Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: Ljiljana Blagojević, arhitektkinja

Beograd gubi identitet, pretvoren je u toplotno ostrvo

Комплекс „Нови Дорћол” (Фото:графије Анђелко Васиљевић)

„Ljiljana Blagojević”, kaže ona i pruža ruku foto-reporteru „Politike”. „Znate”, uz osmeh nastavlja, „kad rezervišem sto u kafani, uvek napomenem da nisam glumica da se ljudi ne razočaraju”. Uz ovu anegdotu dočekala nas je u prodajnom salonu „Novog Dorćola”, stambeno-poslovnog kompleksa na kojem radi kao menadžer projektovanja poslednje četiri i po godine. Toliko je prošlo otkako se okončao akademski skandal u kojem nije izabrana za redovnog profesora na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, gde je 20 godina studentima predavala projektovanje i istoriju i teoriju arhitekture 19. i 20. veka. Pre toga bila je gostujući profesor na Jejlu, držala je predavanja na Harvardu, univerzitetima u Cirihu, Beču, Milanu, radila u birou čuvene Zahe Hadid u Londonu, bila je član Kraljevskog instituta britanskih arhitekata – RIBA. Njenu knjigu „Modernizam u Srbiji: Eluzivne margine beogradske arhitekture 1919–1941” objavili su ugledni američki izdavači „MIT Press” i „Harvard University GSD”, detalji su iz biografije arhitektkinje Ljiljane Blagojević – u svojoj branši ništa manje poznate nego što je to u svetu glume njena slavna imenjakinja.

Po čemu je preobražaj nekadašnje fabrike za preradu kudelje i pamuka iz 19. veka, kasnije fabrike liftova, u stambeni kompleks drugačiji od sijaset takvih transformacija širom grada?

Sačuvali smo platnaru iz 19. veka, prvu kuću izgrađenu na ovom mestu sa visokim prizemljem i pruskim svodom u podrumu, zidanu od opeke. Ona nije spomenik kulture visokog ranga, ali je „spomenik” ovog grada. Odluka da se sačuva i ostane u centru ovog kompleksa bila je, pre svega, vizionarska odluka investitora i tima koji je to realizovao. Ostao je autentičan trag bivših vremena, ugrađen u novi urbani kontekst. Napravili smo trg, pasarelu, unutrašnje ulice, imaćemo i unutrašnji trg, zgrade su postavljene u nepravilnoj geometriji stare regulacije i, kada uđete u stanove, otvaraju se neočekivane vizure grada i osećate njegovu dubinu, što je retko u centru Beograda.

Kakva je danas panorama prestonice?

Pre početka njene velike transformacije, Hram Svetog Save dominirao je i bio prevelik u panorami Beograda. Usamljen u prostoru, stajao je izvan slike grada, sam za sebe. Sada imamo bitnu promenu razmere i, kada gledate Hram, vidite i novi objekat Kliničkog centra Srbije, vrlo pristojne arhitekture. Onda pogled ide preko Mostara na „Skajlajn”, takođe solidan kompleks, mada mi je žao što je zbog nove izgradnje srušen objekat Saveznog MUP-a, koji je imao znatnu vrednost arhitektonskog umetničkog zanatstva. Sa „Skajlajna” pogled ide prema „Beogradu na vodi”, koji takođe daje jednu novu razmeru.

Šta Vam ona kazuje?

Priča nam novu priču. U romanu „Hodočašće Arsenija Njegovana” Borislava Pekića, glavni junak, predratni kućevlasnik, koji je imao mnogo kuća po Beogradu, živeo na Kosančićevom vencu, posmatrao je kroz svoj prozor izgradnju Novog Beograda. Bio je užasnut, u procepu da li je to staro jedino moguće, a šta je to zastrašujuće novo što se dešava u pejzažu preko reke. Međutim, neodoljivo ga je privlačila ta izgradnja i transformacija, pa ga je na kraju i ubio procep između starog i novog vremena, a Pekić je maestralno dočarao sve te promene koje se dešavaju i u pojedincu i u društvu.

Koje su današnje promene u prostoru promašaj?

Mnogo arhitektonskih promašaja napravljeno je u transformacijama starih delova grada poput Vračara. Danas su na mestu kuća sa drvećem, predbaštom i dvorištem izgrađene zgrade od šest i više spratova, što je potpuno raznelo identitet Vračara. Urbanizacija velikih poteza je novi zamajac gradu, a manje je pogubna od parcijalnih nepromišljenih urbanističkih promena koje se dešavaju u celom gradu. Promene donose novu urbanu dinamiku i nisam protiv njih, naprotiv.

Niste ni protiv „Beograda na vodi”?

Ne. Najveći problem „Beograda na vodi” je njegova arhitektura.

Nisu Vam sporne visine objekata koje su nedavno povećane promenom plana za taj kompleks na desnoj obali Save?

Nisu. Jesu li one sporne u američkim gradovima? Nisu. Ali su tamo zgrade mnogo bolje i urbani prostor je mnogo bolji. I ovde treba raditi na stvaranju kvalitetnog urbanog prostora. Budimo realni, Beograd je napokon „sišao” na reku.

