Subota, 21.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DECENIJA USPONA BASKET REPREZENTACIJE SRBIJE

Od autsajdera do najboljih na svetu

Koordinator i dugogodišnji selektor reprezentacije Srbije u košarci 3h3 Goran Vojkić govori o prvim koracima nacionalnog tima koji je za 10 godina postojanja osvojio 10 medalja na najvećim takmičenjima
Радост после освојене бронзане медаље на Олимпијским играма у Токију (Фото И. Веселинов)

Danas svi znaju da se najbolji basket (košarka 3h3) igra u Srbiji, da imamo najboljeg basketaša svih vremena Dušana Buluta, da naš muški tim ubedljivo vodi na svetskoj rang-listi, da ima najviše medalja na najvećim takmičenjima otkako se organizuju pod okriljem Svetske košarkaške federacije (Fiba). Međutim, manje je poznato kako su izgledali prvi koraci na tom živopisnom putu, na kojem je osvojeno 10 odličja za 10 godina.

– Zvanično je sve počelo 2011. godine, kada je Fiba poslala svog predstavnika Kostu Ilijeva u Beograd, koji je u Košarkaškom savezu Srbije (KSS) predstavio ideju razvoja 3h3 košarke – kaže koordinator i dugogodišnji selektor basket reprezentacije Srbije Goran Vojkić. – Na tom sastanku bili su direktor za mušku košarku Košarkaškog saveza Srbije Dragan Tarlać, tadašnji potpredsednik za takmičenje Dejan Tomašević, generalni sekretar Andrija Kleut, Nenad Tanasijević koji je naredne godine u Kragujevcu bio domaćin Univerzitetskog prvenstva sveta, i ja kao koordinator. Ilijev je tada rekao da Fibina ideja nije da jake zemlje u košarci Srbija, SAD ili Španija budu dominantne i u 3h3, već da se animiraju neke države iz drugog plana, koje imaju određeni broj kvalitetnih igrača ali nikako ne mogu da se plasiraju na Olimpijske igre u košarci, pa ni na evropska i svetska prvenstva. Da te zemlje probaju da okupe četiri kvalitetna igrača, da ih pripreme i adaptiraju na 3h3 i da budu sposobni da osvoje medalje.

Međutim, već na startu se pokazalo da se Srbija „ne uklapa” u tu viziju. Na Prvo svetsko prvenstvo u basketu, u Atini 2012, otišla je kao autsajder, a vratila se sa zlatnom medaljom. Zašto je niko nije „uzimao za ozbiljno”, objašnjava Vojkić, nekadašnji trener u Partizanu:

– Do te godine nismo imali reprezentaciju. Jedini međunarodni nastup bilo je učešće kadeta koji su na Igrama mladih u Singapuru osvojili zlato. To takmičenje bilo je Fibin eksperiment. Na pomenutom sastanku u Beogradu, 2011. godine, Fiba nam je najavila Svetski tur i Svetsko prvenstvo za 2012. godinu. Međutim, nismo imali predstavu ko će igrati za Srbiju... Kad pričam o tim danima, u šali kažem da sam gurnut u ovu priču po kazni. U Savezu sam tada bio zadužen za razne stvari, ali nisam imao neki striktni resor. Kad se pojavio 3h3, odmah su mi rekli: „Ti ćeš to da radiš!” I tako sam dobio odrešene ruke da sastavim reprezentaciju…

Mnoge košarkaške federacije su se tada suočile sa istim izazovom: da li reprezentaciju u basketu praviti od bivših košarkaša ili od igrača „uličnog basketa”. Vojkić se opredelio za ovo drugo:

–Znao sam sam da angažovanje bivših košarkaša nije pravo rešenje, da nekoga molim da ponovo obuje patike. Kao tinejdžer igrao sam basket na Novom Beogradu, turnir na Adi u organizaciji KS Beograda i neke druge turnire, pa sam se fokusirao na naše ekipe koje igraju dobro na lokalnim turnirima. Ispostavilo se da su to ekipe Novog Sada i Olimpa iz Beograda. U to vreme merilo je bio i jak turnir u Svilajncu. Kada sam sakupio sve važne informacije, odlučio sam se za ekipu Novog Sada. Pozvao sam njenog najboljeg igrača Dušana Buluta koji je 2011. pobedio na Red bulovom turniru „jedan na jedan” na Kalemegdanu, a zatim bio naš predstavnik na završnom turniru u Alkatrazu.

