Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: VIDA PETROVIĆ ŠKERO, član etičke komisije Saveta za štampu i Centra za pravosudna istraživanja

Sudije između dve vatre – medija i političara

Potrebni su takvi politički i pravni uslovi da građani od sudija mogu da očekuju da osude svakog, pa i one koji su predstavnici drugih grana vlasti i bilo kog moćnika
(Фото МЦ)

Ceo radni vek bila je sudija, a onda i predsednica Okružnog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. Vida Petrović Škero sada je član etičke komisije Saveta za štampu i Centra za pravosudna istraživanja (Cepris). Za „Politiku” govori o stanju u pravosuđu i saradnji medija sa sudovima i tužilaštvima.

Kako vidite današnje pravosuđe? Koliko se toga promenilo od kada ste otišli u penziju?

Imajući u vidu da sam ceo svoj život radila u pravosuđu, mogu da vidim koliko se toga izmenilo. Odmah posle reforme 2001. godine, pravosuđe je bilo u haosu ali je i sa velikim entuzijazmom dočekalo promene sa osećajem da su one idu nabolje, ali nije bilo tako. Rez je napravljen na veoma loš način, a ono što je ostalo jeste prebacivanje na sudove i sudije da rešavaju probleme koje država treba da reši. Hiljade bankarskih sporova, gle čuda, opet su u sudovima i došli smo u fazu da imamo hiljadu predmeta po jednom sudiji. Za građane to znači da dobijaju poziv za ročišta dva puta godišnje.

Imali smo veoma duge periode da ni sudije ni predsednici sudova nisu birani na vreme. Sada imamo ubrzane izbore i ponovo smo u situaciji da druge grane vlasti potpuno kreiraju pravosuđe, bez obzira na to da li će doći do ustavnih promena ili neće.

Da li imamo dobre sudije i šta su najveće teškoće sa kojima se oni danas suočavaju?

U predmetu skupštinske diskusije našao se svaki sudija koji je imao bilo kakav stav kada je reč o ugledu pravosuđa i stanju u sudstvu. To je naročito loše za sudije, koje zbog toga počinju da gube svoj status i ne žele ništa da kažu. U situaciji smo da se presuđuje na konferencijama za novinare, gde se kaže ko je kriv a ko nije, pa građani imaju jednu potpunu percepciju zavisnog sudstva, gde ne odlučuju ni sudije ni tužioci. Posledica je da sudije sve češće završavaju predmet a ne spor. Pokušavaju da naprave brojku ne ulazeći u suštinu.

Teškoća za rad sudova je i veliki broj zakona koji se donose i menjaju, što znači da čak ni sudija više ne može da se snađe u tome koji će zakon u kom trenutku da primeni. Često su u suprotnosti jedan sa drugim, a oba treba primeniti.

Uvek ste ukazivali na neravnomernu opterećenost sudija u sudovima istog ranga i na nejednaku dostupnost pravde građanima. Da li je postignut napredak u tome?

U jednom trenutku delovalo je da smo napravili nekakve promene koje su mogle da dovedu do ravnomerne opterećenosti sudija. Viši sud u Beogradu dobio je niz specifičnih nadležnosti koje su u vezi sa predmetima u celoj Srbiji. Beogradski sudovi su zatrpani, a sve to nije praćeno brojem sudija koji te predmete može da reši, pa građani koji žive u Beogradu ne mogu da očekuju brzu sudsku odluku, dok sudije u manjim gradovima mogu brže da reše predmet ali istovremeno ne žele da žure. Danas možete na šalterima beogradskih sudova da zateknete nekoga ko donosi nekoliko stotina pa i više hiljada podnesaka u jednom danu. Država mora da obezbedi jednaku opterećenost sudova.

Kako gledate na predložene promene Ustava iz oblasti pravosuđa? Da li bi novi sastav VSS i VST doprineo da sudije i tužioci budu nezavisni i samostalni?

Ne mislim da će biti neke velike promene i ako se usvoje predložene promene Ustava. Moraće da se donose i zakoni, a rok za njihovo donošenje na osnovu izmena Ustava je godinu dana. Ne može se praviti ovakav okvir za nekakav pravosudni sistem koji je isuviše idealizovano napravljen, a sva konkretnija rešenja ostaviti za zakone. Mi smo zemlja koja ima stalne turbulencije i onda kada imate ustavnu promenu u kojoj se ne kaže šta su nadležnosti Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST), opet čekamo da to preciznije bude uređeno zakonima. Pored toga, da bismo imali promene, ljudi moraju da znaju kakve su to izmene i da očekuju nešto od njih. Čak ni sudije i tužioci danas ne znaju šta tačno piše u tim promenama Ustava, Dobili smo letak u poštanskim sandučićima, a tekst budućeg Ustava nije dostavljen građanima, koji ne znaju šta tu piše. Sva ključna pitanja biće rešena zakonima, pa normativni okvir neće biti završen promenama Ustava. Pravne sigurnosti nema, a tek smo u problemu kada govorimo o političkoj sigurnosti. Podsetiću na reči jednog narodnog poslanika koji je kazao da sudiji moraju da se „tresu gaće” kad uđe u skupštinu. Grane vlasti su ravnopravne, a sudska je nezavisna. Nikom ne treba da se „tresu gaće” nego svi treba da poštuju institucije, bez obzira na to kojoj grani vlasti pripadaju. Neophodno je da se obezbede i politički i pravni uslovi koji kod građana treba da stvore takvu percepciju da su sudije nezavisne i da mogu da osude svakog, pa i one koji su predstavnici drugih grana vlasti i bilo kog moćnika – političkog, ekonomskog i kriminalnog.

