Ogledalo vlasti u pribojskoj kafani

Eto nama raspevanog „srpskog sveta”. U policijskoj školi svakako ih nisu učili tekst pesme koju su pevali u kafani u Priboju, ali družina starešina i pripadnika lokalnog MUP-a bila je dovoljno osokoljena ambijentom zemlje u kojoj žive da svoj „patriotizam” iskaže stihovima: „Oj, Srebrenice, tako si mi mila, dabogda se tri put ponovila,/ Oj, Sjenice, nova Srebrenice, oj, Pazaru, novi Vukovaru.”

Blago zemlji koja ima takve čuvare reda i mira, koji mogu da se vesele uz ovako zlokobne pozive na nove zločine. Kafanske eksplozije „rodoljublja” koje pozivaju na streljanja i silovanja nisu utihnule posle krvavih ratova. Da sve bude grđe, njihovi izvođači su mladi ljudi koji su se u zlim vremenima devedesetih tek rodili.

Ništa nije slučajno. Da se ne pravimo ludi. Generaciju novih protagonista mržnje stvorili su političari koji ne samo da se nisu potrudili da odnose među narodima regiona normalizuju već ih sopstvenim nacionalizmima podstiču.

Aleksandar Vučić otputovao je u Priboj, koji još pamti zločin u Sjeverinu kada je tragično nastradalo 16 Bošnjaka. Otišao je da bi se spustile narasle međunacionalne tenzije. Poručio je da izgradimo zemlju i zaposlimo ljude i da ne ugrozimo mir. Rekao bih da prvo treba obezbediti mir, posle je lako sa zapošljavanjem.

Bahanalija nacionalizma razbesnela je svakog normalnog čoveka u Srbiji. Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka i Građanski demokratski forum odmah su osudili incident uz zahtev da svi pripadnici MUP-a koji su učestvovali u horskom prizivanju novog genocida budu odmah suspendovani i da se protiv njih pokrene ne samo disciplinski već i krivični postupak.

Epilog mora da bude na sudovima, a ne na društvenim mrežama. Država je dužna da delima pokaže da neće tolerisati izlive mržnje. Svi koji su u Priboju dernečili su krivi, mada ne snose svi istu krivicu. Neka se utvrdi.

Sistemski, institucionalni i revizionistički narativ vlasti u Beogradu koje poriču genocid u Srebrenici dodatno ohrabruje Srbe u Bosni i Hercegovini. Provokacijama kao da nema kraja.

Poslednjih dana, tokom slavljenja Dana Republike Srpske – neustavnog po presudi Ustavnog suda BiH – zabeleženo je više incidenata. U Brčkom je ponovo uništen grafit posvećen žrtvama genocida u Srebrenici. Provokacija je bilo u Foči, Prijedoru, Janji. Pevalo se Ratku Mladiću. U Gacku je s razglasa puštana pesma „Ne volim te, Alija, zato što si balija”. U Bijeljini su muškarci koji su nosili badnjak vređali muslimanske vernike ispred Atik džamije. U Višegradu su bukali pripadnici Ravnogorskog četničkog pokreta.

Vlasti Republike Srpske nisu osudile incidente. Pokazalo se da je predsednik Vučić sebi učinio uslugu što ni ovoga puta nije otišao na proslavu Dana RS. Korisno njemu, ali nedovoljno Srbiji.

Odnos prema ratnim zločinima jedna od ključnih stavki za pristupanje Evropskoj uniji, a Srbija na tom planu deluje uspavano. Akcioni plan za poglavlje 23 revidiran je 2020, ali trenutno nema nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Prethodna je istekla, a nova, koja bi trebalo da se odnosi na period 2021–2025. nije stupila na snagu.

Srbija je zbog nedostatka pažnje Zapada poslednjih godina imala previše prostora da manipuliše činjenicama o presudama za ratne zločine. Iako ti zločini ne zastarevaju, srpsko pravosuđe igra na vreme. Procesi se odugovlače, optuženi iz godine u godinu umiru, a svedoci gube poverenje u pravosuđe i ne pristaju da svedoče u ponovljenim suđenjima. Postoji više od 2.500 predmeta koji su tek u fazi predistrage.

Obraćanje predsednika i velikodostojnika Islamske zajednice u Srbiji ispred Hasan-agine džamije u Priboju (Foto: Beta/D. Gol)

Ključni problem je što građani Srbije ni do dana današnjeg nisu upoznati kakve su zločine tokom ratova devedesetih počinili pojedini pripadnici srpskog naroda. Učinjeno je sve da informacije o suđenjima za ratne zločine ne budu dostupne javnosti. Mediji u većini ćute.

Uprkos jasne presude Haškog tribunala, Srebrenicu niko od zvaničnika u Beogradu nije spreman da nazove genocidom. Predsednik Vučić pominje „užasan zločin” i „masakr”, ali pažljivo izbegava reč genocid. Kako očekivati da osudi mural Ratku Mladiću usred Beograda kada je kao radikal Bulevar Zorana Đinđića prelepljivao u „bulevar Ratka Mladića”? Kad se krene od plakata, neizbežno se dođe do pesme „Oj, Sjenice, nova Srebrenice, oj, Pazaru, novi Vukovaru”.

Tadašnji ministar odbrane i sadašnji kreator „srpskog sveta”, Aleksandar Vulin, izjavljivao je da se ne radi o presudi već „osveti”, dodajući da je Haški sud proglasio Srbe za genocidni narod. Ta lažna teza uporno se potura javnosti iako je Serž Bramerc, glavni tužitelj Mehanizma za krivične sudove u Hagu, bio više nego jasan: „Mladićeva krivica je njegova i samo njegova.”

Osuđeni ratni zločinci gostuju u emisijama s nacionalnom frekvencijom, predaju na fakultetima i u državnim institucijama. Srbija i dalje odbija da Hagu izruči dvoje radikala koji se terete za zastrašivanje, pretnje i nuđenje mita svedocima u postupku protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja.

Kampanja zavaravanja čiji je cilj izbegavanje kažnjavanja ratnih zločina i sprečavanja unošenja nove mržnje pod plaštom „patriotizma” ne posustaje. Poricanje i skrivanje pod mračnom senkom genocida se nastavlja, čime se propušta šansa da se društvo trgne i krene napred.

Srbija odnose sa svojim Bošnjacima i sa Sarajevom neće popraviti ukoliko ne reaguje na svaku manifestaciju širenja mržnje. Bilo za skupštinskom govornicom, bilo na proslavi rođenja deteta u pribojskoj kafani. Bez iskrenog, ma koliko bolnog, suočavanja s prošlošću živećemo u iskrivljenoj sadašnjosti.

Problemi u Priboju, sredini u kojoj je vladao vekovni spokoj između Srba i muslimana, uneti su spolja. Iz Beograda, ako hoću da budem precizan. Zašto policajci ne bi pevali kada njihova vlast negira genocid u Srebrenici?

Sve će se završiti po poznatom scenariju. Lokalni izvođači sramotnih radova biće nekako sankcionisani, oni koji su ih iz daljine usmeravali ostaće nekažnjeni. Reči su jedno, dela drugo. Važi koliko za policajca Dragana Zekovića, koji je slavio rođenje sina, a potom se jedini izvinio i Bošnjake zamolio za oproštaj, toliko i za Aleksandra Vučića.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista