Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Švajcarski magazin „Veltvohe”: Srbi od heroja istorije do heroja svakodnevnice

(Принтскрин )

Švajcarski magazin „Veltvohe”, u najnovijem broju, predstavio je Srbe kao herojski narod, koji se žrtvovao za Evropu, navodeći da gotovo nijedna druga evropska nacija u protekle tri decenije nije tako brutalno kritikovana u zapadnoj Evropi, kao što je Srbija.

U tekstu pod naslovom „Srbi narod heroja”, ovaj nedeljnik podseća da je istorijske nacije puna borbi i gubitaka, a Evropa toj spremnosti Srba na podnošenje žrtava ima mnogo toga da zahvali.

Ukazuje se da je za većinu komentatora, srpski narod glavni uzrok poslednjih ratova na Balkanu, podsećajući da je, austrijski nobelovac Peter Handke, kada je zatražio pravdu za Srbe, bio izložen pravom „cunamiju” napada, pre svega u Nemačkoj i Francuskoj.

List navodi da mnogi Srbi s pravom imaju osećaj da nisu shvaćeni i da su ostavljeni na cedilu, a s tim u vezi navodi se da su Srbi već u Austro-ugarskoj monarhiji i nemačkom rajhu, pred Prvi svetski rat, bili prikazivani kao varvarski i gadan narod, kao narod „ubica kraljeva”.

Međutim, podseća list, mnogi Švajcarci su to videli drugačijim očima, pa se nabrajaju primeri - bolničarke Luize Probst, koja je tri meseca u Beogradu negovala ranjenike, a Srbe opisala kao narod koji se borio za slobodu, predusretljiv i veoma ljubazan, i profesora kriminalistike u Lozani Arčibalda Rajsa koji je na početku Prvog svetskog rata izveštavao je o neopisivim ratnim zločinima austro-ugarskih trupa nad Srbima.

List ukazuje i sa Srbi vekovima žive u ratnom okruženju, na prekretnici između zapada i istoka, pa se čak vraća na Boj na Kosovu, 1389. godine, i podseća na žaljenje istoričara Hajnriha Gelcera zbog tadašnjeg gubitka Srba, koje je okarakterisao kao „divan narod, najplemenitijim od svih Slovena”.

Podseća se i da se nijedna nacija nije duže od Srba borila protiv osmanske vladavine, iako je srpska država na 350 godina nestala sa geografskih karti, ali se zahvaljujući nepokolebljivom delovanju Srpske pravoslavne crkve, izraženoj privrženosti tradiciji i sećanjima na ranije herojske epohe Srbi nikada nisu pomirili sa okupacijom.

Podržavajući Austrijance, Ruse i druge u borbi protiv Turka, Srbi su se iz sopstvene snage oslobodili, uz višestruku pobede nad Turcima, podseća list.

Takođe, osvrćući se na Drugi svetski rat, kada je Nemačka okupirala Srbiju 1941, ukazuje se da su Srbi „Užičkom Republikom”, ostvarili prvo oslobađanje jedne teritorije okupirane od strane nacista u Evropi, a srpski narod je sa 1,7 miliona žrtava, odnosno 10 odsto stanovništva, podneo najveću žrtvu u Drugom Svetskom ratu u Jugoslaviji.

Pišući o ratovima tokom kraja 20. veka na prostoru bivše Jugoslavije, Veltvohe navodi da su sve strane počinile zločine, i da je etničko nasilje posledica dugogodišnjoj sporova, progona i zločina na tim prostorima.

List kritikuje to što su za zapad samo Srbi od početka bili agresori i ratnohuškači, te podvlači da je NATO bombardovanje srpskih gradova 1999. i dalje osporavano jer nije bilo mandata UN.

U tekstu se, pak, ističe da je Srbija sada već odavno parlamentarna demokratija, kojoj nisu potrebne lekcije od spolja, a Srbi, koji zive u zemlji i inostranstvu, važe za veoma vredne ljudi, cenjene, pre svega u nauci.

„Nisu manje moderni i otvoreni od drugih, a mitovi o herojskoj prošlosti su u njihovim životima važni kao što su to i mitovi iz prošlosti za Švajcarce. Odavno su Srbi od heroja istorije postali heroji svakodnevnice”, kaže se u tekstu, navodi Tanjug.

Posebnu pažnju Veltvohe je poklonio Nikoli Tesli, za kojeg navodi da ne čudi što danas najveći broj automobila na električni pogod nosi njegovo ime.

List podseća da je Tesla rođen u Hrvatskoj, tada delu Austro-ugarske, kao sin pravoslavnog sveštenika i da je on bio pripadnik srpske manjine, koji je puno značaja pridavao herojskim pesmama, pesmi i plesu, kao i slavama.

Magazin ističe da je svojim patentima Tesla dao veliki doprinos nauci. „Možda je, ispred tenisera Novaka Đokovića, Tesla najveći sin moderne Srbije”, podvlači Veltvohe.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Tesla najveći sin moderne Srbije? Očito čovjek vrlo slabo, da ne kažem nikako ne pozna naše balkanske čipkaste odnose. Tek pokoja ispravna crtica ne bi trebala da bude razlog glorificiranju i onoga što ne stoji.
Нина
По наслову сам очекивала нешто о великој борби данашњих хероја свакодневнице - голоруки народ против велике мултинационалне компаније. О томе је сјајни Слободан Деспот говорио у једном интервјуу, па сам помислила да су се Швајцарци заинтересовали за ову борбу.
azdaja
Sva sreca pa su to jako ozbiljne novime. Radujte se nicemu.
Bata
Pa da vidite i jesu ozbiljne novine u zemlji koja ima slican broj stanovnika kao Srbija imaju tiraz od oko 50000 primeraka (i mnogo vecu konkurenciju u pisanim medijima te je taj tiraz zaista dobar) - zastupaju politiku desno od centra (nesto kao Republikanci u Americi).
Djope
Ух вау...
Његош
добро да се бар неко сетио..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.