Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Tačka povratka” vraća dijasporu u Srbiju

Najveće interesovanje za povratak iz inostranstva pokazali naši medicinski radnici, naučnici, dobri poznavaoci IT, umetnici i finansijski stručnjaci
Иван Бркљач (фото Фејсбук)

Zahvaljujući organizaciji „Tačka povratka”, osnovanoj s ciljem da se srpskoj dijaspori pruže informacije o načinima stupanja u kontakt i zaposlenja u Srbiji, mladi doktor nauka antropološke arheologije iz Pitsburga dobio je posao u arheološkom nalazištu u Vinči. Šest meseci kasnije on je aplicirao za Američki antropološki fond, dobio grant od pola miliona evra, namenjen saniranju klizišta iznad nalazišta Vinča – Belo brdo, i tako na najbolji mogući način doprineo razvoju arheologije u svojoj zemlji. I emigrantski par iz Srbije, koji je sreću pod profesionalnim suncem potražio na Novom Zelandu, vratio se u zemlju. Posredstvom „Tačke povratka” mlada umetnica dobila je posao u Muzeju savremenih umetnosti, a njen partner radi na digitalizaciji nauke pri Ministarstvu prosvete i nauke.

Oni su samo neki od više stotina visokoobrazovanih emigranata koji su se tokom prethodne dve godine vratili u zemlju zahvaljujući ovoj organizaciji, a kada svodi aktivnosti „Tačke povratka”, njen direktor Ivan Brkljač ističe da su najveće interesovanje za povratak ispoljili medicinski radnici, naučnici, IT stručnjaci, umetnici i finansijski stručnjaci. Kada je početkom pandemije virusa korona upućen poziv našim medicinskim radnicima koji žive i rade u inostranstvu da se vrate u zemlju jer se strahovalo od pucanja zdravstvenog sistema, više od 350 lekara odazvalo se pozivu, a oko 80 njih je u nekom momentu bilo radno angažovano u zdravstvenom sistemu Srbije. Osim toga, oko 200 stručnjaka različitih profila imalo je razgovore za posao u domaćim firmama, a više od 100 se vratilo u zemlju i počelo da radi za domaće firme. Brkljač primećuje da se IT stručnjaci brzo i lako zapošljavaju, ali ohrabruje podatak da je veliki broj ljudi iz sveta nauke i umetnosti uspeo da pronađe posao preko „Tačke povratka”.

„Ideja o nastanku ove organizacije nastala je nakon konferencije ’Talenti na okupu’, održane 2018. godine u Palati ’Srbija’ na inicijativu predsednice vlade. Glavni zaključak tog sastanka bio je da je Srbiji potrebna organizacija koja bi se na savremen način bavila kontaktima s visokoobrazovanom i visokokvalifikovanom dijasporom. Organizacija je osnovana nakon godinu dana i brzo je uspostavila saradnju s programom za razvoj UNDP i Kancelarijom za dijasporu. Iako je pandemija kovida 19 verovatno poremetila životne i karijerne planove mnogih naših stručnjaka, mi smo početkom marta prošle godine brzo sastavili spiskove naših ljudi koji su se zatekli u inostranstvu i želeli da se vrate u zemlju, i te spiskove poslali ’Er Srbiji’ i Ministarstvu inostranih poslova. Za svega dvadeset dana javilo nam se više od 6.000 osoba, čiji smo povratak uspešno organizovali u zemlju, a među njima je bilo i srednjoškolaca koji su završavali obrazovanje u inostranstvu, pa je u jednom dramatičnom momentu oko 80 đaka ostalo bez krova nad glavom u Americi. Zahvaljujući saradnji sa srpskom crkvom u Njujorku, oni su zbrinuti i vraćeni u zemlju”, priseća se Ivan Brkljač.

Nažalost, nekada su birokratske prepreke jače od želje da se pomogne zemlji u krizi. Naš sagovornik se priseća srpskog državljanina koji je diplomu Medicinskog fakulteta stekao u Danskoj i želeo da donira opremu vrednu 300.000 evra, vrati se u Srbiju i dobije privremenu dozvolu za rad od strane Lekarske komore Srbije, kako bi pomogao svojim kolegama u borbi s virusom korona. Njegova želja je bila osujećena jer propisi nalažu da državljani Srbije moraju da nostrifikuje diplomu Medicinskog fakulteta stečenu u inostranstvu kako bi mogli da rade u zemlji, iako ovo pravilo ne važi za strance. Da je bio danski državljanin, dobio bi privremenu dozvolu za rad.

Ipak, pozitivnih primera je na sreću mnogo više, a da bi pomogli našim ljudima u dijaspori koji planiraju povratak u zemlju, poslovnu saradnju ili naučnu i stručnu karijeru, organizacija „Tačka povratka” napravila je i „Vodič za povratnike”, u kom se nalaze mnoge praktične informacije koje olakšavaju ovaj proces.

