Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Predsednik Turske poziva građane da ne drže zlato u slamaricama

U situaciji kad se suočava s ekonomskim problemima zbog izostanka investicija iz EU i SAD, Ankara se okreće bogatim zalivskim zemljama, koje najavljuju ulaganja u tursku privredu
Висока инфлација и незапосленост, највећа мука грађана Турске: Истанбул (Фото EPA-EFE/Sedat Suna)

Godina koja je upravo počela u Turskoj će biti u znaku napora za oživljavanja privrede, koja se suočava s izazovima kakvi se ne pamte od početka ovog veka. Predsednik Redžep Tajip Erdogan je tada došao na vlast i uspeo da zaustavi sunovrat ekonomije, što mu je posle donelo pobede na nekoliko lokalnih i opštih izbora u nizu. Da li će uspeti i ovog puta videće se sredinom iduće godine, kad će građani birati poslanike i šefa države.

Krajem decembra vlada je smanjenjem referentnih kamatnih stopa uspela da zaustavi sunovrat nacionalne valute, koja je u prošloj godini izgubila 60 odsto vrednosti. Sada se za jedan dolar dobija 13 lira, ali poslednjih dana kurs ponovo klizi nadole. Predsednik Erdogan poziva građane da podrže mere za jačanje nacionalne valute, jer je to, kako kaže, „istorijski iskorak”. „Očekujem da će sada svi koji poseduju zlato da ga pretvore u lire i da ga više neće čuvati u slamaricama. Reč je o više od 5.000 tona zlata, koje treba da se uključi u privredne tokove zemlje. Mi ćemo na leto početi da ubiramo plodove naših napora i žrtvovanja, uvešćemo Tursku među deset vodećih ekonomskih sila na svetu”, uveren je šef države, koji poručuje građanima da ne treba da strahuju od daljeg pada kursa lire, prenela je novinska agencija Anadolija.

Ekonomisti, međutim, sumnjičavo vrte glavom: politika niskih referentnih kamatnih stopa, koju sada zagovara vlada, dugoročno će imati suprotne efekte. Nezapamćeni pad kursa nacionalne valute lančano je izazvao i druge ekonomske nedaće. Inflacija je dostigla 36 procenata, što je rekord u poslednjih 19 godina. Posebno su poskupeli prehrambeni proizvodi, što građani svakodnevno osećaju po svom džepu. Vlada je prvih dana nove godine po hitnom postupku uvela rigorozne kazne za trgovce koji gomilaju zalihe robe čekajući nove, više cene kako bi ostvarili dodatnu zaradu.

Turska sada plaća cenu izostanka direktnih investicija iz inostranstva, pre svega iz zemalja EU i Amerike, što je dovelo do porasta nezaposlenosti (12 odsto), pogotovo među mladima – 22 odsto. Posle demonstracija građana protiv vlade zbog korupcije u vladinim strukturama, kao i neuspelog pokušaja državnog udara sredinom 2016. godine, strani investitori se očigledno plaše da ulažu pare u Tursku, jer se boje novih političkih lomova, pogotovo što su u susednim zemljama, Siriji i Iraku, veoma aktivne mnoge terorističke organizacije, uključujući Islamsku državu i Radničku partiju Kurdistana (PKK), čiji pripadnici povremeno podmeću bombe i u istočnoj Anadoliji.

U takvoj situaciji predsednik Erdogan slamku spasa traži na drugoj strani: u arapskim zemljama, pre svega onim bogatim u Persijskom zalivu, s kojima poslednjih godina nije mogao da nađe zajednički jezik oko rešavanje krize nastale dolaskom „arapskog proleća” u Libiju, Siriju i Egipat. Posle višegodišnjeg prekida zvaničnih kontakata, Ankara je nedavno ugostila lidera Ujedinjenih Arapskih Emirata princa Muhameda bin Zajeda el Nahjana, koji je, kako otkrivaju istanbulski mediji, obećao investicije u iznosu od deset milijardi dolara. Predsednik Erdogan je potvrdio da idućeg meseca putuje u Abu Dabi.

Zvanično je najavljeno da će Erdogan uskoro posetiti i Saudijsku Arabiju, koja je poslednjih godina tiho bojkotovala tursku robu. Rijad dosad nije mogao da oprosti Ankari optužbe da je prestolonaslednik Muhamed bin Salman odobrio ubistvo novinara-disidenta Džamala Hašogija 2018. godine u konzulatu te zemlje u Istanbulu, kao i saradnju Turske s Muslimanskom braćom u Egiptu, radikalnom grupom koja poslednjih godina pokušava da podrije stabilnost u celom regionu Zaliva, uključujući i Rijad.

Novi vetrovi osećaju se i na relaciji Ankara–Kairo, koji je nedavno posetio šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu. Bio je to prvi kontakt na visokom nivou od 2013. godine i vojnog udara protiv Erdoganovog prijatelja Muhameda Mursija, koga su nakratko na vlast doveli pripadnici Muslimanske braće.

„Normalizacija odnosa sa zemljama u regionu biće ubrzana u ovoj godini. Ko god učini jedan prijateljski korak ka Ankari, mi ćemo odgovoriti s dva poteza”, istakao je Ibrahim Kalin, predstavnik za medije predsednika Erdogana.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

car sloba
Rat im je veliko opterećenje.
Коцкар
Личи на партију покера али не са сопственим новцем!
ANALITICAR
Turska je u poslednje vreme okrenula protiv sebe i zemlje EU i Ameriku. Sada ocigledno pocinje da placa cenu. Kraj ove vlade mnogi ocekuju u junu iduce godine kada se odrzavaju izbori.
D.P.
Na talasu poboljssanja ekonomije je svojevremeno dossao na vlast. Sada su se occigledno privrednici okrenuli protiv Erdogana jer ne slussa struccnjake. U poslednje dve godine smenio je nekoliko guvernera centralne banke.
ВАЛТЕР
Страх од корупција крије паре у сламарице
Боривоје Банковић
То вероватно објашњава зашто је у Швајцарској најтраженија роба новчаница од хиљаду франака откако су уведене ове каматне стопе и зашто не може да се нађе сеф у банци.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.