Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: EVA NGIJEN BIN, predsednica Francuskog instituta u Parizu

Interkulturalni dijalog je potreban više nego ikada

Snaga Novog Sada leži u tome što se nalazi u srcu Evrope, na raskršću mnogih kulturnih uticaja, a u ovom današnjem napetom geostrateškom kontekstu, kultura nam je preko potrebna
(Фото: Thibaut Chapotot)

Ovo je moj prvi dolazak u Srbiju i oduševljena sam, kaže za naš list Eva Ngijen Bin, predsednica Francuskog instituta u Parizu i ambasadorka za kulturno delovanje van Francuske, koja je posetila Srbiju kako bi prisustvovala svečanom otvaranju Evropske prestonice kulture u Novom Sadu.

U svojoj bogatoj diplomatskoj karijeri, Eva Ngijen Bin (1970), koja je diplomirala na Institutu za političke nauke u Strazburu 1994, bila je između ostalog izvanredna i opunomoćena ambasadorka Republike Francuske u Kraljevini Kambodža od 2017. godine, a pre toga vršila je funkciju savetnice za saradnju i kulturu i direktorke Francuskog instituta u Vijetnamu. Kao visoki savetnik za spoljne poslove, bila je na brojnim funkcijama, između ostalog i savetnik ministra spoljnih poslova Francuske za Aziju i Latinsku Ameriku, politički savetnik u Nju Delhiju i Lisabonu. Nosilac je ordena Legije časti.

S kakvim osećanjima ste došli u Novi Sad na otvaranje Evropske prestonice kulture?

Novi Sad ima vekovnu multikulturalnu tradiciju. Njegova snaga leži u tome što se nalazi u srcu Evrope, na raskršću mnogih kulturnih uticaja. Kultura je najbolji posrednik za što bolje razumevanje i u ovom današnjem napetom geostrateškom kontekstu, ona nam je preko potrebna. Upravo je ta potreba za dijalogom i razmenama, za saradnjom, dovela do uspostavljanja institucije evropske prestonice kulture i srećna sam što je Novi Sad izabran da to bude ove 2022. godine. Vesprem i Temišvar, vaši susedi, poneće tu titulu 2023. godine. Zbog toga sam želela da uz mene ovde budu i predstavnici projekta „Lil, prestonica kulture 2013” i „Marsej, prestonica kulture 2013”, kako bismo zajedno podržali Novi Sad u isticanju značaja koji dobija ovim imenovanjem.

Imate veliko diplomatsko iskustvo, radili ste u mreži Ministarstva Evrope i spoljnih poslova, ali veći deo vaše karijere vezan je za Aziju, kao i Južnu Ameriku. Koliko poznajete Balkan, Srbiju?

Nisam sigurna da je Srbija u Francuskoj poznata onoliko koliko nesumnjivo zaslužuje tako da je veoma važno doći ovde. I za mene je bitno da ovim dolaskom pokažem koliko su Balkan i Srbija značajni za nas. Veoma mi je stalo do toga da istaknem našu kulturnu saradnju, koja posebno dolazi do izražaja sada kada Novi Sad postaje evropska prestonica kulture, a koja će se naravno nastaviti i ubuduće.

U julu prošle godine imenovani ste za predsednicu Francuskog instituta u Parizu i postali ste ambasadorka za kulturnu akciju van Francuske. Šta podrazumeva vaša funkcija?

Privilegovana sam što sam prošlog jula postavljena na čelo ove divne ustanove, koja pruža podršku francuskim institutima i alijansama u svetu. Naravno, već sam radila sa Francuskim institutom tokom svoje karijere, posebno kada sam bila savetnik za saradadnju i kulturnu delatnost i ujedno direktorka Francuskog instituta u Vijetnamu. Francuska kultura ima snažnu međunarodnu reputaciju, a s druge strane, mi negujemo tradiciju dobrodošlice kulturama iz celog sveta. Naša je dužnost da taj plam održavamo i smatram da je svetu danas više nego ikada potreban interkulturalni dijalog, projekti koji nam omogućavaju da bolje razumemo jedni druge, da debatujemo, razmenjujemo mišljenja, stvaramo zajedno.

Ciljevi kulturnog delovanja Francuske u inostranstvu su da francuske talente učini poznatima, da im pomogne da se internacionalizuju, bilo da su pisci, plesači, filozofi, fotografi, vajari, umetnici novog cirkusa itd. Danas je izazov pokazati Francusku u svoj njenoj raznolikosti, dinamici, objasniti naše vrednosti, izazove, političke i društvene orijentacije. Otvoreni smo za dijalog, za razmenu, želimo da učimo od drugih i da drugi uče od nas.

Ove godine slavite stogodišnjicu Francuske asocijacije za umetničko delovanje, koja je preteča Francuskog instituta?