Kao član Saveta za štampu, kako ocenjujete „tretman” pravosuđa u medijima i saradnju sa novinarima?

Da bi sudstvo normalno funkcionisalo, njegov rad mora da bude vidljiv, a tu vidljivost obezbeđuju mediji. Sudije sve manje žele da razgovaraju sa bilo kojim predstavnikom medija. Utvrdila sam da samo dva medija u Srbiji imaju specijalizovane novinare koji prate pravosuđe, a to su „Politika” i „Krik”. Dogodi se ponekad da i drugi imaju korektne izveštaje, ali većina novinara nema potrebna znanja da nešto iz suda prenese na adekvatan način, pa onda sudije nisu sigurne da li će tačno preneti informaciju. Novinari sve manje shvataju da sudija ne može da priča o „živom” predmetu u kome sudi. Umesto da te dve struke sve bliže i bolje sarađuju, da bi građanima približili rad pravosuđa, stanje postaje sve gore.

Do kakvih ste saznanja došli u radu sa novinarima?

Sve je manje onih koji mogu da prate sudske postupke, a informacije često pre stignu do nekog novinara koji nije prisustvovao suđenju i onda se stvara raskol u odnosima jer je očigledno da određeni mediji imaju takav prolaz da dobijaju informacije na neki drugi način. Sudije zaboravljaju na one alate kojima mogu da pomognu novinarima, a to su brifinzi i konferencije za medije. Saopštenja portparola obično su data takvim stručnim jezikom da novinar mora da ga prevede i prepriča kako bi građanima preneo vest. Portparol treba da bude spona između medija i suda i da saopštava informacije jezikom koji je svim građanima razumljiv. Naravno, među portparolima ima izuzetaka, koji daju jasnu, tačnu i blagovremenu informaciju. Mora se raditi na tome da sudovi postanu otvoreniji i da mediji imaju novinare koji će to pratiti. Sudstvo je grana vlasti i ne može novinar danas da prati politički događaj, sutra ekologiju a prekosutra da izveštava sa suđenja i da citira sudiju čije će reči biti pogrešno prenete i protumačene. Problem je prisutan sa obe strane jer novinar pravi naslov a ne sadržinu, dok sudija pravi brojku a ne rešava spor.

Da li sudije treba da budu više prisutne u medijima? Postoji li neka vrsta straha od zloupotrebe njihovih izjava u javnosti?

Sudije moraju da budu više prisutne u medijima, jer otvorenost u funkcionisanju sudstva kao grane vlasti mora da postoji. Međutim, ta nespecijalizacija novinara za oblast pravosuđa značajno utiče na odluku sudija da li će prihvati poziv za intervju ili gostovanje jer nema poverenja i ne zna kako će to na kraju izgledati. Sudija treba da dobije saglasnost predsednika suda kada govori za medije. Došli smo u situaciju da veoma retko viđamo portparola suda koji će izaći pred novinare i dati izjavu ili organizovati konferenciju za medije. Zato građani nemaju pravu sliku. Još ako imate novinara koji namerno ili iz neznanja prenese netačnu informaciju i urednika koji izvuče sudijine reči iz konteksta da bi imao bombastičan naslov, onda je slika potpuno iskrivljena. Ako sudija ima kritičko mišljenje, onda se etiketira kao „Đilasov” ili „žuti sudija” iz nekog starog sistema, a nijedan sudija ne želi da „nosi” tu etiketu. Mnogo vremena treba da prođe da bi sudije bile lišene straha ili bar neugodne pomisli da će predstavnici neke druge grane vlasti zloupotrebiti njihove izgovorene reči i proglasiti ih kao „političku delatnost”. Potrebno je i mnogo vremena da se prevaziđe neprofesionalan odnos medija koji nekorektno prenose izjave nosilaca sudske vlasti.

 

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Рашо
И правник почетник зна да само народ има суверенитет. Полазиште којим се жели од судства створити некакво надтело, надсубјекат који не полаже рачун народу је супротан полазном приципу. Над читавим судством једину моћ има опет то исто судство на које народ нема никакав утицај! Ко је смислио да право и судство почивају на оваквој отимачини слободе? Зашто би народ веровао на реч да ће судије бити "добри", да неће злоупотребити доживотно им дату моћ и како народ да се заштити од злоупотребе?
nikola andric
Sto Srbi ne kopcaju je da je nezavisno sudstvo njihova jedina zastita od samovolje izvrsne vlasti.
dusan1
Izvršnu vlast bira narod ili na izborima ili na barikadama . Ta vlast nije večna . To znači da mora da misli i na vreme kad ne bude više na vlasti . Mora da donese takve zakone i izabere takve sudije da ne završi u zatvoru ili na 'onom svetu' prvog dana kad ne bude više na vla
fensi denser
zato što vlast postavlja sudije. zato što sudija mora da ima leđa. zato što ta leđa mora da otplati...
Slobodan
"новинар прави наслов, а судија бројку и не решава спор". И онда дођемо у ситуацију да народ нема поверење у судије, нормално. Нажалост, неће то ускоро да се промени.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.