Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FENOMENI

I školovani muzičari vole ulične svirke

Među onima koji zabavljaju publiku u pešačkim zonama nalaze se ljudi kojima je to glavni izvor prihoda, ali ima i članova uglednih orkestara koji žele da se i na taj način izbore s muzičkim neukusom
Данило Анђелковић (Фото Г. Благојевић)

Ulični muzičari su najaktivniji u ovim prazničnim danima, jer se tada zaradi najviše novca. Dobro se zarađuje i preko vikenda, jer je više ljudi koji žele da se opuste i prepuste muzici. Ali novac nije jedini motiv zbog kojeg muzičari izlaze na gradske trgove da svojim instrumentima zabave publiku.

Dr Gordana Blagojević, naučni savetnik u Etnografskom institutu SANU, koja je istraživala fenomen uličnih muzičara, ističe i da su komunikacija s publikom, neposredna razmena energije i aplauzi za izvođače velika inspiracija.

Dr Gordana Blagojević (Foto lična arhiva)

Način da se pobedi trema

Svakodnevni nastupi pomažu im da prevaziđu tremu i da vežbaju.

– U Italiji publika ceni ulične muzičare koji kvalitetno izvode klasičnu muziku. U periodu pre pandemije, bilo je i naših muzičara koji su radili pretežno na ulicama severne Italije, uspevajući da zarade novac da pokriju troškove svog boravaka i da šalju porodici – kaže dr Gordana Blagojević pa navodi primer i Atine koja je takođe bila stecište umetnika iz Srbije.

Muziciranje na ulicama svetskih gradova iznedrilo je niz poznatih izvođača, danas svetski priznatih imena popularne muzike. Svoju karijeru tako su započeli Edit Pjaf, Erik Klepton, Bob Dilan, Zaz (Izabel Žefroa) i mnogi drugi.

I kod nas se, po rečima naše sagovornice, uloga uličnih muzičara menjala kroz vreme. Svojim sviranjem oni su doprinosili izgrađivanju identiteta grada, a posebno su bitni muzičari koji na ulici izvode dela klasične muzike kao svojevrsni bunt protiv neukusa.

Danas su na našoj uličnoj muzičkoj sceni zastupljene različite vrste muzike: izvorna tradicionalna (vokalna i instrumentalna), bleh, klasična, starogradska, ju-rok, strana pop rok, bluz itd. Tek manji broj kantautora izvodi sopstvene kompozicije ili poznate pesme u svojim aranžmanima.

Koji su kod nas poznatiji muzičari koji vole da sviraju pred publikom u gradu?

Naša sagovornica najpre izdvaja Danila Anđelkovića, violistu i violinistu, prvog poznatog školovanog muzičara koji je kod nas 2011. počeo da svira klasičnu muziku na beogradskim ulicama. U jednom periodu nastupao je u Knez Mihailovoj, zajedno s tadašnjom suprugom kao balerinom i sestrom koja je svirala klavir.

– Njegovo sviranje ima ulogu ulepšavanja zvučnog pejzaža naše prestonice, kao i drugih mesta širom Srbije i u inostranstvu. Elegantno odeven, u skladu s muzikom koju izvodi, Anđelković se može čuti i na gradskim pijacama i na mestima van centralnog gradskog jezgra – kaže Gordana Blagojević i dodaje da se vremenom i kod nas na ulici pojavio veći broj školovanih muzičara, solista i manjih muzičkih sastava koji izvode popularna dela klasične muzike, filmsku muziku i slično.

Na ulici ponekad nastupaju i bendovi (Foto N. Marjanović)

Osim diplomiranih muzičara, među njima ima studenata visokih muzičkih škola i učenika srednjih muzičkih škola. Pored toga, neki su dugogodišnjim bavljenjem muzikom u svom žanru dostigli visok kvalitet izvođenja, iako nemaju diplomu neke muzičke školske ustanove. Oni uglavnom sviraju pop, rok, bluz, itd.

Mada na ulicu ponekad stupaju i bendovi, kod nas su više zastupljeni solisti, ali ima i manjih sastava klasične, džez, i pop rok muzike.

Ipak, školovani muzičari, članovi velikih orkestara, kao što su Beogradska filharmonija, Simfonijski orkestar i slično, kod nas uglavnom ne sviraju na ulici, ali ponekad nalazeći se u inostranstvu, bilo na gostovanju sa svojim orkestrom ili privatno, turistički, pojedini muzičari vole da se oprobaju na ulici. Žele da osete neposrednu komunikaciju s prolaznicima i da vide kako ljudi reaguju na njihovo sviranje kada ne znaju da su profesionalci.