Posle razgovora s Vojkićem, Bulut je pristao da njegov tim bude reprezentacija Srbije. Vremena za pripreme bilo je malo. Vojkić je u telefonskom razgovoru dobio informacije o veličini opreme za svakog igrača, pa ih je s punim torbama dočekao na aerodromu „Nikola Tesla” uoči puta na Prvo svetsko prvenstvo u Atini 2012.

– Bulutove saigrače sam upoznao bukvalno na aerodromu. Bili smo jedna od 24 selekcije u Atini. Smatrali su nas za autsajdere. Argentina je poslala mladu košarkašku selekciju. Slovenci su doveli jaku basketašku ekipu, dok je Španija došla sa poznatim bivšim seniorskim reprezentativcima u košarci. Ispalo je da smo prvu utakmicu na svetskim prvenstvima igrali baš protiv Španaca u čijem sastavu je najzvučnije ime bio današnji predsednik KS Španije Horhe Garbahosa koji je te godine bio registrovan za Unikahu, iako se penzionisao.

Španija je tada igrala sa četvoricom vrhunskih igrača, koji su sa košarkaškom reprezentacijom osvajali medalje na najvećim takmičenjima: Horhe Garbahosa i Karlos Himenez bili su svetski prvaci u Japanu 2006, a zatim osvojili još niz odličja, Lusio Angulo ima evropsku bronzu iz 2001, Haume Komas je igrao na Olimpijskim igrama u Atini 2004. U B grupi, Srbija je savladala Španiju (14:12), Nepal (21:11), Letoniju (21:13) i Češku (19:10) a izgubila od Slovenije (16:14). U osmina finala izbacila je Argentinu (21:17), u četvrtfinalu selekciju SAD (20:16), u polufinalu Ukrajinu (13:11), a u borbi za zlato – savladala Francusku (16:13).

– Pošto smo važili za autsajdere, na glavnom terenu smo igrali tek od četvrtfinala, u kojem smo izbacili favorite Amerikance. Imali su atraktivne igrače, jedan je bio ulični basketaš iz Bronksa, dvojica uspešni koledž igrači, ali nisu bili tim kao mi. Izveli su neka monstruozna zakucavanja protiv nas, ali mi smo na to odgovarali „dvojkama” – govori Vojkić koji u razvoju basketa u Srbiji, ali i šire, najveće zasluge pripisuje Dušanu Bulutu: – On je postao sinonim za 3h3 košarku. On nju živi i van terena. Reprezentacija Srbije i 3h3 košarka mu mnogo duguju.

Od Svetskog prvenstva u Atini 2012. do Evropskog šampionata u Parizu 2021, muška reprezentacija Srbije u basketu osvojila je 10 odličja na 13 najvećih takmičenja (po šest kontinentalnih i svetskih prvenstava i Olimpijske igre). Na prvenstvima sveta ima četiri zlata (2012, 2016, 2017, 2018) i srebro (2014), na evropskim šampionatima – tri zlata (2018, 2019, 2021) i srebro (2016), a na Olimpijskim igrama – bronzu (2021). Povrh toga, srpski basketaši su se okitili bronzom na Prvim evropskim igrama u Bakuu (Azerbejdžan) 2015. godine.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Panonski mornar
Tako smo igrali kao klinci Jos sedamdesetih godina proslog veka. Po celoj staroj Jugi. Ja sam igrao 3x3 u malom selu u Bačkoj.
dusan1
U Čačku je taj basket počeo da se igra mnogo pre 2011 godine .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.