Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MAJA POPOVIĆ, ministarka pravde

Ustavne promene isključiće politiku iz pravosuđa

(Фото Небојша Марјановић)

Ministarstvo pravde će ove godine pripremiti set pravosudnih zakona koje je potrebno doneti radi usklađivanja sa promenama Ustava, ako one budu potvrđene na referendumuMinistarka pravde Maja Popović poziva građane Srbije da na referendumu 16. januara podrže potvrđivanje akta o promeni Ustava. Naglašava još jednom da Kosovo i Metohija ostaju u preambuli, kao južna srpska pokrajina, a ustavne promene odnose se isključivo na oblast pravosuđa.

Šta je osnovni cilj promene Ustava?

Promenama Ustava u oblasti pravosuđa biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Pored toga cilj ovih promena Ustava je i uspostavljanje boljeg sistema predlaganja, premeštaja i prestanka njihove funkcije. To će omogućiti da ulazak u pravosuđe bude zasnovan na objektivnim kriterijumima vrednovanja i pravičnim procedurama izbora, a samim tim biće unapređen kvalitet pravde, povećana nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca, ali i omogućena njihova veća nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost.

Možemo li jednostavnim rečima da objasnimo šta promena Ustava znači za svakog građanina Srbije?

Pravni ambijent čiji su temelj ove ustavne promene prevashodno je u interesu građana Srbije. Njima se jača vladavina prava, jer se ona ostvaruje, između ostalog, kroz nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca, koje se ovim promenama Ustava povećavaju. To će stvoriti uslove za bolju i efikasniju zaštitu ljudskih prava, jer vladavina prava na njima počiva i povećava pravnu sigurnost. Veća pravna sigurnost uticaće i na priliv, naročito stranih, investicija. To će voditi ka povećanju standarda građana i ekonomskom napretku Srbije.

Koje su najvažnije promene Ustava – kako će ubuduće biti birane sudije i javni tužioci, a kako članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva?

Akt o promeni Ustava garantuje stalnost sudijske i javnotužilačke funkcije i ukida izbor sudija i javnih tužilaca na takozvani probni mandat od tri godine. To je značajna prednost ovih promena Ustava koja doprinosi stabilizaciji sudstva i javnog tužilaštva.

Sve sudije i predsednike sudova biraće Visoki savet sudstva koji čini šest sudija koje biraju sudije iz svojih redova, predsednik Vrhovnog suda i četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, posle sprovedenog javnog konkursa, dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika.

Javne tužioce biraće Visoki savet tužilaštva, a ne kao do sada Narodna skupština. Visoki savet tužilaštva imaće pet članova koje biraju javni tužioci i glavni javni tužioci iz reda javnih tužilaca, kao i četiri člana koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika, dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika. Vrhovni javni tužilac, kako će se ubuduće zvati republički javni tužilac, kao i ministar nadležan za pravosuđe biće članovi Visokog saveta tužilaštva po položaju. Vrhovnog javnog tužioca biraće Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaštva, a ne na predlog vlade, kao što je u važećem Ustavu.

Ovakvim izborom sudija, predsednika sudova, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca postiže se visok nivo njihovog legitimiteta koji dolazi iz struke.

Šta se menja u javnotužilačkoj organizaciji?

Pored promene naziva funkcije republičkog javnog tužioca u vrhovni javni tužilac, promenjeni su i nazivi funkcije javnog tužioca u glavni javni tužilac, kao i zamenika javnog tužioca u javni tužilac. Međutim, hijerarhijski princip javnotužilačke organizacije je zadržan. Ovo su, bez sumnje, kvalitativno značajne promene koje treba da obezbede veću samostalnost, ali i veću odgovornost u radu javnih tužilaca.

Referendum o promeni Ustava je sve bliži, biće održan 16. januara. Da li su građani Srbije imali priliku da saznaju zašto je za njih važno da na referendumu bude potvrđen akt o promeni Ustava u oblasti pravosuđa?

Prethodnih dana održano je više debatnih emisija u kojima su izneti argumenti za i protiv potvrđivanja akta o promeni Ustava u oblasti pravosuđa od predstavnika struke. Imali smo prilike da vidimo kako, sudije, javni tužioci, profesori pravnih fakulteta, predstavnici političkih stranaka, predstavnici strukovnih udruženja i drugih nevladinih organizacija iznose svoje mišljenje o aktu o promeni Ustava. Sam akt o čijem se potvrđivanju građani izjašnjavaju na referendumu 16. januara sadrži dosta stručnih pitanja o kojima pravnici, koji obavljaju različite pravničke profesije, imaju znanje koje su putem ovih emisija pokušali da približe građanima. Pored toga objektivna informacija o sadržini akta o promeni Ustava, koja ima argumente za i protiv njegovog potvrđivanja, dostavljena je od Republičke izborne komisije na adrese birača, distribuirana je putem štampe, a počela je da se prikazuje i u elektronskim medijima. Sve to doprinosi da građani budu objektivno informisani pre održavanja referenduma i odluče da li su promene Ustava u oblasti pravosuđa u njihovom interesu.

Više puta ste naglasili da se promene Ustava odnose na pravosuđe, međutim u javnosti se govori i da se Ustav menja da Kosovo i Metohija više ne bi bili u njegovoj preambuli.

