Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Korona nije omela strana ulaganja

(Фото EPA-EFE/FOCKE STRANGMANN)

U 2021. siglo rekordnih 3,9 milijardi evra, a za dve pandemijske godine 6,9 milijardi evra stranih direktnih investicijaKorona nije omela strane investitore da nastave da ulažu u našu zemlju i prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije u 2021. po tom osnovu stiglo je 3,9 milijardi evra, čime je premašen dosadašnji rekord iz 2019. godine. Tada je stranih direktnih investicija (SDI) bilo u vrednosti od 3,815 milijardi evra.

U odnosu na 2020, priliv SDI veći je za 27,1 odsto, dok je u odnosu na rekordnu 2019. veći za 1,2 procenta.

Podaci centrale banke pokazuju da je najveći deo SDI otišao u razmenjive sektore, pre svega prerađivačku industriju, što smatraju ključnim za nastavak dvocifrenog rasta srpskog izvoza i u narednim godinama. Kao i u prethodnim, tokom 2021. strani investitori su ulagali kako u nove projekte, tako i u već postojeće.

„Pandemija virusa korona nije imala znatniji uticaj na priliv SDI u Srbiju. Tokom dve pandemijske godine (u 2020. i 2021), naša zemlja privukla je 6,9 milijardi evra SDI, što je pre svega rezultat činjenice da je i pre pandemije i tokom pandemije očuvana makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost, u osnovi čega je stabilnost deviznog kursa. Pored toga, procenjujemo da je ključnu ulogu u ostvarivanju ovako visokog priliva stranih direktnih investicija imalo donošenje paketa monetarnih i fiskalnih mera za pomoć građanima i privredi na samom početku pandemije. Paket koji je u tom trenutku donet bio je ne samo jedan od najobimnijih srazmerno veličini ekonomije, već i jedan od najbrže donetih u Evropi. Zahvaljujući tome, u vreme najveće neizvesnosti na samom početku pandemije (mart, april i maj 2020), sprečen je veći pad poslovnog, potrošačkog i investicionog poverenja i obezbeđeno je normalno funkcionisanje privrede i nastavak investicionog ciklusa i države i privatnog sektora”, navode iz NBS.

Upitani da li su možda prekinuti lanci snabdevanja uticali da se kod nas povećaju investicije u centralnoj banci odgovaraju da ne isključuju mogućnost da je to pozitivno doprinelo prilivu SDI u Srbiju, ali da njihove analize za sada ne pokazuju da je taj efekat bio značajan.

Kada je reč o SDI za duže vreme, prosečan godišnji priliv u desetogodišnjem periodu počevši od 2007. zaključno sa 2016. godinom iznosio je 2,1 milijardu evra, dok je u prethodnih pet godina, prosečan godišnji priliv SDI povećan za više od 50 odsto. Od 2017. zaključno sa preliminarnim podacima za 2021, prosečan godišnji priliv iznosio je preko 3,3 milijarde evra (ukupan priliv SDI tokom poslednjih pet godina bio je 16,7 milijardi evra).

„Treba imati u vidu da je i struktura SDI znatno povoljnija, u smislu da je za razliku od ranijeg perioda, a naročito pre 2012. godine, znatno više investicija usmereno u razmenljive sektore. Period do 2012. obeležili su prilivi po osnovu velikih privatizacija, prodaje mobilnih operatera i licence za mobilnog operatera, privatizacije bankarskog sektora, trgovinskih kuća, kao i prodaja jednog od domaćih trgovinskih lanaca belgijskoj kompaniji „Delez”, do koje je došlo 2011. Imajući to u vidu, prilive u pojedinim godinama poput 2011. treba uzeti sa rezervom, jer je reč samo o promeni vlasništva bez znatnijih direktnih ekonomskih efekata, kažu u NBS.

Kao rezultat snažnog priliva SDI, kao i usled povećanja investicija države u infrastrukturu, broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je od kraja 2014. do danas povećan za više od 24 odsto, odnosno za 329.000 ljudi. Krajem 2014. u privatnom sektoru u Srbiji formalno je radilo 1.356.704 radnika, dok je u novembru 2021. bilo zaposleno 1.685.283. Dodatno, rast zaposlenosti zabeležen je u ključnim sektorima – u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, IKT i ostalim uslugama pretežno privatnog sektora. Prosečna plata u privatnom sektoru u istom periodu povećana je za više od 55 odsto – sa oko 40.000 dinara krajem 2014, na 63.400 koliko je iznosila prema poslednjim podacima za 2021, navode iz NBS.

U istom periodu, izvoz robe i usluga povećan je sa 14,5 milijardi evra koliko je iznosio 2014. godine, na više od 28 milijardi evra koliko procenjuju da je bio u 2021, pri čemu je najveći deo tog rasta rezultat povećanja izvoza prerađivačke industrije i najznačajnijih segmenata usluga poput informaciono-komunikacionih, poslovnih i transportnih, kao i usluga turizma.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Samo ne piše šta smo sve dali i žrtvovali da bi došle strane investicije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.