Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Očekuje se rekordno poskupljenje sirovina

Drvo bi zbog nestašice moglo da poskupi više od 30 odsto, a očekuje se i dalji rast cene čelika koji je već poskupeo 60 odsto u prošloj godini
На поскупљење дрвета утичу тржишта Северне Америке и Кине, где је та сировина за трећину скупља него у Европи (Фото EPA/J. BUetnner)

Tokom prvih meseci ove godine u Evropi se može očekivati rekordno povećanje cena sirovina i materijala poput drveta, čelika i plastike, zbog njihove nestašice na svetskim tržištima nastale usled povećane tražnje, širenja novih sojeva virusa korona i zatvaranja koja su posledica pandemije, procenila je međunarodna konsultantska kuća „Horvat” na osnovu istraživanja očekivanja poslovnih ljudi na 12 evropskih tržišta.

– Poskupljenja su posledica ispražnjenih skladišta, ograničene ponude i kontinuirano visoke tražnje, što će srednjoročno uticati na tržište. Iznenadna povećanja cena robe nas očekuju i posle pandemije, pošto ekstremni vremenski uslovi, poremećaji infrastrukture, razvoj finansijskog tržišta, trgovinski sukobi i logistički problemi sve češće narušavaju transportnu ravnotežu. Zbog visokog stepena globalizacije ekonomije, posledice ovakvog razvoja događaja su trenutne i vrlo ozbiljne – ocenila je Marija Boldor iz Horvata prenosi Tanjug.

Navela je da evropski privrednici narednih meseci očekuju da najviše poskupi drvo, čak 33 procenta i da na ovakav trend utiču tržišta Severne Amerike i Kine, gde je ta sirovina za trećinu skuplja nego u Evropi.

Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije, kaže da trendovi pokazuju da će i u Srbiji poskupeti drvna sirovina uzimajući u vidu da nedostaje ne samo na tržištima Amerike i Kine, već i na ostalim svetskim tržištima.

Naša sagovornica objašnjava da je velika ekspanzija građevinske industrije u Americi pokrenula potrebu za drvetom. Kanada je zabranila izvoz sirovine i pokušavaju da nadomeste nedostatak drvne građe za potrebe industrije. Kina je ogromno tržište koje je vuklo sirovinu, tamo su pravljeni polufinalni proizvodi i izvoženi u Ameriku. Ali problem je nastao zbog kinesko-američkog trgovinskog rata, gde Amerika ne dozvoljava Kini da plasira robu u onom kapacitetu u kome je to radila.

– Ekspanzija građevinske industrije u Americi i potreba Kine za što većom količinom sirovine, koju nemaju, napravila je disbalans na tržištu Evrope, koja je ostala bez sirovine na koju je računala. Sa druge strane Rusija od januara ove godine teži da zabrani izvoz oblovine iz svoje zemlje. I tu će doći do dodatnog disbalansa na tržištu, što sveukupno utiče na povećanje cene – objasnila je Govedarica.

Dodala je da je pre korone bio trend da se sirovina iz Srbije izvozi za Kinu i Evropu. Nije ostavljana u zemlji da se preradi.

– Kao udruženje radimo na tome da sirovina ostane u zemlji i da naša proizvodnja to preradi u nekom procentu kako bi se dobila visoka dodatna vrednost proizvoda koji generiše sedam puta veću cenu proizvoda koji se izveze. Zdušno se borimo da se sirovina ne izvozi već da se izvozi kao polufabrikat ili pravi proizvod. Videćemo kako će se situacija dalje razvijati ali svaka zemlja ima mogućnost da ograniči izvoz sirovine i ostavi je za potrebe svoje industrije kao što su uradile Kanada i Rusija – navela je Govedarica.

Poskupljene drveta se odražava na poskupljenje građevinskih radova i nameštaja, a cena šperploče je već prilično skočila jer ponude gotovo da nema.

Tokom ove godine očekuje se dalje poskupljenje čelika, koji je tokom prve polovine 2021. već poskupeo za 60 procenata, kao i plastike koja je prošle godine beležila rekordno visoke cene.

Cena čelika raste zato što je tražnja veća od ponude. Ponuda je dodatno pala zbog smanjene proizvodnje u Kini. Osim toga Kina je zbog ekoloških problema i zagađenja vazduha smanjila proizvodnju uglja. Naravno, tu su i inflatorni pritisci.

U poslednjih sedam-osam godina, prosečna cena toplo valjanog čelika bila je oko 400 ili 450 dolara po metričkoj toni, dok će dugoročni prosek u narednim godinama verovatno biti iznad 600 dolara. Očekuje se da na tržištu čelika dođe do nekoliko promena, uključujući rastuće troškove i sve veću ulogu Kine na tržištu. Kina je na svom vrhuncu izvozila više čelika nego što je Indija proizvodila, ali se kineski izvoz od tada prepolovio na oko 60 miliona tona godišnje i mogao bi dodatno da opadne kako se zemlja bude kretala ka ostvarenju ciljeva neto nulte emisije ugljenika. Kina beleži pad proizvodnje od marta 2021, pri čemu je u novembru proizvela 69,3 miliona metričkih tona, što je za 22 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Ne brinite ! Ako bude ekonomski isplativo Kiezi će pošumiti pola planete ! Ne samo Kinu i Sibir nego i Afriku i Južnu Ameriku . Trenutno me 'duša boli' kada vidim da se u EU i vinogradi i maslinjaci (a kamo li šume) uništavaju zbog solarnih panela !
Zoran
Nestasica drveta zbog Korone, normalno.
Дан
Куку, остаћемо без шума !!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.