To nije tačno. Kosovo i Metohija je južna srpska pokrajina i ostaje u preambuli Ustava.

Mogli smo da čujemo od predstavnika opozicije koji će na referendumu glasati protiv potvrđivanja akta o promeni Ustava u oblasti pravosuđa da nema političkog, stručnog ni društvenog konsenzusa za promenu Ustava kao i da nije bilo široke stručne i društvene debate o ovom važnom pitanju. Kako ocenjujete ovakve tvrdnje?

To su paušalne tvrdnje koje su politički motivisane. Predstavnici opozicije koji takve tvrdnje iznose sproveli su katastrofalni reizbor sudija i javnih tužilaca, bez jasnih kriterijuma i merila za ocenu njihove stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti i bez pravilnog vrednovanja njihovog rada koji je ovu zemlju koštao više od 60 miliona evra.

Moram da naglasim da se u procesu promene Ustava insistiralo na dijalogu i kompromisu između politike, nauke i struke, koji je ključna karakteristika ovog procesa i presudni činilac za izradu kvalitetnog akta o promeni Ustava. Smatram da je najveći uspeh u postupku promene Ustava postignut načinom i stilom na koji je ovaj proces vođen do danas. To je bio jedan sasvim otvoren i javan postupak. Bilo je mnogo javnih slušanja širom Srbije u dva kruga, u maju i junu, a potom i u septembru prošle godine. Obrazovana je radna grupa koja je iznela možda i najveći teret ovog posla, jer je kroz njen rad stvoren kvalitetan tekst akta o promeni Ustava i iskazan potencijal da se postigne najviši mogući stepen društvenog konsenzusa u datim okolnostima što je nužan uslov svake ustavne reforme koja teži da bude trajna i ostavi trajne pozitivne efekte u državi i društvu. Njen rad, kao i javnost i inkluzivnost procesa promene Ustava do sada, pohvaljeni su i od Venecijanske komisije, kao savetodavnog tela Saveta Evrope u ovoj oblasti. Upravo ovo telo izdalo je pozitivno mišljenje o aktu o promeni Ustava, koje predstavlja dokaz da smo na pravom putu i da smo spremni da jačamo vladavinu prava u interesu naših građana. To će istovremeno predstavljati putokaz za rad na izradi zakona koje ćemo morati da uskladimo sa aktom o promeni Ustava, ako on bude potvrđen na referendumu.

Da li ministarstvo pravde priprema neke nove zakone?

Ako akt o promeni Ustava u oblasti pravosuđa bude potvrđen na referendumu, Ministarstvo pravde će ove godine pripremiti set pravosudnih zakona koje je potrebno doneti radi usklađivanja sa promenama Ustava. To su: zakon o sudijama, zakon o uređenju sudova, zakon o Visokom savetu sudstva, zakon o javnom tužilaštvu i zakon o Visokom savetu tužilaštva. Pored toga, ministarstvo na čijem sam čelu ove godine će pripremiti izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih osoba. Dakle, predstoji nam veliki posao na pripremi zakona u narednom periodu.

Da li je u planu i jačanje infrastrukturnih kapaciteta?

Imajući u vidu da su sredstva za jačanje infrastrukturnih kapaciteta pravosudnih organa obezbeđena zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića, Ministarstvo pravde ima mogućnost da se posveti intenzivnoj realizaciji projekata rekonstrukcije, izgradnje i dogradnje zgrada pravosudnih organa.

U narednom periodu planirano je da se završi druga faza rekonstrukcije zgrade pravosudnih organa u Nišu, Trećeg osnovnog suda u Beogradu, Privrednog suda u Somboru, pravosudnih organa u Ubu i da se završi rekonstrukcija fasade zgrade pravosudnih organa u Valjevu. Planirano je da se izgrade objekti za potrebe, pravosudnih organa u Novom Sadu, pravosudnih organa u Kruševcu, pravosudnih organa u Kraljevu, posebnih odeljenja Višeg suda u Beogradu, Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine u Ustaničkoj ulici i zgrada za potrebe Upravnog suda. Ministarstvo pravde trenutno traži adekvatan prostor za smeštaj zaposlenih u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, a planirana je i dogradnja objekta pravosudnih organa u Pirotu.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
Što ne kaže skraćeno biće isto kao u Australiji.
Шатор
У квази држави БиХ странци су провели ту реформу и резултата је да је правосуђе у БиХ независно и удаљено од здравог разума. А судске одлуке се купују за 500 евра (само ту у данашње доба инфлације влада дефлација).
vojo
time se uvodi na mala vrata da sudovi odlucuju umesto naroda ne popularne odluke
nikola andric
Uslovi poglavlja 23 se ne ispunjavaju referendumom nego sudskom praksom.
Тома Драговић, Ужице
Средином 19. века један брадати чика рече да, правосуђе у капитализму, има класни карактер и да, штити интересе владајуће класе. Ко штити интересе радника, сељака, оних који стварају нову вредност? Нико! Газе их приватни извршитељи за дугове од пре 25 година. То правна држава? Чије интересе штити некакав ВИСОКИ савет? Рио Тинта, Делезеа, Сименса, џенерал моторса? Наравно. Све упаковано у обланду демократије. Хвала! Нека то вама! Одлучно НЕ!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.