio bi privremenu dozvolu za rad.

Ipak, pozitivnih primera je na sreću mnogo više, a da bi pomogli našim ljudima u dijaspori koji planiraju povratak u zemlju, poslovnu saradnju ili naučnu i stručnu karijeru, organizacija „Tačka povratka” napravila je i „Vodič za povratnike”, u kom se nalaze mnoge praktične informacije koje olakšavaju ovaj proces.

„Naše istraživanje govori da oko 40 odsto emigranata u inostranstvo odlazi zbog posla, a 44 odsto kaže da bi se vratilo ako bi u struci našlo posao. Zbog toga radimo mentorski program za povratnike u okviru kog osobe koje su se vratile dele svoja iskustva sa onima koji su u istoj životnoj situaciji. Postignut je dogovor s Bankom Poštanska štedionica da nerezidenti srpskog porekla steknu mogućnost podizanja stambenih kredita u Srbiji. Do sada su se na prste jedne ruke mogli nabrojati oni kojima su banke dozvolile tu mogućnost. U toku su dogovori da poslodavci koji zaposle povratnike i daju im tri puta veću platu od prosečne imaju umanjene poreze i doprinose za 70 odsto tokom pet godina, a isto važi i za poslodavce koji žele da zaposle stručnjake koji su otišli na doškolovavanje u inostranstvo. Osim toga, imamo dogovor sa sajtom za zapošljavanje ’Infostud’ da se na našem sajtu automatski pojavi oglas u kojem poslodavac traži radnike sa internacionalnim iskustvom”, zaključuje Ivan Brkljač i dodaje da naša dijaspora može da stupi u kontakt s „Tačkom povratka” preko svih društvenih mreža.