Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stručnjaci našli vezu između gojaznosti i nedostatka sna

(Фото EPA-EFE/H. Jeon)

Tinejdžeri koji ne spavaju dovoljno tokom jedne školske godine konzumiraju čak 4,5 kilograma šećera više od onih vršnjaka koji imaju redovan san, pokazala je najnovija studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta „Brigam Jang”. Kako su objasnili, manje sna povećava rizik da mladi ljudi konzumiraju više ugljenih hidrata i namirnica sa dodatim šećerom i piju više zaslađenih napitaka. U istraživanju je učestvovalo više od 90 tinejdžera kojima su tokom dve nedelje pratili navike u spavanju i ishrani. Prvih sedam dana grupa je spavala po šest i po sati svake noći, a onda sledeće nedelje po devet sati dnevno. U tom periodu istraživači su pažljivo pratili i beležili unos kalorija i vrste hrane koju su konzumirali. Ispostavilo se da je veza između obrasca spavanja i vrste ishrane jasna i da je manjak sna povezan s manjim unosom voća i povrća i prekomernim uzimanjem ugljenih hidrata, slatke hrane i pića, i to posebno kasno uveče. Pokazalo se i to da nedovoljno spavanje kod ljudi ne dovodi da uzimanja prekomernih količina hrane, ali da ih više privlače slatki proizvodi.

– Tražili su namirnice koje bi im brzo nadoknadile energiju kako bi ih to držalo budnim dok ne krenu na spavanje. Dosledno su tražili takvu hranu – naveli su istraživači. Ovakvo istraživanje je pokazalo bi učesnici ove studije, ukoliko bi imali ovakav raspored sna, svakog dana konzumirali 12 dodatnih grama šećera, što je za 4,5 kilograma više tokom jedne školske godine od vršnjaka koji duže spavaju. Rezultati ove studije su pokazali koliku ulogu ima san za dugoročno zdravlje i iako je tinejdžerima možda teško da se pridržavaju ovih preporuka, trebalo bi učiniti sve što može pomoći u njihovom izboru boljih namirnica. Zbog toga su autori ovog istraživanja i preporučili da duži san mora da bude uključen u sve modele prevencije gojaznosti dece. S problemom prekomerne težine i sve više gojaznosti kod dece bore se stručnjaci širom sveta. Evropska potrošačka organizacija BEUC nedavno je pokrenula inicijativu da se ukine reklamiranje nezdrave hrane, a u tome ih je podržala i Svetska zdravstvena organizacija. Kratko istraživanje koje je ova organizacija sprovela pokazalo je kako kompanije kojima je ostavljeno na savest da ne reklamiraju ovakve namirnice u emisijama za decu, to uveliko rade, zbog čega je odlučeno da se uvedu obavezujuća pravila. Agresivne i štetne marketinške kampanje koje preporučuju nezdrave proizvode i navike emituju se u televizijskim emisijama koje prate i deca, a ovakve taktike se sve više koriste i u digitalnom svetu. Predložena je čak i zabrana oglašavanja ovakvih proizvoda na internetu, uključujući i veb-stranice prehrambenih kompanija i njihove naloge na društvenim mrežama. Svet je, da podsetimo, loše navike u ishrani pokušao da spreči i uvođenjem poreza na šećer, ali ni ta akcija nije sprovedena do kraja, niti je imala neki poseban rezultat. Ministarstvo zdravlja Novog Zelanda, gde se porez na šećer već dugo naplaćuje, napravilo je istraživanje koje je pokazalo da nema dokaza da su se potrošači odlučivali za proizvode s manje šećera zbog poreza. Prema ovom istraživanju, nijedna studija bazirana na stvarnom iskustvu sa šećernim porezom nije pokazala da je ovaj namet ozbiljno uticao na javno zdravlje. Inače, danska vlada je 2011. godine uvela porez na sve proizvode koji sadrže šećer, što je podiglo cene. Istraživanja koja su kasnije usledila pokazala su da se većina potrošača posle toga opredelila za jeftinije proizvode slabijeg kvaliteta. Kako se navodi, samo sedam odsto Danaca je promenilo svoje prehrambene navike zbog poreza, a država je procenila da godišnje gubi oko 40 miliona evra prihoda od PDV-a zbog rasta nelegalne prodaje sokova. Takav način oporezivanja je na kraju ukinut i zamenjen drugim, takođe nedovoljno efikasnim.

Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko godina objavila da bi povećanje cena od 20 odsto moglo da promeni kupovne navike potrošača i natera ih da biraju zdravije proizvode, što se očigledno nije dogodilo. Upravo zbog ovakvih podataka porez na šećer je širom Evrope proglašen neefikasnim u svim segmentima osim povećavanja javnih prihoda. Takođe, stručna javnost koja je promovisala ovakve akcije smatra da je veliki problem i to što države sredstva od poreza na šećer ne usmeravaju na borbu protiv gojaznosti i druge zdravstvene projekte i edukaciju, što je na početku bilo predstavljeno kao jedan od ciljeva.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vujisic
Ako spavas ne jedes. Ovo je tesko bilo shvatiti.
Marko
Korelacija i kauzacija nije ista stvar. Moze i obrnuto da se tumaci, da tinejdzeri koji preterano konzumiraju secer i koji su gojazni imaju neredovan san, lose i nedovoljno spavaju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.