Tokom čitavog veka francuska delatnost u oblasti kulture razvijala se kroz širenje raznih misija. Negovanje debata, na primer, podrška civilnom društvu i mogućnostima njegovog izražavanja, razvijanje partnerstava poprimili su velike dimenzije. Francuska kulturna mreža je prisutna gotovo svuda. Francuski institut je oslonac francuskih instituta kojih u svetu ima oko stotinu i koji imaju mnogo ogranaka. Takođe, delujemo kroz rad Francuskih alijansi, kojih ima više od 800 na svim kontinentima.

Na primer, mi svake godine pozivamo francuske institute širom sveta da organizuju istovremeno Noć ideja – tokom koje se vode debate, ali i razmenjuju mišljenja kroz umetničko izražavanje. Ovogodišnja tema je ‒ Re-konstruisati zajedno. U Srbiji će Novi Sad, prestonica kulture 2022, biti idealno okruženje za taj događaj, osmišljen pod zastavom Evrope. Ogranak Francuskog instituta u Novom Sadu uskoro se premešta u kreativnu četvrt tog grada. Prestonica evropske kulture u Novom Sadu na idealan način se poklapa sa predsedavanjem Francuske Evropskom unijom, koje je počelo 1. januara i trajaće narednih šest meseci.

Među francuskim institutima je i ovaj u Srbiji koji je veoma aktivan u promovisanju francuske kulture, ali i predstavljanju srpske kulture u Francuskoj. U kojim zemljama su francuski instituti generalno najaktivniji?

Hvala na ovom pitanju, kojim mi dajete priliku da pohvalim izuzetnu dinamičnost Francuskog instituta u Srbiji, čija delatnost preko centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, pokriva celu zemlju. Francuski institut u Srbiji predano razvija saradnju na polju umetnosti, promocije francuskog jezika, istraživanja i nauke. Aktivan je i na polju regionalne saradnje, koja obuhvata Zapadni Balkan i šire područje, a kao primer bih navela projekat Teatroskop, koji je plod saradnje između Francuske i Jugoistočne Evrope u oblasti savremenih scenskih umetnosti. Forma našeg kulturnog prisustva razlikuje se od zemlje do zemlje, i razvija se iz već uspostavljnih odnosa između Francuske i zemlje domaćina. Na primer, Francuski institut u Maroku je izrazito dinamičan i prisutan u 12 gradova. Sa više od 800 događanja godišnje, institut u Maroku prednjači u odnosu na ostale. Ne bih navodila puno primera, istakla bih da su instituti u Meksiku, Tunisu, Indoneziji, Senegalu, ili Španiji i Nemačkoj, posebno dinamični. Većina njih morali su da prilagode modalitete svog delovanja novonastaloj situaciji izazvanoj sanitarnom krizom.

Za frankofile u Srbiji, Francuski institut ima posebno mesto i zbog prijateljstva sa Francuskom iz vremena Prvog svetskog rata, koje je izrodilo i neke ovdašnje organizacije posvećene tom prijateljstvu. U kojim još zemljama francuski instituti imaju i tu dimenziju?

U pravu ste. Francusko-srpski odnosi imaju duboke korene u prošlosti. Francuzi su se borili sa Srbima na Solunskom frontu tokom Velikog rata. Francuska je u to doba prihvatila 3.000 srpskih đaka. Ne znam ni za jedan drugi spomenik koji ukazuje čast Francuskoj kao što to čini onaj na Kalemegdanu, na kome piše „Volimo Francusku kao što je ona nas volela”. I zapravo, više udruženja rođeno je iz tog perioda prijateljstva, sa kojima Francuski institut u Srbiji svakodnevno sarađuje. Udruženje profesora francuskog jezika, osnovano pre 30 godina, primer je snažnog partnerstva neophodnog za promociju francuskog jezika i kulture.

Francuski instituti često imaju snažnu istorijsku dimenziju. Navešću primer Kambodže, u kojoj sam četiri godine bila ambasador Francuske. Francuski institut u Kambodži bio je prvi inostrani kulturni centar koji je otvorio svoja vrata nakon rata u Kambodži, početkom devedesetih. I dugo nakon toga, bio je jedino mesto dobrodošlice za umetnike i mislioce. U tom smislu, emocionalna i istorijska dimenzija francuskih instituta u pojedinim zemljama često je značajnija od samih aktivnosti koje oni u tim zemljama sprovode.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miloš
Nema ništa dobrog od razmene kultura.
Dusan T
Mislim da smo imali 80 godina prilike za interkulturni dijalog. Ako se okrenemo i pogledamo sta se tih 80 godina dogadjalo, videcemo da je jedna jedina strana odbijala bilo kakav dijalog, i pokusavala svoje shvatanje sveta bazirano na tezi da sve ima vrednost u novcu, nametne svim ostalim kulturama. Gotovo je uspela, momenta pre nego sto se ispostavilo da je u krivu. Sada tu stranu treba ucutkati jednom za svagda, jer nema sta vise da ponudi, pa oni koji preostanu da komuniciramo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.