Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

Psihoterapija pomaže u lečenju gojaznosti

Ljudi sa većim viškom kilograma imaju psihološke posledice poput depresivnosti, poremećaja ishrane, anksioznosti, problema sa samopouzdanjem i samovrednovanjem…
(Unsplash)

Iz godine u godinu gojaznost postaje sve veći problem u Srbiji. U našoj zemlji 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, bilo je 40,5 odsto normalno uhranjenih osoba starijih od 15 godina, dok je više od polovine (57,1 odsto) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3 odsto) i gojazno (20,8 odsto).

Kako ističe primarijus dr Marija Đurović, psihijatar i supspecijalista psihoterapije Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“, gojaznom se smatra osoba sa telesnom masom većom od 20 odsto od gornje granice za godine i pol. Preciznija definicija bi podrazumevala merenje procenta telesne masti ili određivanje indeksa telesne mase, pa se gojaznost definiše u stanjima kada je telesna mast veća od 25 odsto za žene i 30 odsto za muškarce. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, normalno uhranjenim se smatraju osobe čiji se indeks telesne mase nalazi u opsegu od 18,5 do 24,9, dok vrednosti od 25 i više ukazuju na prekomernu uhranjenost i to predgojaznost ukoliko se on nalazi u vrednostima od 25 do 29,9, i gojaznost kada iznosi više od 30.

Dr Marija Đurović (Foto: lična arhiva)

– Posledice gojaznosti mogu biti medicinske, psihološke, sociokulturološke. Ona može biti uvod u mnoge telesne bolesti poput dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja, karcinoma. Takozvana visceralna gojaznost je povezana sa većim rizikom nastanka ovih bolesti, dok je periferna povezana sa „proširenim“ venama i muskulo-skeletnim problemima. Psihološke posledice gojaznosti su depresivnost, pokušaji suicida i suicid, poremećaji ishrane, anksioznost, problemi sa samopouzdanjem i samovrednovanjem, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, povlačenje u sebe. Što se tiče sociokulturoloških posledica, svedoci smo diskriminacije gojaznih ljudi što se posebno odnosi na žensku populaciju. Na primer, gojazne osobe imaju veće probleme u nalaženju posla – ističe dr Đurović.

Naša sagovornica napominje da problemi nastali u prvoj godini života (oralna faza psihoseksualnog razvoja) mogu dovesti do „oralne fiksacije“ što znači da će ove osobe u stresnim periodima pribegavati zadovoljstvu kao što je pušenje cigareta, sisanje palca, konzumiranje alkohola i prekomerno jedenje. Neke bebe su zahtevnije, teško tolerišu frustraciju koju osećaju kada im hrana „ne dođe“ baš kada to žele. S druge strane, do teškoća dolazi zbog deficita ili bolesti majke, kada ona nije u stanju da adekvatno prepozna potrebe deteta, već na svaki plač detetu nudi hranu.

– Kao rezultat, dete nema kapacitet da prepozna svoje emocije i da odgovori na njih adekvatno. Gojazna osoba nema sposobnost da se umiri sama, jer nije stekla unutrašnje kapacitete koji bi normalno ojačali ego i njegove funkcije. Prejedanje se može posmatrati kao neprilagođen oblik samolečenja kroz pokušaj da se smanje bolni afekti i da se povrati osećaj blagostanja korišćenjem hrane kao simboličkog predstavljanja majčinih umirujućih funkcija. Prejedanje može ukazivati na čitav spektar osećanja: bes i mržnju, želju za nedostižnom ljubavlju, pokušaj zamene seksualnog zadovoljstva, zavisnost od roditelja ili neprijateljsko odbacivanje – navodi dr Đurović.

Gojaznost je stanje koje često datira od detinjstva i rezultat je složene interakcije između razvojnih iskustava i genetski determinisanih bioloških procesa, napominje psihijatar. Gojazne osobe započinju redukcione dijete pod pritiskom okoline ili pod unutrašnjim pritiskom, ne retko bez prethodno definisane odluke, čvrste volje, plana mršavljenja i psihološke podrške. Za osobu koja veći deo svog života prekomerno jede, jasno je da će redukciona dijeta biti izvor stresa. Svaka redukcija hrane vodi u prejedanje pa tako ove osobe ulaze u začarani krug iz koga je teško izaći bez adekvatne stručne pomoći.

