Takmičenje je psihološka igra u kojoj ste sebi protivnik

Nastupi u domovini su posebni. Koliko god se trudio da budem profesionalan u pristupu svim koncertima, izuzetno sam nadahnut kada vidim drage ljude u publici i kada sviram u prostorima, koje sam otkrivao kao dete, i u kojima sam maštao da ću jednog dana svirati, ističe Ivan Bašić, uspešni pijanista sa trenutnim mestom boravka u Švajcarskoj. Mladi muzičar je krajem novembra prošle godine na Kolarcu održao koncert, posle dve godine pauze, koja je usledila zbog pandemije. A poziv za gostovanje od profesora Ljubiše Jovanovića, da nastupi na BUNT festivalu ga je posebno dirnuo. Kao istaknuti srpski pijanista mlađe generacije iza sebe ima nagrade osvojene na međunarodnim konkursima u Rimu, Portu, Radovljici, Beogradu. U prethodnom periodu nastupao je u Evropi, severnoj Africi i Aziji, dok je u Srbiji gostovao na svim značajnim festivalima.

Bašić je rođen 1996. u Beogradu, a klavir je počeo da svira sa sedam godina. Na prestoničkom Fakultetu muzičke umetnosti studirao je u klasi Nevene Popović, Vladimira Cvijića i Vladimira Miloševića. Poslednje tri godine se usavršava u Cirihu sa istaknutim pijanistom Konstantinom Šerbakovim, gde je završio master studije 2019. Učestvovao je na kursevima Žaka Ruvijea, Borisa Petrušanskog, Stivena Bišopa-Kovačevića i Igora Lazka. Premijerno je izvodio dela Aleksandra S. Vujića, Predraga Repanića, Igora Jaćimovića, Damjana Jovičina, Mire Milosavljević i drugih kompozitora.

Neposredno pred dolazak u našu prestonicu postali ste laureat takmičenja u Rimu. U kakvoj atmosferi je protekao ovaj konkurs i da li vas takmičenja motivišu?

Mladi muzičari najviše napreduju kada se pripremaju za konkurse. To je stresna situacija u kojoj je zaista važno da je svaka nota na svom mestu, u okviru ubedljive i iskrene interpretacije, i taj fokus najbolje priprema za karijeru u kojoj se ne prašta mnogo. Glavni deo rada se dešavaa pred put, dok je samo takmičenje zapravo psihološka igra u kojoj ste sami sebi najveći protivnik – bitno je održati koncentraciju, mir i fokus na svom sviranju. Konkurs u Rimu je bio lep, jer atmosfera nije kao na gladijatorskim igrama gde će samo jedan preživeti već imate utisak da ste vredni pažnje i nečijeg vremena.

Prošle godine ste u Švajcarskoj, gde živite i usavršavate se, dobili priznanje, recite nam nešto o njemu.

U februaru 2021. sam, kao dobitnik nagrade „Kifer Hablicel” odabran za jednog od vodećeg mladih muzičara u Švajcarskoj. To je izuzetno lepo priznanje koje otvara mnoga vrata u ovoj zemlji, i to ne samo tokom jedne sezone. Zahvaljujući ovoj nagradi, nastupao sam na čuvenim festivalima u Davosu i Gštadu, a već imam planirane koncerte i tokom 2022.

Po čemu možete da poredite period studiranja u Beogradu i usavršavanja u Švajcarskoj? Kako ste se privikli na novu sredinu i način života, kako se tamo radi sa talentovanim muzičarima?

Uslovi u kojima se studira u Švajcarskoj su objektivno bolji, što je posledica jače ekonomije i značajno većeg ulaganja u kulturu i obrazovanje. S druge strane, dobru startnu poziciju na usavršavanju u Cirihu mi je upravo omogućilo kvalitetno i temeljno obrazovanje u Beogradu – profesori su bili prilično iznenađeni „koliko su očito dobro školovani pijanisti u Srbiji”. Na ličnom planu, promena je bila velika i trebalo mi je vremena da se naviknem na novi način života. Međutim, verujem da sam napredovao brzo u profesionalnom delu, kroz rad sa mentorom, susret sa različitim kulturama i kroz prilike koje su mi se pružale. Verujem da je prelazak iz studentskog u profesionalni život bolje regulisan u Švajcarskoj nego u Srbiji, mladi umetnici se smatraju profesionalcima, uz poštovanje ali i odgovornosti koje uz to idu, smatram da bi to moglo biti bolje u Srbiji.

Kakvi su vam ciljevi u ovoj životnoj fazi, šta vas inspiriše, kakav umetnički put priželjkujete u budućnosti?

Posle dosta godina studija i kontinuiranog rada sa mentorima, u poslednjih par meseci radim pre svega sam i verujem da je to prva prava stanica u umetničkom životu jednog muzičara. Svestan sam da to nosi i opasnosti, međutim u jednom trenutku je neophodno početi i vrlo sam uzbuđen da vidim kuda me taj put vodi. Želim da, poput glumca, otkrijem nove nijanse svoje ličnosti i izraza, i da se oprobam u repertoaru koji mi je izazovan, a koji do sada nisam često posećivao, poput Šumana, Bramsa, Mesijana i Šostakoviča.Tokom sledeće godine sviraću na festivalima u Portu, Cirihu i u švajcarskim Alpima, a nadam se da će situacija dozvoliti da putujem za Ameriku na proleće. Za kraj juna imam planiranu malu turneju po Švajcarskoj sa orkestrom, gde ću svirati Prvi koncert Čajkovskog u be-molu.