Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: ILON MASK:- BUDUĆNOST KOJA JE STIGLA

Nauka u orbiti fantastike i biznisa

(Фото EPA-EFE/C:F:U)

Osim što je prošlu godinu završio u vrhu liste najbogatijih, Ilon Mask se ustoličio i kao središnji akter u najmanje osam industrija, u kojima je istovremeno glavni inovator, direktor, menadžer, vizionar i zaštitno lice brenda. Uz to je i uticajni tviteraš, ikona pop-kulture, superheroj po Marvelovom obrascu... Čini se da sjajem njegove zvezde u potpunosti nije zaslepljen jedino naučni svet. Odatle se sporadično još mogu čuti glasovi objektivne kritike i pokušaja da se Mask prizove realnosti, ili barem poznaniju prava.

Na oko 500 kilometara od površine Zemlje upravo je u toku jedno takvo odmeravanje snaga između multimilionera iz Kalifornije i astronomske zajednice. O čemu je reč, za „Politiku” objašnjava dr Darko Donevski, naš astrofizičar i član međunarodnog tima istraživača koji je pre tri godine pronašao najudaljenije protojato galaksija, što je otkriće od izuzetnog značaja za razumevanje evolucije svemira.

Maskova kompanija „Spejsiks” je od 2019. lansirala više od 700 mini-satelita u sklopu projekta „Starlink”, čiji je cilj da brzi internet dovede do svake tačke na planeti. To je učinjeno bez ikakve komunikacije sa astronomskim institutima koji koriste najveće teleskope za posmatranje svemira. „Starlink” sateliti su svojim sjajem presekli vidna polja pojedinih zemaljskih teleskopa i gotovo uništili prikupljene podatke sa nekoliko astronomskih misija – kaže Donevski.

Projekti vangalaktičke astronomije veoma su veoma skupi, kompleksni i izuzetno osetljivi, a kako ističe, uspešnost posmatranja umnogome zavisi od toga da u vidnom polju ne bude presjajnih objekata, koji stvaraju takozvano svetlosno zagađenje.

– Ovaj problem bi mogao da postane još dramatičniji. SAD planiraju da uskoro puste u rad džinovski optički teleskop „Vera Rubin”, čiji će zadatak biti da prikupi podatke o nekoliko desetina miliona galaksija. Ukoliko „Spejsiks”, zajedno s kompanijama poput „Amazona” i „Boinga” ostvari plan o lansiranju više od 50.000 satelita u Zemljinu orbitu, to bi moglo da ugrozi istraživačku misiju u kojoj je angažovano nekoliko hiljada naučnika. Prema sadašnjim procenama, više od trećine fotometrijskih podataka prikupljenih za naučne svrhe biće znatno oštećeni i neće moći da budu dovoljno kvalitetni za dalju naučnu upotrebu. Trenutno se odvijaju pregovori između predstavnika „Spejsiksa” i međunarodnih astronomskih timova kako bi se našao kompromis, ali je neizvesno kakav će biti ishod – ukazuje dr Darko Donevski.

Osim što boluju od manjka obzirnosti prema akterima u okruženju, kao u opisanoj „satelitskoj aferi”, pojedini Maskovi poduhvati pate od viška senzacionalizma. To naročito važi kada je reč o njegovoj kompaniji „Neuralink”, koja radi na tome da se pomoću implementiranog čipa mozak poveže s kompjuterskim sistemom. Iako je ova tehnologija prevashodno zamišljena da olakša život osobama s teškim neurološkim oboljenjima, Mask nije propustio da nagovesti kako je krajnji cilj simbioza ljudskog uma i veštačke inteligencije. A pred takvom mogućnošću srce brže zakuca čak i onima koji, za razliku od Ilona Maska, nisu zagriženi ljubitelji naučne fantastike.

„Neuralink” je ostvario tehnološki skok kada su u pitanju senzori, odnosno povećan broj elektroda koje omogućavaju brži rad sistema, veći protok informacija i finiju rezoluciju snimanja. To jeste bilo usko grlo u ovoj oblasti i oni su napravili prodor koji se dugo iščekivao. Međutim, ono što je u dva navrata demonstrirano na eksperimentalnim životinjama nije toliko impresivno, a pogotovu nije nešto novo za naučnu zajednicu. Radi se o idejama i praksama poznatim još od sedamdesetih godina prošlog veka – kaže dr Andrej Savić, naučni saradnik Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Kako ističe, metode neinvazivnog snimanja mozga, kao i elektrode i implantati, postojale su i pre Ilona Maska i njegove kompanije koja od 2016. plovi u vodama neurotehnologija, nema tu ničeg revolucionarnog.

– Mediji su kao senzacionalnu vest preneli Maskovu najavu da će od ove godine početi i eksperimenti na ljudima. Međutim, „Neuralink” u tome neće biti prvi. Na primer, praksa je da se obolelima od epilepsije privremeno implantiraju elektrode ispod prve moždane opne radi dugoročnijeg monitoringa moždane aktivnosti i preciznije dijagnostike. A takvi pacijenti su istovremeno uključeni u razne naučne studije – objašnjava dr Andrej Savić, koji je i rukovodilac istraživačkog projekta HYBIS, u okviru programa Fonda za nauku Srbije. Dr Savić i njegov tim razvijaju sistem za bržu i efikasniju rehabilitaciju posle moždanog udara, koji takođe počiva na sprezi senzora, algoritama veštačke inteligencije i stimulacije mišića, što sve skupa omogućava pokrete koje pacijent nije u stanju da voljno izvrši.

U sklopu istog programa Fonda za nauku realizuje se i projekat „HiSuperBat”, čiji je rukovodilac dr Milica Vujković, viši naučni saradnik na Fakultetu za fizičku hemiju UB. Ovo istraživanje deo je globalnih napora da se razviju jevtinije i bezbednije baterije, energetski što moćnije, a po zapremini što manje. Za tim svetim gralom grozničavo traga i industrija električnih automobila, čiji je jedan od lidera Maskova kompanija „Tesla”.

Maskov svet s okruženjem uglavnom komunicira na nivou spektakla, kroz marketinški fantastično upakovane poruke o primenjenim inovacijama. To što je unutar baterije krije se kao poslovna tajna, ne publikuje se na način da postane baštinom naučne zajednice – kaže naša sagovornica i dodaje da je teško proceniti i koliko je jak Teslin razvojni sektor kada su u pitanju baterije, budući da dosta toga kupuju, uglavnom od Kineza, pa kroz testiranja dorađuju i prilagođavaju.

Dr Vujković nam otkriva da je uoči razgovora za „Politiku” anketirala kolege istraživače i saradnike na fakultetu šta misle o Ilonu Masku. Kaže da su ocene ekstremno oprečne, što dokazuje da Maska ljudi ili vole ili mrze, nema ravnodušnih.

– Ima jedna njegova rečenica koja mi se mnogo svidela: Ne moram ja ništa da promenim, ali sam barem nešto rekao. Misija vizionara i nije da sve ostvari, već da nadahne i naredne generacije. Kao što su i njega inspirisale neke pređašnje ideje, pa i naučnofantastična dela. Naravno, nije teško pretpostaviti da duboko u senci njegovog bleštavog lika, u laboratorijama i na poligonima danonoćno radi naučnotehnološki mravinjak koji materijalizuje njegove snove. Ukoliko u tome budu uspešni, slava i večno pominjanje pripašće samo Masku. Ali tako je ustrojen moderni svet kompanija, u kome je i nauka prinuđena da kruži u orbiti velikog biznisa – zaključuje dr Milica Vujković.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.