Sa Vama se neće složiti brojne Vaše kolege.

Užasavam se „gađenja” intelektualaca koji, zaštićeni, sede u svojim kulama od slonovače. Tačno je da su u „Beogradu na vodi” zgrade banalne, za razliku od Novog Beograda, koji su radile vrhunske arhitekte sa izuzetnom pažnjom prema arhitektonskom projektovanju, artikulaciji materijala, zelenilu i detaljima partera koji su vremenom propali. Imamo li problem sa visinom zgrade arhitekte Mihajla Mitrovića? Nemamo. Zapadna kapija Beograda je simbol grada.

Ali Mitrović je govorio da je Zapadna kapija samo jedna kuća, na obodu grada, dok „Beograd na vodi” zauzima centralni prostor u starom jezgru...

Kad je građena ta zgrada, to je bila periferija čak i Novog Beograda. Močvara. Ali bila je gradogradnja – modernistička arhitektura je stvorila novi grad. Dakle, nije to spomenik na praznom prostoru. U „Beogradu na vodi” propuštena je šansa koju razvijenije arhitektonske sredine ne propuštaju.

Šta hoćete da kažete?

Da je arhitektonsko projektovanje u „Beogradu na vodi” palo na ispitu. Najmanje 20 godina imamo neverovatnu dinamiku gradnje u Beogradu, a na prste jedne ruke možemo da izbrojimo pet arhitektonski perfektnih objekata.

Zašto?

To se i ja pitam. I zato ne mislim da je problem u promeni panorame grada i razmera u prostoru. Izuzev Kalemegdana i tvrđave, Beograd nikada nije bio lep grad sa lepom panoramom.

Da li je tvrđava ugrožena izgradnjom stambenog kompleksa na mestu bivše fabrike „Beko”?

To je još jedna propuštena šansa, a iza toga su stajala neka velika imena poput Borisa Podreke koji se pojavio i nestao u vidu dima. Dao je legitimitet tom projektu i povukao se bez odgovornosti prema projektu i Beogradu.

Mislite li da je prethodno rešenje za tu lokaciju, koje je delo Zahe Hadid, bilo srećnije?

Ona jeste napravila gigantsku formu sa visokim stambenim i komercijalnim objektima, ali je u njoj ostavila „pukotinu” za javni prostor, čime je pokušala umetnički, skulpturalno, da napravi „događaj u prostoru” koji jednako vrednuje javno i komercijalno. Taj objekat bi bio izuzetan, ali nije bilo finansijske snage niti znanja da se iznese tako kompleksan projekat. To je jedan od razloga zašto stalno imamo arhitektonske padove.

Ko je kriv za to?

Mnogi su krivi, i zbog toga što se ovde više napada nego što se o problemima razgovara.

Zašto se struka povlači pred svim tim velikim projektima?

Šta je struka je takođe pitanje. Struka ne postoji. Imamo pojedince i njihovu ličnu odgovornost. Recimo, BINA herojski izdržava kao inicijativa pojedinaca, a ne struke. Ona opstaje na ogromnoj predanosti i posvećenosti ljudi koji je vode. Struka kod nas pokriva neodgovornost pojedinaca, univerziteta i udruženja. Ona je institucionalni pokrivač neodgovornosti u svakom pogledu.

Čija je odgovornost za to što cveta investitorski urbanizam?

Investitor ne može ništa sam da uradi jer sve počinje od urbanista i arhitekata koji postavljaju regulaciju grada i arhitekturu zgrada. Sve može i dobro i loše da se napravi, ali ne može jedino investitor da bude kriv za loše.

Šta nedostaje da bismo dobili kreativniju arhitekturu?

Nedostaje kritičnost, otvorenost sredine i globalna kompeticija. Treba da se otvorimo pa makar u tom otvaranju pretrpeli štetu. Barem ćemo nešto da naučimo. Poznajem desetine ljudi koji rade na vrhunskim svetskim univerzitetima i gde su ti ljudi? Jesu li oni pozvani da dođu ovde? Čim bi popustile te granice, bio bi upitan kvalitet današnjih autoriteta. Jer oni čuvaju svoja lena i tu „nema mesta da dođe neki klinac iz Nemačke i drži predavanje”.

Koju lekciju biste održali kreatorima novog Generalnog urbanističkog plana Beograda?

Drveće i drvorede moraju da čuvaju. Toliko smo ih izgubili da Beograd gubi svoj identitet. Pretvoren je u toplotno ostrvo. Moramo da razumemo šta znači priroda u gradu, a od toga smo decenijama daleko. Arhitekte mrze da crtaju drveće jer im se ne vidi arhitektura.

An Lakaton i Žan Vasal ovogodišnji su dobitnici Prickerove nagrade i njihov kredo je dodaj, preradi, recikliraj, a ne ruši. Može li se on primeniti na delovima grada koji nestaju samo zato što je njihova zaštita istekla?

