Koronavirus nam ugrožava i mentalno zdravlje, ne gurajte probleme „pod tepih”

Kada je krajem 2019. počela pandemija, paralelno sa pojavom koronavirusa stručnjaci su najavili da će se ljudi osim sa virusom suočiti i sa ugroženim psihičkim zdravljem. Sada, kada smo u trećoj godini pandemije te pretpostavke potvrdila je i predstavnica Svetske zdravstvene organizacije Margaret Haris koja je nedavno rekla da su posledice karantina na mentalno zdravlje veoma ozbiljne i da svaka zemlja koja uvodi restrikcije kretanja i karantin treba da razmotri dodatnu psihološku podršku i pomoć ljudima.

Dakle, psiha nam je ugrožena jednako kao i fizičko zdravlje, a konstantna neizvesnost, briga, zastrašenost, prognoze samo pogoršavaju sliku svakodnevice koja već treću godinu nije obojena veselim tonovima.

Dodatno, među razlozima zbog kojih su psiholozi zabrinuti kada je reč o potencijalnim dugotrajnim posledicama koronavirusa spadaju i „lekcije” iz prethodnih pandemija i nacionalnih kriza. Tako je zabeleženo da se globalna epidemija SARS-a iz 2003. dovodi se u vezu sa porastom broja samoubistava za 30 odsto među populacijom starijom od 65 godina.

Kada je reč o tome koji bi se problemi s mentalnim zdravljem uzrokovani koronavirusom mogli duže zadržati, psiholozi smatraju da bi opsesivno-kompulsivni poremećaj mogao biti jedan od glavnih kandidata. Psiholog Ana Kujundžić kaže da niko nije očekivao da kad se 2020. godine pojavila nova bolest, koronavirus, da će trajati do danas, nismo znali šta nas čeka.

„Prve reakcije su bile od neverice do paničnog straha. Pratili smo brojeve zaraženih i umrlih, užasavali se respiratora. Kad je uvedeno vanredno stanje i ograničavanje kretanja uz obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru to je izazvalo dodatni strah. Zbog korone su najviše zabrinuti stariji i oni koji već imaju neku bolest i njihovi članovi porodice. Mladi su daleko opušteniji”, kaže naša sagovornica koja kaže da strah nije podelio muškarce i žene i da svi imaju iste strepnje.

Kako je vreme odmicalo od početka pandemije broj osoba koje su tražile stručnu pomoć se uvećavao. To potvrđuje i Ana Kujundžić.

„Brojke su od početka u konstantnom porastu. Sad, u trećoj godini pandemije, mnogo ljudi ima potrebu za psihoterapijom. Sa povećanjem broja inficiranih raste broj anksioznih i depresivnih ili se već postojeći psihički problem pojačava. Isplivali su neki strahovi, stvorile su se i učvrstile i nove navike, kao što je online poslovanje, škola, psihoterapija… Pravila ponašanja su se promenila. Nosimo maske,pravimo rastojanja, izbegavamo gužve, slavimo u krugu porodice, dosta vremena provodimo u kući, sa porodicom”, objašnjava i savetuje da stvarnost ipak prihvatimo na najbolji mogući način.

Pošto ne znamo koliko će pandemija trajati i da li će biti pandemija posle pandemije, u cilju prihvatanja realnosti i poboljšanja kvaliteta života Ana preporučuje da se bavimo nekim hobijem, čitamo dobre knjige, gledamo filmove, slušamo omiljenu muziku,učimo nešto što smo želeli, vežbamo, šetamo se.

„Ako se javi anksioznost, depresija ili neki drugi psihički problem, najbolje je potražiti pomoć psihoterapeuta, online ili uživo. Važno je sagledati razmeru problema i ne bežati od njega jer se neće rešiti sam od sebe ili nestati”, tvrdi naša sagovornica.