– Lečenje je multidisciplinarno. Prvo je neophodno obaviti pregled osobe kako bi se ustanovilo njeno zdravstveno stanje. Korigovanje dotadašnjeg načina ishrane je neophodno od strane nuticioniste. Savetuje se i fizička aktivnost u skladu sa mogućnostima. Kod osoba sa indeksom telesne mase većim od 30, postoji indikacija za uvođenje lekova. Oni deluju tako da dolazi do smanjenja apetita, povećanja osećaja sitosti, sprečavanja resorpcije masti, usporavanja pražnjenja želudca. Lekove propisuju specijalista psihijatar ili endokrinolog. Nikako ne smeju da se uzimaju na svoju ruku. Psihoterapija je važan deo lečenja.  Psihoterapijski pristup može biti od jednostavnog savetovanja u vezi načina ishrane i suportativnih metoda, do dubinskih psihoterapijskih metoda koje tragaju za uzrokom gojaznosti. Na primer, psihoanalitička psihoterapija se fokusira na probleme u ranom razvoju ličnosti i po pravilu je dugotrajan proces. U najtežim oblicima gojaznosti neophodno je razmotriti i hiruško lečenje – dodaje dr Đurović.

Prejedanje bez osećaja gladi je jedna od karakteristika ponašanja gojaznih. Mnogi gojazni pacijenti često prijavljuju osećanje tuge, praznine, neispunjenosti, usamljenosti, koja umiruju i privremeno umanjuju unosom hrane. Davne 1957. uočeno je 27 afektivnih faktora koji su u značajnoj korelaciji sa prejedanjem, pa samim tim i sa gojaznošću: anksioznost, bes, krivica, stid, depresija, samokažnjavanje, samonagrađivanje, nesigurnost, prkos, osećaj nevoljenosti... Emotivno prejedanje je opasno jer ukoliko se ne leči osnovi uzrok emotivnog prejedanja, problemi ostaju, a gojaznost je ozbiljnija. Posledice su intenziviranje psihijatrijskih simptoma ali i telesnih bolesti što osobu uvodi u začarani krug iz koga se teško izlazi, napominje dr Đurović.

Na žalost, i deca imaju problem sa viškom kilograma. Rezultati studije o dečijoj gojaznosti, sprovedene u Srbiji 2015. godine od strane Medicinskog fakulteta u Beogradu, pokazuju da je 23,1 odsto dece ima  prekomernu težinu, a 6,9 odsto smatra se gojaznim. Deca se često hrane neadekvatno i nezdravo, jedu „brzu hranu“, a roditelji često nemaju vremena da im pripreme obroke.

– Kada se pojavi problem gojaznosti uvode se dijete, nameću „zdravi“ režimi ishrane. S druge strane, ima roditelja koji podržavaju dete kada „dobro jede” i kada je gojazno jer se podrazumeva da će tako biti zdravo. Takav stav je pogrešan. Zdravo dete je ono koje se hrani kvalitetnom hranom, koje je uobročeno, sa telesnom masom u granicama refernetnih vrednosti za uzrast i visinu – zaključila je dr Đurović.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Dozet
Pogledajmo oko sebe i prebrojimo ljude, kojima je nakon gojaznosti uspelo da trajno izgube težinu. Broj je zabrinjavajuće mali. Pričamo o kalorijama, o stresu o probranoj hrani... ali nikako ne volimo priču o vagi. Pre nego što odete na spavanje izmerite težinu...ako nije gde treba da bude, jaknu na ledja i na trčanje, hodanje, čučnjeve (šta već možete). Ako taj metod radi za sve sportiste sveta, radi i za običan narod. ... i nema filozofije i prevare.
Iz Britanije
Današnja ishrana puna šećera je problem a ne nekretanje koje je u drugom planu, bilo da je šećer sukroza, fruktoza, glukoza, prerađeni ugljeni hidrati, odnosno pšenična, kukuruzna brašna i skrob. Povećan unos šećera povećava lučenje insulina, "hormona gojenja" koji nepotrebni višak šećera pretvara u masti koje telo potom slaže oko organa, pojasa i mišićnih vlakana, time i povećana težina. Promena ishrane i bez kretanja (koje je neophodno) dovodi do uravnoteženja telesne težine.
ММ
Боље измерити ујутру него пред спавање!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.