Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KO TO TAMO PREVODI

Lekcija iz skrušenosti

Stara je istina da prevodilac pre svega treba dobro da poznaje svoj jezik, a tek kad počnemo da prevodimo, shvatimo kakva su ograničenja našeg vlastitog jezika
Потпис: Марко Чудић: Није „шта”, него „како” (Фото: лична архива

Odrastao sam u dvojezičnoj porodici, dvojezičnom okruženju. Delovaće neverovatno, ali ideja da se prvi put latim književnog prevođenja pala mi je na pamet kad sam imao jedanaest godina. U to vreme bio sam opsednut prirodom, životinjama (ta opsesija me, na sreću, ni do danas nije napustila), pa mi je pala na pamet ideja da moje jednojezične vršnjake pokušam da upoznam s nekim pričama Ištvana Feketea, omladinskog pisca i lovca koji je – možda to zvuči paradoksalno – voleo životinje i o njima ispisao hiljade stranica (bio je nešto kao „mađarski Turgenjev”). Seo sam za pisaći sto i krenuo da grafitnom olovkom u neku svesku upisujem prevod. Taj prevod nije sačuvan, ali mogu misliti našta je ličio...

Jer dvojezičnost, sama po sebi, nije dovoljan preduslov za književno prevođenje. Stara je istina da prevodilac pre svega treba dobro da poznaje svoj jezik, to jest jezik na koji prevodi (mada nije na odmet i odlično poznavalje finesa jezika originala, da ne bude zabune). Tek kad počnemo da prevodimo shvatimo kakva su ograničenja našeg vlastitog jezika. Postoje ljudi koji misle da je upravo njihov jezik najbogatiji, najraznovrsniji, najmilozvučniji. E pa, čikam sve te „jezičke patriote”, a katkad bogami i „jezičke šoviniste” da sednu za kompijuter/laptop i pokušaju da na taj svoj tobože superiorni jezik prevedu fragment bilo kog teksta koji ima neku književnu, estetsku vrednost. Sam (često mučan) proces prevođenja biće takvim ljudima najbolja lekcija iz skromnosti i poniznosti, skrušenosti pred originalom. I spoznaje koliko su velika, često nepremostiva ograničenja tog njihovog „najbogatijeg” jezika. Jer i to je još jedna prastara istina, vrednost bilo kog umetničkog dela, pa tako i književnog, ne leži u onome „šta” već u onome „kako”. Sve priče su već odavno, kao što znamo, ispričane, a ako i nisu, šabloni su isti ili slični. Ono što nas svaki put privuče nekom tekstu jeste majstorstvo, način na koji je priča ispričana, jezička veština, ritam, osobeni, samo za tog autora karakterističan stil koji nas uvlači poput vrtloga u delo...

Prevodim evo već više od dve decenije s mađarskog na srpski, dakle s jednog takozvanog malog jezika na drugi. Za to vreme, naučio sam nekoliko zanatskih, ali i životnih lekcija. Jedna od njih odnosi se i na poštovanje esnafske tradicije, na svest o tome šta su nam u amanet ostavili prethodnici. U trenutku kad mladi i nadobudni zakoračimo u polje književnog prevođenja, moramo biti svesni svojih velikih prethodnika – u slučaju ove mađarsko-srpske relacije, stvaralaca poput Svetislava Stefanovića, Danila Kiša, Aleksandra Tišme, Judite Šalgo, Eugena Verbera, Ivana Ivanjija, Save Babića, Arpada Vicka (izvinjavam se svima koji ovde nisu pomenuti) – i moramo pokušati da ne izneverimo standarde koje su oni postavili. A to, opet, znači i biti svestan vlastitih ograničenja i ne prihvatati se zadataka koji prevazilaze naše moći.

* Autor je vanredni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, član Upravnog odbora UKPS i naš istaknuti prevodilac s mađarskog

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sascha Bakker
Reče jedan profesor, najveći probleme u prevođenju su mu stvarale ribe i mlečni proizvodi. Dok se nije dosetio da svaku, u narodu manje poznatu ribu, prevede sa deverika. Pitala sam jednog pecaroša koja je razlika između deverike i kesege, a on mi reče, pa to uopšte nije isto. Lep odgovor. Onda pogledam kako se kaže na mađarskom, kad ono, na mađarskom se kaže dévérkeszeg.
Pantelija
Vrlo lep tekst. Hvala!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.