Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTOČNA STRANA

Evropa traži – sebe

Захтеви за другачији однос НАТО-а и европских савезника све су гласнији (Фото:: EPA-EFE/Toms Kalnins)

Povlačenje Velike Britanije iz EU svakako je najveća međunarodno-politička promena koja se zbila na prostorima Starog kontinenta tokom proteklih 365 dana. Međutim, reklo bi se da je pomenuti potez bio praktično neizbežan u situaciji kada su na evropskim prostorima ponovo počeli da se sukobljavaju interesi ključnih država, jednako ekonomski kao i vojnostrateški.

Svrstavanje Britanaca pod okrilje SAD (mada bi neki to mogli da protumače i kao svrstavanje SAD pod okrilje Londona), pokazalo je da su i EU i NATO daleko krhkiji nego što su nadležni u Briselu bili spremni to da prihvate. Ili su se pomenuti projekti vremenom, jednostavno, iscrpeli i počeli da pokazuju i drugu, po one koji su u njih uključeni, mnogo nepovoljniju stranu.

Ukratko, zahtevi za promene sve su glasniji i dolaze iz sve relevantnijih sredina. Žan-Lik Melenšon, francuski levičar i mogući kandidat za budućeg predsednika, čvrsto veruje da bi njegova zemlja trebalo pod hitno da se povuče iz NATO-a i ostvari čvršću saradnju s Rusijom.

„Zalažem se za izlazak iz NATO-a”, izjavio je on. „Moramo da spustimo loptu. Ako napustimo alijansu, izbeći ćemo uvlačenje u logiku ’hladnog rata’, koju Amerikanci promovišu u odnosu na Rusiju i Kinu. Moskva je naš partner i ne slažem se s pretvaranjem nje u protivnika. Uvukli smo 10 istočnih zemalja u NATO, a to predstavlja direktnu pretnju Rusiji. Posebno nakon instaliranja antiraketnog sistema u Poljskoj.”

Slični glasovi stižu i iz Nemačke, gde novoizabrani kancelar Olaf Šolc otvoreno izjavljuje da odnose s Rusijom smatra prioritetnim u vođenju spoljne politike svoje zemlje, i u tom smislu najavljuje „novi, kvalitetan početak”.

Valja napomenuti i da je britanskim odlaskom iz EU najveći deo odgovornosti za bezbednost na našem kontinentu, i pored opstanka zapadnog vojnog saveza, pao upravo na Francusku i Nemačku. A oni koji vode, ili će tek voditi, dve pomenute zemlje ne kriju da na eventualno iniciranje nekog novog „hladnog rata” gledaju kao na početak propasti koja bi Evropu i njene žitelje bacila desetine godina unazad, u vreme „gvozdenih zavesa” i „berlinskih zidova”.

Objektivno, istinskih razloga za nova deljenja danas nema. Svet se otvorio, međunarodne komunikacije daleko prevazilaze situacije pogodne za stvaranje paktova po ugledu na nekadašnje, tehnologija je preskočila sve državne granice, milioni migranata krenuli su u potragu za prostorima na kojima će čovečnije da žive, ideologija se pretvorila tek u još jednu temu tumača prohujalih vremena.

U takvim okolnostima uporna nastojanja Vašingtona da zapadnom vojnom savezu priključi Ukrajinu, pa i Gruziju i Moldaviju, deluju u najmanju ruku kao povratak lošijim vremenima evropske prošlosti. A da je taj povratak vrlo moguć, svedoče i nedavni događaji u zemlji Volodimira Zelenskog, u kojima je po ko zna koji put slavljen deo ukrajinske prošlosti vezane za nacističkog kolaboracionistu Stepana Banderu i tragediju Drugog svetskog rata.

Evropljani željni prosperiteta svesni su da ovakvi incidenti za cilj imaju stvaranje atmosfere u kojoj bi svaki poziv na istinsko zajedništvo na kontinentu bio u startu dezavuisan. Toga su svesni i sa zapadne strane Atlantika. Međutim, nedostatak pravih ideja o tome kako bi u 21. veku trebalo da funkcioniše međunarodna zajednica primorava ih da se drže metoda korišćenih u epohi koja je Americi omogućila da se nametne kao isključivi globalni lider.