Beograd ima dugu tradiciju u ovoj oblasti, još od sredine osamdesetih kada je Aleksandar Filipović, poznatiji kao Alfi, počeo da svira gitaru na platou ispred JDP-a. Ovaj veteran beogradske ulične muzičke scene  aktivan je duže od trideset godina, a 1985. predložio je Vladi Dilanu da mu se pridruži u uličnom muziciranju. Interesantno je da je tih godina sviranje na ulici u glavnom gradu bilo neomiljeno među vlastima, pa je praktično bilo i zabranjivano, mada formalno zakonski nije. Pomenuta dvojica muzičara odabrala su plato ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta predstavljajući se kao animatori. Inače, Vlada Dilan je svirao na ulici sve do 2010. godine, kada se povukao.

Centralno mesto u Beogradu za rad uličnih muzičara, posebno školovanijih, predstavlja šetalište Knez Mihailova ulica. Vremenom se uvećavao njihov broj, tako da danas beogradska ulična muzička scena obuhvata i manje ulice u njenoj neposrednoj blizini, kao i Skadarsku ulicu. Zatim, tu su trgovi i platoi, parkovi pa i mesta pored pijaca. Dakle, muzičari pretežno rade na mestima u širem centru grada, na teritoriji opština Stari grad, Palilula, Savski venac i Vračar. Pojedini rade na nekoliko mesta, u zavisnosti od prometa i doba dana, na jednoj lokaciji rade u prepodnevnim, a na drugoj u popodnevnim časovima.

Mada prolaznici ulične muzičare često vide kao „drugačije”, osobe koje žive „alternativno”, njihov život protiče u uobičajenom ritmu odlaska na posao i vraćanja kući. Od svog posla neki muzičari izdržavaju svoje porodice, plaćaju račune. Uglavnom im zavide jer smatraju da nemaju nikog direktno nadređenog. To nije baš tako, jer kako kaže jedan muzičar „meni je šef svako ko prođe, svako može da me maltretira i pljuje”.

Stole Piksi (Foto D. Stevanović)

Obostrano zadovoljstvo

– Postoji široka lepeza iskustava s publikom, od veoma prijatnih do krajnje neprijatnih. U kategoriju loših iskustava mogu se svrstati provociranja, verbalne pretnje, pa čak i fizički napadi. Na pitanje zašto ostaju godinama, uprkos lošim iskustvima, kažu da je to kao u svakom drugom poslu. Mnogi ljudi drugih zanimanja imaju ozbiljne probleme na radnom mestu, ali ne daju otkaz, nastavljaju da rade – opisuje neka svoja saznanja iz istraživanja Gordana Blagojević.

Kada je reč o onim najkvalitetnijim izvođačima, zaključak je da oni ne sviraju samo da zarade, već žele da dobrim izvođenjem pruže zadovoljstvo prolaznicima. Veoma im je bitan, kako kažu, aspekt sopstvenog bezinteresnog zadovoljstva sviranjem, uživanje u svom izvođenju i kontemplacija.

– Muzičari koji se bave klasičnom muzikom kažu da im je, pored zarade, cilj da oplemene ulice grada u kome žive – navodi Blagojevićeva.

Sviraju i arheolozi, sociolozi, istoričari...

– Većina muzičara s kojima sam razgovarala ulicu vidi kao radno mesto i, kako kažu, u tome nema ničeg spektakularnog ili neobičnog. Neki od njih izabrali su ovaj posao, iako su mogli da zarađuju na neki drugi način. Primera radi, Danilo Anđelković, diplomirani violista, radio je kao profesor u muzičkoj školi. Međutim, svojom voljom opredelio se za rad na ulici. S druge strane, nekima to nije bio prvi izbor, već muziciraju na ulici zbog nemogućnosti da pronađu posao u struci za koju su se školovali. Tako na ulici sviraju diplomirani istoričari umetnosti, arheolozi, sociolozi – napominje sagovornica „Magazina”.

Ulični muzičari sami sebi određuju radno vreme. Nezavisno od uzrasta i kvaliteta izvođenja, nekim muzičarima je ovo jedini izvor prihoda, a drugima dopuna kućnog budžeta, džeparac. Neki svakodnevno provode puno radno vreme na ulici, ponekad dvokratno, a neki sviraju samo u slobodno vreme, kao hobi. Međutim, vreme provedeno na ulici nije direktno proporcionalno zaradi.

„Indijanci” i frulaši

Krajem osamdesetih nije bilo puno uličnih muzičara. Stole Piksi s frulom i Radisav Jovanović (poznatiji kao Rade Vrčinac) s violinom zadržali su u Knez Mihailovoj i decenijama kasnije. Početkom devedesetih godina, po rečima Gordane Blagojević, pojavila se grupa muzičara iz Južne Amerike, među publikom poznatiji kao „Indijanci”. Međutim, i za dvojac Alfi–Dilan neki su u početku mislili da su „Indijanci”. Oni su sami sebi napravili ponča od mebl-štofa. Prolaznici su, ne znajući ko su dvojica momaka s gitarama, komentarisali: „Vidi, sviraju siromašni bolivijski studenti!”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

liber esto
Baš lep, osvežavajući i relaksirajući članak. Hvala.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.