Dve decenije golgote za zatvorenike Gvantanama

Tačno 20 godina otkako je otvoren Gvantanamo, jedan od tamošnjih zatvorenika je ove nedelje od litvanskih vlasti dobio odštetu od 100.000 evra jer je svojevremeno bio zatočen u tajnom zatvoru Centralne obaveštajne agencije (CIA) u blizini Vilnjusa.

Tri godine nakon što je Evropski sud za ljudska prava presudio da Litvanija mora da obešteti Abua Zubajdaha, tamošnja vlada je uplatila nadoknadu, prenosi „Gardijan”. Ovaj Palestinac poznat je kao „večiti zatvorenik”, jer se dve decenije nalazi u američkim kazamatima, a da protiv njega nije podneta optužnica. Već 15 godina je u Gvantanamu, pa neće moći da podigne novac, ali je Litvanija, prema dogovoru, uplatila pare na račun njegovog brata u Saudijskoj Arabiji.

Vest je ponovo skrenula pažnju na ozloglašeni zatvor u američkoj vojnoj bazi na Kubi, koji je prve osumnjičene primio 11. januara 2002, a koji gotovo da je pao u zaborav najšire javnosti.

Američke snage uhvatile su Zubajdaha u Pakistanu, šest meseci posle 11. septembra. Držale su ga po tajnim američkim zatvorima u više zemalja: na Tajlandu 2002, u Poljskoj od 2002. do 2003. i u Litvaniji od 2005. do 2006. CIA je torturu nad njim – simulirano davljenje, držanje u kovčegu i uskraćivanje sna – pravdala time što je podozrevala da je reč o visokorangiranom članu Al Kaide. Ispostavilo se da to nije istina, pa Zubajdah nije optužen za napad na Ameriku 2001. Evropski sud za ljudska prava je u presudi primetio da su vlasti Litvanije „znale da će CIA pritvorenika podvrgnuti tretmanu” u suprotnosti sa zabranom mučenja i nezakonitog pritvaranja.

CIA je osumnjičene za terorizam kidnapovala po svetu i pritvarala po tajnim lokacijama u inostranstvu, gde ne važe američki zakoni. Zbog toga su hapšenici završavali i u američkoj vojnoj bazi na Kubi, gde ne postoji nadležnost američkih sudova. To je olakšavalo primenu „poboljšanih tehnika ispitivanja”, kako je CIA eufemistično nazvala zlostavljanje pritvorenika. Za veliki broj njih ispostavljalo se da su imali samo labave veze s ekstremističkim ili terorističkim organizacijama i da nisu krivi ni za jedan zločin protiv američkih građana ili vojnika.

Dok je vlada Džordža Buša smatrala da je Gitmo, što je ime pod kojim je poznat zatvor na Kubi, neophodan da bi se kaznili zločinci odgovorni za 11. septembar, sprečili novi napadi i razotkrila široka teroristička mreža, predsednik Barak Obama je bezuspešno pokušavao da ugasi zatvor koji je naštetio američkom ugledu u svetu. Obama je zabranio da se zatvorenici u Gvantanamu maltretiraju i da se tamo dovode novi osumnjičeni, ali nije uspeo da ostvari predizborno obećanje i stavi katanac na ovaj kazamat. U njegovoj administraciji su smatrali da pritvorenike treba prebaciti u zatvore na američkom tlu, ali kongresmeni ne samo da se nisu složili, već su doneli zakon koji to zabranjuje. Sledeći stanar Bele kuće Donald Tramp podržavao je Gvantanamo i čak najavljivao nove zatvorenike, ali se to nije dogodilo. Sadašnji predsednik Džozef Bajden izjavio je da treba staviti tačku na Gitmo, ali nije bilo pomaka.

Osim zbog torture koja je primenjivana za vreme Buša, karipska kaznionica ozloglašena je i zbog činjenice da su ljudi tamo zatočeni godinama ili sad već decenijama, a da protiv njih nije podignuta optužnica, što bi na američkom tlu bilo nezamislivo. Vašingtonske vlasti su oslobodile desetine ovakvih pritvorenika, ne uspevajući da im dokažu krivicu. Pušteni su kućama ili u zemlje koje su bile voljne da ih prime. Kako prenosi Si-En-En, u Gvantanamu je ostalo 39 muškaraca. Petnaestorica čekaju da budu puštena, što će se verovatno dogoditi i sa brojnim drugim gvantanamovcima. Istraga se vodi protiv 12 zatvorenika, od kojih su šestorica zvanično optužena. Za petnaestoricu važi da će po svoj prilici ostati „večiti pritvorenici” ili „večiti ratni zarobljenici”. Za brojne gvantanamovce se veruje da su ljudi kojima se ne može dokazati krivica, ali se smatraju isuviše opasnima da bi bili slobodni.

Zubajdahovi advokati su saopštili da Litvanija nikad ne bi isplatila odštetu da se Vašington nije sa tim saglasio pa veruju da će SAD uskoro „ublažiti poziciju prema večitim zatvorenicima”. Branioci drugih zatvorenika i organizacije za zaštitu ljudskih prava poput Amnesti internešenela ipak ocenjuju za „Dojče vele” da je ova tema daleko od prioriteta aktuelne administracije i da se Bajdenova vlada nije potrudila da ubedi Kapitol da promeni stav o Gvantanamu.