Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SEĆANjE: PITER BOGDANOVIČ (1939–2022)

Odlazak reditelja „novog Holivuda”

Sada nisam svestan naročitih antisrpskih osećanja u Americi mada, naravno, mnogi ljudi ne razumeju politička dešavanja na Balkanu, rekao je prilikom boravka u Beogradu na 40. Festu
(EPA/Ettore Ferrari)

Američki reditelj srpskog porekla Piter Bogdanovič, najpoznatiji po filmovima „Poslednja bioskopska predstava” iz 1971. i „Mesec od papira” iz 1973. godine, preminuo je 6. januara, objavili su američki mediji.

Kao reditelj, pripadao je generaciji „holivudskog novog talasa” ili „novog Holivuda”, u koji se ubrajaju Brajan de Palma, Džordž Lukas, Martin Skorseze, Majkl Čimino, Fransis Ford Kopola, Vilijam Fridkin Robert Altman... U svetu filma bio je poznat po svestranosti jer je bio i scenarista, glumac, producent, kritičar i istoričar filma. Njegova drama o odrastanju „Poslednja bioskopska predstava” iz 1971, u kojoj su igrale zvezde u usponu poput Džefa Bridžisa i Sibil Šepard, donela mu je osam nominacija za Oskar, među kojima i u kategoriji režije (film je dobio dva Oskara za sporedne uloge). Posle ovog ostvarenja, koje je režirao u 32. godini, dobio je laskav epitet da je „novi Orson Vels” i „vunderkind”.

Uspeh je doživeo i s romantičnom komedijom „Što te tata pušta samu” iz 1972. sa Barbarom Strajsend i Rajanom O’Nilom u glavnim ulogama. Film je zaradio 66 miliona dolara i tako postao treći najisplativiji film 1972. godine, odmah posle „Kuma” i „Posejdonove avanture”. Tom nizu uspeha pridružio se i film „Mesec od papira” iz 1973, koji je doživeo uspeh i kod kritike, ali i na blagajnama bioskopa, dok je Tejtum O’Nil dobila Oskar za sporednu ulogu. Poznati su i njegovi filmovi „Bioskop za groš” (1976), „Dejzi Miler” (1974), „Maska” (1985), „Dan kada su se svi smejali” (1981), „Zaljubljeni porotnik” (1988)...

Rođen je u Kinstonu, u saveznoj državi Njujork, u porodici srpskog slikara i pijaniste Borislava Bogdanovića, koji je bio poreklom iz Rume, i austrijske Jevrejke Herme Robinson. Piterovi roditelji su u Ameriku došli u maju 1939, bežeći od rata u Evropi.

Kao mladić, Piter Bogdanovič je bio opsednut bioskopom, pa je godišnje gledao i po četiri stotine filmova. Godine 1950. režirao je dramu Kliforda Odetsa Veliki nož”. Pedesetih godina 20. veka pohađao je kurseve glume kod Stele Adler, a šezdesetih je u njujorškim umetničkim krugovima postao poznat kao urednik filmskog programa Muzeja savremene umetnosti (MoMA). U to vreme glumio je na raznim pozorišnim festivalima. Od zaborava je spasao pionire američke kinematografije kao što je Alan Dvon. Njegova opsesija bioskopom i posvećen rad u muzeju MoMA rezultirali su knjigama „Filmsko delo Orsona Velsa” i „Zovem se Džon Ford. Ja pravim vesterne”, u kojima daje prikaz rada dvojice reditelja, čije filmove je posebno analizirao. Ukupno je napisao desetak knjiga o filmu. Bio je pod uticajem francuskih sineasta i filmskih kritičara, naročito Fransoa Trifoa. Pre karijere reditelja jedno vreme je pisao za časopis Eskvajer” i te članke objavio u knjizi „Pieces of Time”.

Zbog nekih detalja iz privatnog života, kao i neslaganja s producentskim kućama, jedno vreme je bio nepoželjno ime za producente, pa se ponovo vratio glumi i pisanju. Dva puta je i bankrotirao. Ipak, kritiku i publiku ponovo je osvojio 2002. godine filmom „The Cat’s Meow”, a Svetska federacija filmskih arhiva (FIAF) dodelila mu je 2007. godine nagradu za životno delo, svrstavajući ga rame uz rame s velikanima kao što su Bergman ili De Oliveira.

Bogdanovič je bio gost Beograda još na početku Festa, sedamdesetih godina 20. veka, a poslednji put je bio na 40. Festu 2012, kada mu je uručen „Zlatni pečat” Jugoslovenske kinoteke (te godine festival su otvorili Jirži Mencl i on). Tom prilikom je na konferenciji za medije rekao da nema utisak da je Srbija negativno predstavljena u savremenom američkom filmu.

„Nisam video nijedan film koji portretiše Srbe negativno. Možda ja ne gledam mnogo filmova, ali nemam takav utisak”, rekao je i dodao da je „bilo negativnosti ranije, 1999. godine, u vreme Klintonove administracije, kada je Srbija bombardovana, za šta nisam mislio da je potrebno”.

„Sada nisam svestan posebnih antisrpskih osećanja u Americi mada, naravno, mnogi ljudi ne razumeju politička dešavanja na Balkanu”, naglasio je i rekao da ne zna mnogo o svom srpskom poreklu, ali da je za to ekspert njegova sestra. Konferenciji za medije tada su prisustvovali i predstavnici Rume, varoši iz koje je poreklom njegov otac, i poklonili mu fotografiju nekadašnje porodične kuće i rezultate istraživanja o njegovim korenima.

Kad je reč o savremenom srpskom filmu, rekao je da u Holivudu, nažalost, nema poznavanja bilo koje strane kinematografije i dodao da je nekada, posebno pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, bila bolja klima za strani film u Americi, ali da je to nestalo. „Ne mislim da postoji svest o srpskom filmu. Ljudi su eventualno čuli za Kusturicu”, rekao je on.

Govoreći o svojoj filmskoj svestranosti, rekao je da sebe prvenstveno vidi kao reditelja i da u režiji najviše uživa, da mu je ona najizazovnija jer je najobuhvatnija, a da mu gluma dođe kao odmor. A povodom bloga na kom je tada pisao o starim filmovima, rekao je da je za ukupnu filmsku kritiku bila bolja klima šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

„Postojala je prava filmska kultura, ozbiljno se razgovaralo i pisalo o filmu. I publika je bila inteligentnija. Moji studenti na Univerzitetu Severna Karolina misle da film počinje od ’Razjarenog bika’, nemaju strpljenja za starije filmove. To je obeshrabrujuće. U Evropi nije tako, ali Amerika je mlada zemlja. Mi nemamo tradiciju tradicije”, rekao je tada.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.