„Naše istraživanje govori da oko 40 odsto emigranata u inostranstvo odlazi zbog posla, a 44 odsto kaže da bi se vratilo ako bi u struci našlo posao. Zbog toga radimo mentorski program za povratnike u okviru kog osobe koje su se vratile dele svoja iskustva sa onima koji su u istoj životnoj situaciji. Postignut je dogovor s Bankom Poštanska štedionica da nerezidenti srpskog porekla steknu mogućnost podizanja stambenih kredita u Srbiji. Do sada su se na prste jedne ruke mogli nabrojati oni kojima su banke dozvolile tu mogućnost. U toku su dogovori da poslodavci koji zaposle povratnike i daju im tri puta veću platu od prosečne imaju umanjene poreze i doprinose za 70 odsto tokom pet godina, a isto važi i za poslodavce koji žele da zaposle stručnjake koji su otišli na doškolovavanje u inostranstvo. Osim toga, imamo dogovor sa sajtom za zapošljavanje ’Infostud’ da se na našem sajtu automatski pojavi oglas u kojem poslodavac traži radnike sa internacionalnim iskustvom”, zaključuje Ivan Brkljač i dodaje da naša dijaspora može da stupi u kontakt s „Tačkom povratka” preko svih društvenih mreža.

Komentari29
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milos
Ne treba meni nikakav popis stanovnistva, niti nekakve vladine ili ti ne vladine organizacije da vidim kako se zivi u Srbiji. Ako je nekome potreban popis za to, sedi kuci, broji dane i sate, pa naravno da mu nije dobro. S druge strane samo neko zlonameran moze da kaze da se u Srbiji ne zivi dobro i da se ne napreduje. Da ne ponavljamo, ali putevi, pruge, bolnice, fabrike, to je plod maste, sta? Restorani puni, svi po dva mobilna, kupovina, skupa kola, kuce, imanja. Ma daj, sve vam nesto fali.
Aleksa
Nije ni receno da se lose zivi (to i dalje pak ne znaci da je dobro), samo se nadam da cete spremno prihvatiti ono sto ce popis pokazati - vise odseljenih nego doseljenih, i to uz povecanu razliku u proteklih 10 godina. No, samo posmatranjem sire okoline vidim koliko ljudi odlazi. Razmislite, da nam je zaista dobro, nikakve "Tacke povratka" koje moraju da deluju medju vec napola asimilovanom emigracijom ​ne bi bile neophodne.
Franja
Vraćaju se oni koji tamo nisu mogli ni da opepele...
Franja
@dusan1, takvih nema.
dusan1
I oni kojima je ono što su stekli u inostranstvu po njihovim merilima dovoljno da im se isplati da se vrate.
Evo zašto odlazimo
Živim u gradu koji je zbog naglog doseljavanja ljudi postao prenatrpan ljudima i automobilima (što je da kažemo-OK), a je vazduh postao vidno zagadjen, pogotovo popodne. Nedavno behu ovi eko protesti, gde je dobar deo ljudi došao kolima, a posle se vratili kućama gde se greju na drva i ugalj (jer je opcija sa toplanom preskupa). Ovo je samo jedan od primera naših društvenih paradoksa, nerešivih zbog nemanja konsenzusa- nužno je odreći se nekog komfora zarad rešenja, a to niko ne želi.
Evo zašto odlazimo
Mislio sam na moju porodicu, nas čeka iseljenje oko Aprila meseca.
Kiki
Kazes da zivis u gradu, znaci jos si tu? A pricas o odlascima, to jest u naslovu kazes "Evo zasto odlazimo" ? Ko smo to mi svi koji odlazimo?? Pojasni ako nisi ti? Ja znam mnoge koji godinama pricaju kako bi otisli, a jos uvek su tu, dzabalebare. Meni je to drustveni paradoks koji ti spominjes, pre svega drugog. Problema ima, resice se. Ima ih svugde i u svakom drustvu, ali takvog paradoksa koji ti ovde pravis, retko gde ima, stvarno.
Aleksa
Dodao bih da se u Srbiju mozda vraca visoko edukovan kadar, ali joj itekako fali obicna radna snaga - gradjevinci, kasiri, vozaci, ali i oni edukovaniji za zanate, livci, bravari, svi oni listom se iseljavaju...kako cete njih privuci nazad? Svi od 20 do 50 u ovim kategorijama pobegose iz zemlje, a to je i populacija koja se lako odluci za vise dece, za razliku od visoko obrazovanih.
Aleksa
Videcemo. Sad na jesen ce popis stanovnistva, pa cemo videti koliko se to Srbija promenila na bolje i koliko se (ali stvarno) u njoj dobro zivi.
Aleksa
@Maja, mnogo toga Vam nije jasno, ali tu Vam ne mogu pomoci, to je do Vas. Upravo ce popis pokazati koliko se ljudi u proteklih 10 godina odselilo, sigurno ne zato sto im je ovde super.
Maja
Kakve veze ima popis stanovnistva sa time koliko se to Srbija promenila na bolje i koliko se (ali stvarno) u njoj dobro zivi? Ako je po tvojim standardima, onda je ocigledno da se lose zivi, ali to si ti. Ima nas koji dobro zivimo, zelimo usput dobro nasoj Srbiji i ne pljujemo je poput neostvarenih raznih likova kojima su krivi svi drugi, sem njih samih...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.