Subota, 21.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zbog proganjanja donete 282 presude

U 193 slučaja izrečena je uslovna osuda, u 32 slučaja zatvor, a 17 učinilaca osuđeno je na kaznu kućnog zatvora. – Propisane kazne stroge, a izrečene blage. – Gde je granica između udvaranja i proganjanja
Прогањање је кривично дело којим се угрожава осећање личне слободе и безбедности (Фото: Пиксабеј)

Broj osuđenih za krivično delo proganjanja stalno raste. U 2018. doneta je 61 pravnosnažna presuda, u 2019. taj broj je porastao na 106, a u 2020. godini je 110 lica pravnosnažno osuđeno zbog proganjanja. Ako se tome doda i 2017. kao godina u kojoj je od 1. juna proganjanje ušlo u Krivični zakonik Srbije kao posebno krivično delo, onda to čini ukupno 282 osuđena u periodu od 2017. do 2020. godine. Za 2021. još nisu obrađeni podaci.

Iako broj presuda pokazuje da se slučajevi proganjanja prijavljuju i krivično gone, podaci takođe govore da je u gotovo 70 odsto presuda (ukupno 193 slučaja) izrečena uslovna osuda. Kazna zatvora i kućnog zatvora zabeležena je u 17 odsto slučajeva, dok je novčana kazna izricana u gotovo 13 odsto presuda za proganjanje. Pojedinačno su se javljali i slučajevi izricanja sudske opomene, rada u javnom interesu i vaspitne mere.

Ove podatke izneo je dr Đorđe Đorđević, redovni profesor krivičnog prava na Kriminalističko-policijskom univerzitetu i urednik katedre „Pravo na život” Kopaoničke škole prirodnog prava „Slobodan Perović”, koja je održana krajem decembra.

– Kada uporedimo podatke iz prakse naših sudova s kaznama koje predviđa Krivični zakonik, možemo zaključiti da su propisane kazne veoma stroge, a izrečene relativno blage i da postoji prilična disproporcija između kaznene politike zakonodavca i sudova kada je reč o proganjanju, čak i veća nego kada je reč o nekim drugim krivičnim delima. To otvara pitanje i o razlozima ove neusaglašenosti, a za donošenje zaključaka potrebno je temeljnije istraživanje koje bi obuhvatilo duži vremenski period – rekao je prof. dr Đorđević.

Proganjanje je relativno novo krivično delo, kojim se ugrožava osećanje lične slobode i bezbednosti, a to su važni elementi prava na život. Naš Krivični zakonik je propisao kaznu do tri godine zatvora ili novčanu kaznu za osnovni oblik krivičnog dela, a za prvi teži oblik – zatvor od tri meseca do pet godina. Za najteži oblik proganjanja propisana je kazna zatvora od jedne do deset godina.

Proganjanje je propisano članom 138a KZ, u grupi krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina. Novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine kazniće se onaj „ko u toku određenog vremenskog perioda uporno drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji”, zatim onaj ko protivno volji drugog lica nastoji da s njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije, ko zloupotrebljava podatke o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi naručivanja roba ili usluga, ko preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica i ko preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju.

Za sve ove pojavne oblike proganjanja, potrebno je da postoji upornost i da traju u „određenom vremenskom periodu”.

Prvi teži oblik, za koji je propisana kazna zatvora od tri meseca do pet godina, postoji ako je izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo lica prema kome je delo izvršeno ili njemu bliskog lica. Najteži oblik bio bi izvršen ako je nastupila smrt lica koje je žrtva proganjanja ili njemu bliskog lica. U takvim slučajevima KZ propisuje da se može izreći kazna od jedne do deset godina zatvora.

Međutim, u praksi je teško zamislivo da neko umre „od proganjanja” jer bi bilo teško dokazati da je smrt nastupila kao posledica ovog krivičnog dela, čak i da je reč samo o nehatu učinioca, a nikako umišljaju, jer bi onda bilo ubistvo.

Zato je naveden primer Krivičnog zakonika Austrije, koji umesto smrtne posledice predviđa težu posledicu u vidu samoubistva ili pokušaja samoubistva.

Za tri i po godine, od kada je proganjanje propisano našim KZ kao krivično delo, kazna zatvora izrečena je u 49 slučajeva, od čega u 17 slučajeva u varijanti kućnog zatvora, dok se ostali slučajevi najčešće odnose na zatvor u trajanju od tri do šest ili od šest do 12 meseci. Dakle, 32 osuđena našla su se iza rešetaka zbog proganjanja. Iako se pretpostavlja da je reč o nešto težim slučajevima, nijedna kazna nije blizu maksimuma od tri godine zatvora za osnovni oblik dela, a kamoli kaznama koje su predviđene za teže oblike.

– Najveći problem u vezi s ovim krivičnim delom ogleda se u činjenici da neke od njegovih alternativno određenih radnji nisu same po sebi nepoželjne i društveno neprihvatljive, već takav karakter mogu dobiti samo svojim intenzitetom i ispoljenom upornošću u ponavljanju uprkos jasno izraženom protivljenju pasivnog subjekta. Neka od tih ponašanja, kao što su iskazivanje želje za druženjem, kupovanje poklona, udvaranje nekoj osobi, pojavljuju se po pravilu kao prihvatljiva, pa čak i pozitivna ukoliko ostaju u granicama uobičajenog i pristojnog – kaže dr Đorđević.

S druge strane, postoje i ponašanja koja nisu društveno prihvatljiva, ali ipak ne predstavljaju krivično delo, pa tako dolazimo u situaciju, rekao je profesor, da se ista ponašanja, u zavisnosti od svog intenziteta, mogu kretati na skali od pozitivnog, preko prihvatljivog, do nepristojnog, neprihvatljivog, nametljivog i na kraju kriminalnog.

– Tu granicu, pogotovu kada je reč o ulasku u kriminalnu zonu, nije lako povući i ona sigurno nije ista sa stanovišta svakog „pasivnog subjekta”, odnosno onog ko bi u ovim slučajevima bio žrtva. Veoma je teško odrediti objektivni kriterijum ispunjenosti uslova za postojanje ovog krivičnog dela – kaže prof. dr Đorđe Đorđević.

U svakodnevnom životu proganjanje često može da se preklapa i sa drugim sličnim krivičnim delima, kao što su ugrožavanje sigurnosti, narušavanje nepovredivosti stana, neovlašćeno prisluškivanje, snimanje, fotografisanje... Zato bi prilikom nekih sledećih izmena Krivičnog zakonika, smatra profesor, trebalo revidirati odredbe o proganjanju i precizirati pojedine elemente, jasnije ih razgraničiti od sličnih krivičnih dela i razmisliti o adekvatnijim kaznama za učinice.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.