Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Biti strpljiv i uporan

Verujem da će sve ovo proći, da ćemo moći jedni drugima bar da „stisnemo” ruku, ako ne možemo da se zagrlimo. To sam požela sebi na ulasku u 2022. godinu, kaže glumica Danijela Nela Mihailović
Данијела Нела Михаиловић (Фотографије А. Васиљевић)

Godinu za nama, ali i period pre nje pamtiću po koroni. Po odlasku mnogih meni dragih ljudi. Ne samo iz sveta umetnosti već uopšte, to je prvo na šta me asocira protekli period. Mislim da više nikada moj posao i moja branša neće biti ista jer su mnogi otišli, oni koji su bili naši uzori i učitelji.

Dramska umetnica Danijela Nela Mahailović ovako se u razgovoru za „Politiku” osvrnula na period koji je za nama, a koji je za nju profesionalno, uprkos epidemijskim okolnostima bio veoma uspešan.

‒ Dolaze mlade snage i treba da bude tako, samo previše je odjednom otišlo nadarenih, kvalitetnih ljudi. To je ono što mi je obeležilo protekle dve godine, zato ih se neću sećati, bez obzira na to što su mi se u prethodnom periodu u profesonalnom domenu desili značajni iskoraci i što je bilo i nekih prelepih privatnih trenutaka, vezanih za moju decu. Možda je to neka ravoteža koja je, makar na ličnom planu, uspostavljena među zvezdama. Jednostvano to je život ‒ kaže naša sagovornica.

Tokom proteklog vremena Nela Mihailović postala je prvakinja Drame matičnog Narodnog pozorišta u Beogradu, ovenčana je sa čak devet nagrada za tumačenje kompleksne Danice Čvorović u predstavi „Balkanski špijun”, po delu Dušana Kovačevića, u režiji Tatjane Mandić Rigonat i u produkciji nacionalnog teatra. Nagrađena je priznanjem „Ljubinka Bobić”, koje dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije za najbolje ostvarenu ulogu u oblasti komedije, ali i nagradom na teatarskom festivalu „Petar Kočić” u Banjaluci. To nije sve. Osvojila je i prestižnu glumačku nagradu „Raša Plaović”, ali i statuetu Ćurana na Danima komedije u Jagodini, a nije je zaobišao ni „Zoranov brk” u Zaječaru...

‒ Odjedanput je došlo čak devet nagrada za ulogu Danice Čvorović. Možda se moglo i rasporediti, kroz moj glumački put, a bilo je prilika. Strpljiva sam i znam da će uvek sve da stigne. Duboko verujem, ne samo u poslu već i u životu, da se sve namiri i to zaista i bude tako. Ako su pristigle nagrade potvrda mog rada, truda i kvaliteta, meni je drago. Svoje nagrade sam sačekala sa mnogo radosti, sačuvala sam sposobnost da umem da se obradujem kao dete i srećna sam zbog toga. Treba biti strpljiv, ali uz to biti i uporan i ne odustajati. Kada se sve to spoji, onda možda na kraju negde i stignemo i kao pojedinci, i kao društvo ‒ veli Nela Mihailović.

Ovu postojanu, plemenitu umetnicu raskošnog dara nedavno smo premijerno gledali u predstavi „Sportsko srce” Đorđa Milosavljevića, u režiji Milana Karadžića, koja je realizovana kao 90. produkcija Zvezdara teatra. Nela Mihailović tumači lik Profesorke, a u glumačkoj ekipi su i Milutin Mima Karadžić, Aleksandar Đurica, Nina Nešković i Nikola Šurbanović. Kostimografkinja je Dragica Laušević, kompozitor Vladimir Petričević, a scenograf Boris Maksimović.

‒ Uz ovakav autorski tim i glumce, zaista je bilo zadovoljstvo raditi na predstavi. Gototo praznična atmosfera stvaranja jedne priče, koja i nama glumicima, a nadam se i publici, pruža radost igre i uživanja. Bio je to najlepši mogući završetak pozorišne godine, što se mene tiče, samo da ga poželiš ‒ kaže nagrađivana umetnica.

U međuvremenu, snima nove epizode serije „Kolo sreće” u kojoj tumači Maru Raketić, samohranu majku rastrzanu između želje da obezbedi novac za porodicu i brige o ukućanima...

‒ „Kolo sreće” je serija od 200 epizoda, prvi put sam u takvoj produkciji. Do ovog iskustva, moja najveća serija bila je „Stižu dolari” koja je imala 50 epizoda. Počeli smo da ih snimamo 2003. godine, a razlika u odnosu na današnje vreme jeste u tome što smo tada jednu epizodu snimali sedam dana. Danas se za jedan dan snimi epizoda i po. Eto, toliko se sve promenilo kod nas. Ipak, bez obzira na brzinu rada, uživanje je sarađivati sa čitavom glumačkom ekipom serije „Kolo sreće”, a sve pod savršenom rediteljskom palicom divnog Vladimira Aleksića i mladog Rastka Tadića ‒ kaže naša sagovornica, uz napomenu da su tu i predstave sa njenog redovnog repertoara, budući da u pozorištu ima puno uloga.

‒ Kada je reč o pozorištu, sve je bilo turbulentno u proteklom periodu, na klackalici: hoće li biti predstava ili će biti otkazane u poslednjem trenutku. Ipak, situacija se polako stabilizuje. Verujem da će sve ovo proći, ako ništa drugo da ćemo moći jedni drugima da „stisnemo” ruku, ako ne možemo da se zagrlimo. To sam poželela sebi na ulasku u 2022. godinu ‒ kaže Nela Mihailović koja je u proteklom periodu radila i filmove „Nebesa” Srđana Dragojević i „Hadžijino zvono” Milutina Petrovića, ali i serije „Jedini izlaz” Darka Nikolića, „Kalkanski krugovi” Milana Karadžića, „Tate”, gostovala u „Kamiondžijama”...

Iza nje je i rad na seriji-filmu „Nečista krv: greh predaka” po delu Bore Stankovića, u režiji Milutina Petrovića, odnosno Gorana Stankovića, gde je ostvarila ulogu Kate, supruge uglednog trgovca Hadži Trifuna.

‒ Kata je osobena, jer je drugačija od ostalih Stankovićevih junakinja. Naš film-serija je, rekla bih, predpriča one „Nečiste krvi” i priče o Sofki. Sve zapravo i kreće od Hadži Trifuna i Kate koji su Sofkini pradeda i prabaka. Kata se razlikuje po tome što je izdržala nalete vetrova u muškom svetu i došla u poziciju da bude stub kuće. Do toga je došla odricanjima i komprimisima koje je pravila, na koje je bila spremna i očigledno sposobna. Nijedna od drugih junakinja zapravo ne preživi u tom surovom muškom svetu ‒ priča Nela Mihailović i dodaje:

‒ Junakinje o kojima je Stanković pisao jesu tragični likovi jer je on i birao i pisao o ženama koje su pokušale tom surovom muškom svetu da se suprotstave. To jeste bilo vreme kada žene nisu imale nikakva prava i uglavnom su tragično završavale. I moja Kata je takođe tragična u tome što posmatra sve te žene oko sebe: svoju snahu, zaovu, tu malu Stojnu koja je Trifunovo kopile i koja raste u njenoj kući i jer je njeno jedino pravo da sme da kaže Trifunu šta misli. Koliko će on nju poslušati, to je pitanje i to se vidi u seriji... Zamislite kada je najveći uspeh žene u tom vremenu da sme da kaže svom čoveku šta misli u tom trenutku.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.