Bez kompromisa, ako je nešto utvrđeno za vrednost onda zaštita ne može da ima rok trajanja. Vrednost je vrednost i taj koji dopušta da istekne rok mora da objasni kako je to moguće. Meni je nejasno kako je nešto bilo zaštićeno pa je zaštiti istekao rok pa može da se ruši. Šta se tu desilo?

Žive oči i akademsko ubistvo

Jeste li platili visoku cenu odlaskom sa fakulteta?

Da, jesam. Ogroman rad i godine sam posvetila razvoju akademske misli. Ali, što kažu Crnogorci, „Učinjenom poslu mane nema”. Integritet sam donela sa sobom u privatni sektor i ispunjena sam. Vrlo često mi u ovom poslovnom okruženju kažu da nismo na fakultetu, a ja im kažem znam, znam ja to bolje nego vi.

Nedostaju li Vam studenti?

Naravno. Imala sam veliku sreću da radim na prvoj godini i da predajem istoriju arhitekture 19. i 20 veka. To mi je bilo najveće zadovoljstvo u akademskom radu, zato što su na prvoj godini „oči žive”. Vi uđete u amfiteatar pun pogleda koji hoće da uče. Imali smo fantastične rezultate. Više od toga mi nedostaje to što tako malo tih studenata danas srećem u profesionalnom okruženju. Ti vredni, talentovani i izuzetno posvećeni mladi ljudi su nestali. Dok sam radila na fakultetu napisala sam na desetine preporuka za master i doktorske studije, mnogo tih mladih ljudi je otišlo. Ovde ih srećem kako prodaju nameštaj, sanitarije, i to vrlo dobro rade, ali za projektovanje to su izgubljene generacije. Nije ni mali broj onih koji rade na globalnom sivom tržištu – iz svojih stanova ta anonimna vojska stvara tri De modele za strane biroe i ostaje potpuno nevidljiva u našoj sredini. Ali, ja više ne viđam ni one koji su počinili moje „akademsko ubistvo” na univerzitetu.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

natalija
Ama Beograd je postao FAVELA od 1990-2022. Tu više nije moguće civilizovano živeti. U kvartovima gde su ulice trpele saobraćaj do 1000-5000 žitelja vi pustite 100 000 i više. To je kao vaš stan od 50km gde živi 3 a vi pustite 30 pa onda 300, pa onda 3000 pa 30 000 stanara to se dogodilo...Besomučno zidane zgrada a infrastrukuta iz vremena kada je grad imao ispod 100 000. a sada ima 2 miliona.
Дипломирани политиколог
Прецизније речено, Београд се плански уништава, да ли намерно као казна Београду због зога што не воле одређене политичке опције које би требали "више да воле", или услед потребе да се како год остави неки траг за собом, уз потпуну нестручност у приступу. У сваком случају, град нам је унакажен накарадним пројектима и не знам како ћемо га икада вратити на старо.
Milos
Netacno i zlonamerno.Trenutno se Beograd sreduje vise nego ikada i izgleda mnogo bolje. A to lose stanje je zaostavstina nekih prethodnih vremena i nemara svih nas samih i politickih garnitura decenijama unazad. Spavalo se vise od 30 godina i sada bi svi da se probude u Diznilendu!? U svakom slucaju pohvale za sve sto se radi po Beogradu. Srbija napreduje u svakom pogledu, svidelo se to nekome ili ne.
Milos
Nisam arhitekta ( nego gradjevinski tehnicar ) ali imam oci, kazu i ukusa a BG na vodi mi je apsolutno ruglo. Bas me briga i da ne jedan nego sve arhitekte sveta kao jedan kazu da je to ispravno - za mene je i dalje ruzno i kriminalno. Onolike neo-socrealisticke betonske kutijetine u prostor gde im mesto nije. Medju lepe stare zgrade u istorijskom jezgr grada? Svojom drskoscu, gabaritima i negativnim odudaranjem prosto zagadjuju taj prostor, zaklanjuju lepotu iza njih i cine spomenik bahatosti.
Milos
Milose imenjace... Ima kome se svidja. Beograd na vodi po lepom vremenu pun ljudi, predivna atmosfera, deca se igraju, mladi, stari uzivaju i pristupacno iz centra Pasarelom kroz sredjenu Karadjordjevu u roku od 10-15 min lagane setnje pored reke. Ne treba meni niko, pa ni sve arhitekte sveta kao jedan da kazu da to nije lepo ili ti sta vise. Beograd na vodi i ceo projekat izgleda odlicno
korupcija integriteta
Posle ovog teksta, "akademski skandal" možemo sagledati u potpuno drugačijem svetlu i nije ni čudo što je ovaj "ekspert" izbačen sa fakulteta! Hram Svetog Save je "dominirao u prostoru" ali Beograd na vodi je uredu!?? I kako je nije sramota da govori o integritetu kada ceo ovaj tekst ukazuje upravo suprotno, na korupciju integriteta?
Zoran
Beograd trreba se rusi do temelja i sve ponovo da se gradi. Njega kako ko osvajao pravio, onaj sledeci deo tog rusio, pa sledeci isto i to sad lici na na neku mesavinu, kiselog kupusa, torte i ljutih papricica.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.