Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpska Nova godina – košnica lepih običaja

Petra Kosnić izdvaja životopis Svetog Jovana Šangajskog, koji je po očevoj liniji srpskog porekla, a pre nego što se zamonašio, bosonog prodavao je „Politiku” u Knez Mihailovoj ulici i ispred Saborne crkve
(Фото лична архива)

Radost božićnog praznika proteže se kroz ceo januar, a mir i blagostanje svako od nas trebalo bi da neguje u toku cele godine.

– Običaji koje porodica poštuje na dan Hristovog rođenja nastavljaju se danas, za Mali Božić, kada se proslavlja srpska Nova godina – kaže Petra Kosnić, teolog i ikonopisac.

U kuću se ponovo unosi badnjak i dolazi položajnik. Porodica veruje da će sa njegovom posetom i jabukom novčićima okićenom, koju domaćinu daruje, sve krenuti nabolje. Oni koji su propustili šansu da u česnici nađu novčić i po verovanju „ugrabe” sreću dobijaju opet priliku jer domaćice mese pogaču „vasilicu” – priča Petra i podseća da se i danas pozdravljamo rečima „Mir Božji. Hristos se rodi!”. I u ovo vreme osvrćemo se na duhovno značenje mira, koji nam je potreban, a sve više narušen savremenim životom i pandemijom virusa korona. Takođe, mir, kako tumači Petra, nastupa kada se, ako smo bili s nekim u zavadi, pomirimo i uvrede oprostimo, a na Mali Božić nikako ne bi trebalo da se jedni drugima zameramo jer se Sveti Vasilije Veliki u crkvenoj službi smatra „pčelom crkve Hristove”.

– Na trpezi je, prema tradiciji, danas glava božićne pečenice i niz drugih đakonija. Sve sam ovo naučila u detinjstvu. Pradeda Živan bio je Solunac, prešao je Albaniju sa četom 1000 kaplara, a gimnaziju je završio u Maroku. To što u ratu nije mogao da bude sa porodicom trudio se da nadoknadi kasnije okupljajući nas za praznike. Voleo je da nam čita delove iz Svetog pisma, a onda obraduje i pesmama „Kreće se lađa francuska” i „Tamo daleko”. Kao penzionisani sudija, u svakoj prilici kazivao je: „Pazite, deco, šta činite jer kako merite tako vam Bog meri” – evocira uspomene Petra.

Ona poručuje da i na ovaj praznik može da se simbolično započne posao ili nešto što nije išlo od ruke pokuša da reši.

A Kosnićeva ikonopiše. Ona je verna vizantijskom stilu. Ikonopisanje doživljava više kao priziv nego posao, koji ide uz molitvu, bez žurbe. Pre desetak dana imala je izložbu „Agios” u Kuli Balšića u Ulcinju. To je ujedno prvi put da se u ovom mestu predstave ikone pravoslavnih svetaca. Tumačeći postavku, mati Olga, igumanija manastira Svetog Vasilija Ostroškog u Ulcinju, ocenila je da su Petrine ikone – žive, naročito se dojmila ruska ikona Svete Bogorodice Vladimirske, koju ju je Kosnićeva darovala manastiru.

Petra često radi ikone svetiteljki. Tako je nastao i niz čudotvornih ikona Presvete Bogorodice – Kazanska, Smolenska, Iverska, Utešiteljka, Trojeručica... Svaka ikona joj je draga, jer pomaže kada se iskreno pred njom molimo, ali izdvaja Bogorodicu sa Bogomladencem, zapažajući da se narod najviše njoj obraća u nevolji.

Uzor su joj Longinove ikone i ruski ikonopisci, kao i ikonopisačka škola manastira Žiča. Govoreći o ikonopisanju koje je potreba iz srca i duše, umetnica priznaje da ponekad zastane, pa sačeka pravi trenutak da nastavi rad. Desi se i da ruka s lakoćom ide, kao da se ikona sama piše. Desilo joj se to dok je radila ikonu Svetog Jovana Šangajskog koji je možda zbog toga na svim Petrinim izložbenim pozivnicama.

Ovaj čudotvorac je po očevoj liniji srpskog porekla. Rođen je u Rusiji 1896. godine kao Mihailo Maksimović. U vreme revolucije u domovini, a po završetku Pravnog fakulteta, došao je u Srbiju. U Beogradu je diplomirao teologiju i za život zarađivao bosonog prodajući „Politiku” u Knez Mihailovoj ulici i ispred Saborne crkve, u kojoj je kasnije neko vreme i služio. Dok je predavao na Bitoljskoj bogosloviji sprijateljio se sa potonjim svetiteljima, vladikom Nikolajem Velimirovićem i avom Justinom Popovićem. U Miljkovom manastiru se zamonašio i dobio ime Jovan, po svom pretku – svetitelju Jovanu Tobolskom. Od tada do kraja života nikada nije spavao u krevetu. Noći je provodio u molitvi. U Šangaju je utemeljio Kinesku pravoslavnu crkvu i sirotište. Službovao je i u Parizu, gde su ga prozvali Jovan Bosi jer nije nosio obuću. Bio je i episkop u San Francisku. Upokojio se 1966. godine u Sijetlu, ispred čudotvorne ikone Bogorodice Kursko-Korenske. Kanonizovan je 1994. godine.

Petra Kosnić završila je Akademiju SPC za crkvenu umetnost i konservaciju, smer freskopis, i Bogoslovski fakultet, gde je sada doktorand. U Italiji je diplomirala na Odseku kostim, kao student generacije na Akademiji „Del Luso”, a tu stečeno znanje pomoglo joj je na master studijama teologije gde se bavila temom „Bogoslužbene odežde u srednjovekovnim srpskim manastirima”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Славица Тодорић
Очување националног идентитета, утемељење у корене наших предака, неговање духовности - све су то путокази куда треба да кренемо и како треба да живимо да би живели у Добру. То Добро се утврђује оваквим дивним текстовима у листу 'Политика".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.