Kad svetac bdi nad anđelima

Kragujevac – U selu Maršić kraj Kragujevca postoji crkva posvećena Svetom Vasiliju Velikom i parohijski dom u kome svoje slobodno vreme provode deca ometena u razvoju. Brigu o ovoj deci vodi paroh maršićanski, protojerej Bojan Dimitrijević (1975).

U Maršiću ima 600 domova, a crkva, koja je počela da se zida još 1991, konačno je podignuta 2008. godine. Parohijski dom je završen 2010, a 2017. je, posle niza peripetija, počeo s radom Centar „Sveti Vasilije Velike”, jedna od retkih crkvenih ustanova u Srbija koja brine o deci s posebnim potrebama.

Centar je otvoren s blagoslovom episkopa šumadijskog Jovana, a zbog korišćenja imena sveca u nazivu bilo je potrebno i odobrenje Sinoda Srpske pravoslavne crkve.

– Na ideju da pokrenem ovakav centar došao sam 2007. godine, kada sam u Ukrajini, tokom jedne ekskurzije, posetio manastir u Bančensku. Taj manastir je i dom dece bez roditelja, dece zaražene HIV-om i ometene u razvoju. Ima ih na stotine. Bio sam pod takvim utiskom da ništa drugo tada nisam mogao ni da vidim ni da pojmim – priča otac Bojan, koji je za paroha maršićanskog postavljen 2005. godine.

Crkva i parohijski dom u Maršiću podignuti su na pustoj parceli, zarasloj u kupine, koprivu i burjan, a svojevrsna bitka za Centar „Sveti Vasilije Veliki” kreće 2015, kada naš sagovornik, kako sam kaže, počinje da rešava administrativne zavrzlame.

– Mislio sam, nadao se, grad će pomoći, ali nije bilo neke vajde. I uopšte, naše institucije su spore, teško je pokrenuti taj mehanizam, uglavnom se sve svodi na samoinicijativu i spremnost pojedinca na žrtvu. Da ne zaboravim, mediji i novinari su mnogo pomogli, informišući javnost o našim aktivnostima. Centar „Sveti Vasilije Veliki” zvanično je počeo s radom 29. marta 2017, a prve štićenike smo primili već sledećeg meseca – navodi sveštenik Bojan Dimitrijević.

Parohijski dom u Maršiću ima 360 kvadrata. Deca ometena u razvoju mogu tu da borave svakog radnog dana od četiri po podne do osam uveče, a od petka uveče do ponedeljka izjutra mogu i da prespavaju. Decu dovode roditelji ili dolaze kombijem koji pripada Centru „Sveti Vasilije Veliki”. S njima rade pedagozi, defektolozi, medicinske sestre, a plan rada i ritam dnevnih aktivnosti osmislila je direktorka kragujevačke škole „Vukašin Marković”, defektolog Tatjana Simić.

– U Srbiji postoji 48 škola za decu ometenu u razvoju. Najviše ih je u Beogradu, ali manjim mestima, poput Aranđelovca, nedostaju takve ustanove. U našoj školi imamo predškolsko, osnovno, srednje, kao i obrazovanje odraslih, za uzrast od sedam do 25 godina, a već tri decenije pružamo i usluge dnevnog boravka. Zato sam svešteniku Bojanu predložila da naši đaci dolaze kod njega posle pola pet po podne do kada mogu da budu kod nas. Imamo ukupno 120 učenika, a usluge Centra „Sveti Vasilije Veliki” koristi od 20 do 25 naših đaka. Taj prostor sam s timom saradnika osmislila kao prijatan ambijent u kojem deca mogu da provode slobodno vreme, da se zabave uz društvene igre ili da pogledaju neki film – objašnjava direktorka Simić, navodeći da roditeljske muke počinju tek pošto njihova deca napune 25 godina, kada više ne mogu da pohađaju „specijalne” škole.

Usluge crkvenog centra u Maršiću povremeno koristi i dvadesettrogodišnji sin Danijele Nešović, koja u Kragujevcu rukovodi radom Udruženja za brigu o osobama s autizmom.

– Imamo dobru saradnju sa sveštenikom Bojanom, zajedno smo realizovali nekoliko projekata. U Centar „Sveti Vasilije Veliki” moje dete ide jednom nedeljno, druga deca dolaze češće. Mnogo to znači i nama roditeljima – kaže naša sagovornica.

Centar „Sveti Vasilije Veliki” sarađuje s brojnim školama i organizacijama, pa i sa Ujedinjenim nacijama, koje su kroz projekte pomogle ovu ustanovu. Eparhija šumadijska izdvaja 2.500 evra godišnje, a sveštenik Bojan je od meštana Maršića nedavno kupio oko 50 ari zemljišta uz parohijski dom. Tu je planirao izgradnju drugog objekta i proširenje kapaciteta za smeštaj dece ometene u razvoju.

– Sada imamo mesta za dvanaestoro dece, s tim da sedmoro možemo sami da dovezemo našim kombijem, a u novom objektu, koji će imati 400 kvadrata, biće još dvadeset mesta, pola u dnevnom boravku, pola u celodnevnom, gde će moći i da prespavaju. Molim gradsku administraciju da mi izađe u susret i obezbedi potrebnu dokumentaciju kako na kraju ne bismo došli „fali ti jedan papir” situaciju. Novac za kupovinu zemljišta sakupila je srpska dijaspora u Americi, supružnici Marina i Luka Nikolić iz Čikaga, te Mira i Predrag Stojanović iz Milvokija – naglašava sagovornik „Politike”.

U novom objektu, kada bude gotov, verovatno će boraviti i sin Boriše Jocića, koji sada ima 14 godina i ide u školu „Vukašin Marković”. Dečak se rodio zdrav, ali je u četvrtoj godini, greškom lekara, dobio zapaljenje mozga koje je ostavilo trajne posledice.

– Čuo sam našeg predsednika kako kaže da je u državnoj kasi ostalo 50 milijardi dinara jer ministri nisu imali spremne projekte. Predlažem da se deo tog novca iskoristi za gradnju novog objekta škole „Vukašin Marković”, u kome bi se organizovao celodnevni boravak dece ometene u razvoju s područja Šumadije. Sadašnji izdvojeni objekat počeo je da tone i proglašen je nebezbednim – kaže ovaj Kragujevčanin.

Crkveni centar u Maršiću je ustanova u kojoj se možda bolje nego na nekim drugim mestima, zvanično predviđenim, sprovodi nacionalni program inkluzivnog obrazovanja.

– O inkluziji se mnogo priča, a malo se na tome radi. Inkluziju treba sprovoditi u praksi, a naša crkva mora da osluškuje i reaguje na aktuelne društvene pojave. Deca koja dolaze kod mene su pravi anđeli nad kojima bdi svetac. Zato, verujem, za pet godina rada nije bilo nijednog incidenta. Razumeti i prihvatiti drugačijeg od sebe, to je zadatak koji sam preuzeo na sebe u okviru Centra „Sveti Vasilije Veliki” – kaže paroh maršićanski.

Božija ljubav i prosvećenost naroda, to nam je potrebno, poručuje na kraju razgovora protojerej Bojan, koji kao duhovnik Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu već dve godine ulazi u crvene kovid zone i pričešćuje pacijente zaražene virusom korona.