Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto Sančez neke podseća na Deda Mraza

Španska vlada i lezbijkama omogućuje veštačku oplodnju, deli „platu za nezaposlene”, uvodi probnu četvorodnevnu radnu nedelju i zabranjuje da se deci reklamiraju slatkiši
Педро Санчез настоји да води прогресивну социјалну политику (Фото: EPA-EFE/Rodrigo Jimenez)

Da li je Papa Noel, kako Španci zovu Deda Mraza, bio posebno darežljiv u 2021. ili je vlada u Madridu samo vodila politiku kakva se i očekuje od jedne evropske države, pitanje je na koje će se odgovor tražiti i u 2022.

Kad je zvanični Madrid u novembru odlučio da će država omogućiti besplatnu veštačku oplodnju svim ženama, bez obzira na njihov bračni status ili seksualnu orijentaciju, bila je to poslednja u nizu progresivnih mera koje je španska vlada donela 2021, privlačeći veliku pažnju i drugih, posebno evropskih zemalja.

Ranije je državno zdravstveno osiguranje pokrivalo in vitro samo za heteroseksualne Špankinje koje su u braku ili dugoj vezi, ali je od sada ova medicinska intervencija dostupna i ženama bez partnera, lezbijkama i transrodnim osobama koje su u stanju da začnu (osobama koje su rođene kao žene, ali se osećaju i izjašnjavaju kao muškarci). Ženama iz ovih kategorija stanovništva osiguranje je dosad pokrivalo veštačku oplodnju samo ako su živele u pokrajinama koje su vodile napredniju socijalnu politiku. Zahvaljujući odluci koja je doneta u Monkloi, sedištu vlade u Madridu, to više nije stvar izbora regionalnih uprava, već je in vitro i ovom delu populacije omogućen u svim delovima Španije.

Kako piše list „Pais”, organizacije za zaštitu ljudskih prava pozdravile su ovaj potez premijera Pedra Sančeza i procenile da će već u prvi mah korist imati oko 8.500 pacijentkinja. Jedno od Sančezovih predizbornih obećanja bilo je da će unapređivati prava žena i LGBT osoba, a većinu resora u njegovoj vladi drže ministarke. Osim Sančezovih socijalista, vladu čini i Unidas podemos, stranka koja vodi krajnje levičarsku politiku i protivi se merama štednje, uprkos ekonomskim nedaćama.

Prema procenama koalicione vlade, Španija je 2021. odvojila više od tri milijarde evra za novi vid socijalne pomoći – „osnovnu platu”, poznatu još i kao „plata za nezaposlene”. Monkloa je 2020. pokrenula ovaj program za stanovnike najteže pogođene privrednom krizom koju je izazvala epidemija virusa korona. Svi koji su se kvalifikovali primaju najmanje 462 evra, a najviše 1.100 evra mesečno na konto „garantovane plate”, dok u tu svotu ne ulazi i druga socijalna pomoć koju primalac može i dalje da dobija, prenosi dnevnik „Mundo”. Programom je na početku obuhvaćeno oko 100.000 domaćinstava, u planu je proširenje na milion porodica, a prednost je data samohranim roditeljima.

Nešto pre odluke o veštačkoj oplodnji, Sančezov kabinet doneo je i meru koja bi trebalo da zaštiti najmlađe – zabranio je da se počev od 2022. nezdrava hrana reklamira deci i tinejdžerima. Na „crnu listu” stavljeni su sokovi, kolači, čokolade, sladoled i drugi slatkiši. Ovi proizvodi ne smeju da se oglašavaju na dečjim televizijama, dok će na drugim kanalima biti sklonjeni u doba dana kad su mališani ispred ekrana. „Jutjub”, društvene mreže, sajtovi i novine moraju da uklone oglase koji su namenjeni potrošačima mlađim od 16 godina, a reklamiraju namirnice s previše šećera. Vlada se odlučila na ovakav korak jer zvanični podaci pokazuju da svako treće dete u Španiji ima prekomernu težinu ili je gojazno.

Pirinejsku kraljevinu u 2022. očekuje još jedan progresivan „eksperiment” – četvorodnevna radna nedelja. Vlada se dogovorila sa oko 200 firmi da pokrenu trogodišnji projekat koji predviđa da će između 3.000 i 6.000 zaposlenih raditi četiri dana u nedelji za istu platu. U budžetu za 2022. odvojeno je 10 miliona evra pomoći za prijavljene kompanije, a ako interesovanje poraste, država bi do kraja programa mogla da izdvoji još 40 miliona evra, uključujući novac iz evropskih fondova.

Monkloa je prihvatila ovu inicijativu posle istraživanja koja su pokazala da je veliki broj zaposlenih iscrpljen i da se suočava s mentalnim tegobama zbog posla, zbog čega ni kvalitet rada nije na očekivanom nivou. Poslodavci i ministarstva analiziraće eksperiment i utvrditi da li je 32-časovna radna nedelja uticala na produktivnost, bolje zdravlje radnika i povećanje zaposlenosti i da li je to model na koji treba preći i posle probnog perioda.

Dok desničarska opozicija i fiskalni konzervativci smatraju da je Sančez previše darežljiv i upozoravaju da treba raditi više, a ne manje, da bi se izašlo iz krize, podržavaoci vladinih mera smatraju da Španija nije uradila ništa što se ne bi očekivalo od evropske zemlje koja želi da poštuje ljudska prava i bude država blagostanja. Zagovornici ovih ideja odgovaraju i da država ne pokušava da bude Deda Mraz koji poklanja novac firmama da bi prešle na 32-časovnu radnu sedmicu, već da polazi od pretpostavke da će produktivnost porasti posle prelaska na novo radno vreme. Zbog toga vlada i namerava da samo u prvoj godini u potpunosti subvencioniše zaradu za osam časova koji će nedostajati, ali da u trećoj godini programa poslodavcima nadoknadi samo četvrtinu te sume. Navodi se da Španci imaju daleko veći broj radnih sati od Nemaca, ali da Nemačka ima daleko veću produktivnost od Španije. Na Pirinejskom poluostrvu postoje kompanije koje su već samoinicijativno skratile radnu sedmicu ne čekajući državnu pomoć, posle čega su prijavile da manji broj zaposlenih odsustvuje s posla i da su porasli produktivnost i zadovoljstvo radnika.

Španija je bila pionir radničkih prava kad je 1919. prihvatila osmočasovni radni dan i među prvim je zemljama na svetu koje su priznale istopolne brakove, pa za pobornike Sančezove vlade nove mere nisu revolucionarna odstupanja, već nastavak tradicije.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirko I
Ole Espania

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.