Sticajem okolnosti Francuska i Nemačka, česti oponenti i zemlje od kojih je tokom istorije u Evropi mnogo toga zavisilo, dospele su u situaciju da zaborave sve međusobne razmirice i na sebe preuzmu brigu o zajedničkom opstanku, ali i o opstanku mnogobrojnih kontinentalnih suseda. Posebno onih koji su vekovima bili pod uticajem Rusije, bilo kao carevine bilo kao sovjetske imperije.

Upravo taj uticaj dugo je bio oslabljen, pa čak i dezavuisan, zahvaljujući evropskoj politici SAD u drugoj polovini prošlog veka. Danas kao da se sve polako vraća u stare okvire i veliki igrači ponovo preuzimaju nekadašnje uloge sa osnovnom idejom da se polako izvuku ispod pokroviteljstva prekookeanskog gazde. Poniženje koje je doživela Francuska ostavši bez „podmorničkog posla”, već ugovorenog sa Australijom, kao i ometanje puštanja u pogon gasovoda „Severni tok 2”, ključnog za Nemačku, prosto je usmerilo dve zemlje jednu na drugu.

Jasno je da bi pretvaranje Ukrajine u novo bojište i te kako uticalo i na ekonomije i na bezbednost na evropskom prostoru. A tu bezbednost oduvek su određivali odnosi između Francuske i Nemačke. Svest o tome, kao i o krhkosti aktuelnog poretka na kontinentu, kao da je konačno prenula nadležne u Parizu i Berlinu.

 

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kvin
Teziste natoa (ciji je glavni cilj oduvek bio da drzi Ruse van evrope a Amere u Evropi a u reziji Londona) je prebaceno istocno od stare linije gvozdene zavese i Britanci su tu nasli svoju ulogu u Evropi a po svom izlasku iz EU. Interesantna je ta opaska o stavljanju SAD pod okrilje Londona mada je vise verovatno da se Amerika zbog mogucnosti gradjanskog rata (izbori im postaju sve neuroticniji) stavi opet pod okrilje Britanske krune.
zlatko
Odlicno poznajem Ukrainu iz famliarnih veza . 70 % narod Ukraine nece pucati u Matuskinog Vojnika . Odavno bi Kiev i USA odlucili bi da totalno Stave celu Ukrainu i to arogantno ignorisanje Rusije pod USA kontrolom . Problem je vise kompleksan ,nego sto politicari prezentiraju News Mediji . Kijev najvise strahuju od Gragjanskog Rata. .Jos tacno niko nezna gde stoji Ukrainska Armija , a i narod Ukraine !
Kao uvek
@sivo* To je Vaš lični doživljaj.
сивошевић
@славко. Руска војска није страна за Украјинце
Prikaži još odgovora
Robert
U suštini se slažem sa autorom. Prilično dobra parcijalna analiza. Da bi postala globalna, fali Kina. Svi ćutimo, ali znamo pitanje za milionče: Šta bi moglo biti, kada se otvori istočni (RF) ili pacifički (SAD) front?
Predrag
Lep sastav.
Zoran
Brzo cete naci sebe. U Americi 30 godina rada i mozes u penziju kad hoces ili bar 10 godina rada i 60 godina starosti. U Nemackoj drug ne moze u penziju jer nema odredjene godine, bez obzira na radni staz. Nema vece nepravde nago u socijalnim drzavama.
Vladimir M
Imaćeš penziju u Smerici ako ti nije propao penzioni fond!
borivoj m
@Zoran A bilo koja bolest i zvrsis na ulici. Juce videh dokumentarac o beskucnicima u USA. Prihodi sa "food stamps" oko 1500 dolara po osobi a zavrse na ulici u kutiji. U Nemackoj sa tim iznosom prezivis ljudski, u Srbiji si bogat covek! Socijalna drzava tretira stanovnike kao malu decu (mnogi odrasli se tako i ponasaju) , a USA, naprotiv, svako za sebe, pa kako se ko snadje. Ne znam bas koje je gore ili bolje!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.