Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Paolo Đenoveze i Kejleb Londri Džons gosti 50. Festa

Кејлеб Лондри Џонс (EPA-EFE/Kate Green)

Italijanski reditelj Paolo Đenoveze i američki glumac Kejleb Londri Džons, dobitnik „Zlatne palme” za mušku ulogu u Kanu prošle godine, doći će na jubilarni 50. Fest, koji će biti održan od 25. februara do 6. marta pod sloganom „Novi hrabri svet”, najavio je danas gradski sekretar za kulturu Ivan Karl.

Karl je u izjavi za Tanjug istakao da slavni ruski reditelj Nikita Mihalkov stiže na otvaranje ili zatvaranje festivala, a da se uskoro očekuje i odgovor američkog reditelja Olivera Stouna o mogućem dolasku na 50. Fest.

„U ovom trenutku na vezi smo i s tri holivudska imena i verujem da će neko od njih takođe biti gost Beograda i jubilarnog Festa. Na sve ovo, treba imati u vidu globalnu situaciju s koronom, od koje će umnogome zavisiti mogućnost putovanja i realizacija gostovanja”, kazao je Karl.
Kampanja za predstojeći Fest počela je šestog januara prvom od pet verzija plakata.

„Na svakih sedam dana ćemo puštati po jednu, da bi se na kraju odlučili za finalno rešenje. Insistirao sam da prvi put posle 1992. godine imamo i ćiriličku verziju idejnog rešenja”, kaže Karl.

Prema njegovim rečima, 50. Fest, van konkurencije, svečano otvara film „Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića, dok takmičarski program počinje još jednim sjajnim srpskim filmom „Mrak” Dušana Milića.

„Predsednik žirija festivala je Miloš Biković, dobitnici ’Beogradskog pobednika’ za doprinos svetskom filmu su Emir Kusturica i Miki Manojlović, kojima će priznanja biti uručena na otvaranju festivala. Dan kasnije će biti promovisano drugo dopunjeno izdanje knjige o Emiru Kusturici autora Gorana Gocića u okviru edicije ’Festovih 50’ Biblioteke grada Beograda, koja će tokom Festa predstaviti i monografije Maje Medić o Nebojši Đukeliću i Milana Nikodijevića o Dinku Tucakoviću”, najavio je Karl.

Iz pozicije sekretara za kulturu grada Beograda, koji je veliki deo mandata proveo u pandemijskim uslovima, Karl je posebno ponosan što su sadržaji iz kulture i umetnička produkcija u prestonici Srbije ipak opstali u, kako navodi, skoro ratnim okolnostima.

„Gradska uprava, kompletan tim sekretarijata, naši direktori i zaposleni, svi zajedno smo sačuvali jedni druge jer bez ljudi nema programa, festivala, nemate s kim da radite niti za koga. Tako da je ravnomerna zasluga na svakoj koleginici i kolegi ponaosob. Republika Srbija i grad Beograd su pokazali ozbiljan odnos prema institucijama i zaposlenima u kulturi naše zemlje, što će ostati kao svedočanstvo epidemijskih vremena i na to sam najviše ponosan. To vreme još traje, ali smo posle dve izazovne godine snažniji i iskusniji”, rekao je Karl.

Kao najveći imperativ u 2022. godini Karl vidi realizaciju programa ustanova kulture pod ingerencijom grada Beograda.

„Isto važi i za festivale i manifestacije od značaja grada Beograda. Ako bih nešto podveo pod izazov, onda je to povratak Sajma knjiga jer ako bi kojim slučajem izostao treću godinu zaredom, to bi bio njegov kraj u onom formatu i gabaritu na koji smo navikli i po kome je prepoznatljiv. To ne smemo da dozvolimo i verujem da ćemo s menadžmentom Beogradskog sajma, odborom i našim partnerima izdavačima uspeti da revitalizujemo smotru”, kazao je Karl.

Napominje da je teško govoriti o ličnim planovima za budućnost u ovakvim vremenima, ali naglašava da bi sa sadašnje pozicije voleo da ode u „mirnodopskim uslovima”.

„Na dužnost gradskog sekretara za kulturu stupio sam krajem 2018. godine. Naredna 2019. godina prošla mi je u sagledavanju stanja i prilika u našim ustanovama i konsolidaciji festivala. Poslednje dve godine su obeležene koronom i borbom da sačuvamo ustanove, festivale, manifestacije, a pre svega ljude i resurse. Lično bih voleo da mandat završim u ’mirnodopskim’ uslovima, bez korone i vratim se televiziji”, kazao je Karl.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.