Papirna soba

Fotelja na slici nosi naziv Day dreamer („Dnevni sanjar”). Potiče iz 1850. godine i izrađena je u Londonu i Birmingemu za potrebe velike Svetske izložbe 1851. godine. Izuzimajući jastuke, sve ostalo je napravljeno od papira. U tada omiljenoj papir-maše tehnici, ovakva fotelja bila je simbol komfora srednje klase imućnih građana viktorijanskog doba, koji su iznad svega cenili udobnost svog neprikosnovenog doma.

Englezi nisu izmislili ni papir (hartiju) ni papir-maše. Ali, kako reče jedan pošteni Englez: „Mi Englezi smo sjajni u kopiranju, ne umemo da izmislimo ništa novo, ali kad nešto preuzmemo i iskopiramo, onda to gotovo uvek prevazilazi original”. (Ovaj navod odnosi se na arhitekturu i enterijer, ali i na dizajn.)

Papir su pronašli Kinezi u prvom veku i skoro pet vekova bili su njegovi isključivi proizvođači. U sedmom veku tajnu proizvodnje saznali su Japanci, a u osmom stoleću Arabljani, u 10. veku već se proizvodio i u Egiptu, a u 12. veku je stigao do Evrope, prvo u Španiju, a zatim na Siciliju, gde su ga doneli Mavari. U 13. veku hartija je u Italiji, u 16. u čitavoj Evropi, a u 17. veku stiže do Amerike, da bi tamo gde je stigla poslednja danas dostigla najveći svetski nivo proizvodnje.

Potrošnja papira danas nije nikakvo merilo duhovne kulture, već pre svega materijalne (Amerikanci su daleko od toga da vole da čitaju knjige štampane na papiru, ali zato je kod njih i najbezvredniji predmet upakovan u sjajnu ambalažu, privlačnu i neodoljivu za kupovinu – najčešće izrađenu od papira.)

Ali, vratimo se našoj fotelji i Englezima. Tehnika papir-maše vodi poreklo iz Persije, a u Evropi je prvi prihvataju i primenjuju Francuzi, od kojih je preuzimaju Englezi, da bi zatim od papira izrađivali neverovatno mnogo predmeta za kuću i enterijer. Bili su to dekorativni okviri za vrata i prozore, rozete oko lustera, zatim kutije i poslužavnici, ramovi za slike i ogledala, a pre svega nameštaj svih vrsta: stolice i fotelje, stočići i stolovi, sofe i kreveti, ormari i vitrine. Tehnologija nije bila komplikovana: najčešće se papir u stanju pulpe (kaše) mešao s lepkom i zatim oblikovao u kalupima-matricama, da bi po sušenju dobijena veoma čvrsta i kompaktna forma bila obrađivana na razne načine.

Materijal je bio podatan, lako se obrađivao pomoću struga, rendeta, turpije i dleta, u oblik po želji dizajnera ili dekoratera. Po otklanjanju neravnina, materijal se mogao lakirati, polirati, bojiti i dekorisati na razne načine, često umetanjem sedefa, pozlaćenih listova i niti... Bilo je puno posla za arhitekte, fabrikante, trgovce i majstore svih umetničkih zanata.

Zašto su bogati Englezi pravili nameštaj od papira? Pre svega zato što je bio jeftiniji od masivnog hrastovog, orahovog, borovog ili bukovog drveta, a omogućavao je sve što se u mašti poželeti može.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs