Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jadarit, ekologija i pristupanje EU

Premda se sve kompanije zalažu za najviše ekološke standarde, praksa je najčešće drugačija. Investitori nastoje da ostvare veći profit nauštrb životne sredine, dok zemljama EU odgovaraju bliski i jeftini resursi čija bi eksploatacija prljala teritoriju koja ostaje izvan unije U izlaganjima i radovima eminentnih naučnika navedeno je da bi realizacija projekta „Jadar“ vodila ka masivnoj i trajnoj devastaciji prostora, degradaciji zemljišta, šuma, površinskih i podzemnih voda, raseljavanju stanovništva, prest
Еколошки протест у Београду (Фото: EPA-EFE/Andrej Cukic)

Zagađenje životne sredine već dugo ugrožava stanovništvo Srbije, ali je tek politika dovela ekologiju u središte interesovanja – opozicija krivi predstavnike vlasti za devastirajuće efekte prljavih tehnologija, dok potonji uzvraćaju da je cilj neosnovanih optužbi zaustavljanje razvoja Srbije. Politizacija ekoloških tema nije pomogla da se reši nestašica pitke vode u Zrenjaninu, zagađenje arsenom u Boru i epidemijsko zagađenje vazduha u Srbiji, koje odnosi na hiljade života godišnje. Ekologija je u rečniku nevladinih organizacija, ali njihove ciljeve mahom određuju finansijeri. Dolazak moćnih investitora sa istoka i zapada uz nesposobnost da se zaštiti životna sredina mogu nas pretvoriti u zemlju-deponiju gde se zdravlje i živi svet žrtvuju radi zarade. Istovremeno, Evropska komisija ohrabruje investitore da u Srbiji realizuju ekološki upitne projekte kakve ne žele na teritoriji EU.

Predstavnici vlasti pokazuju entuzijazam u pogledu otvaranja novih rudnika. U centru pažnje je mineral jadarit, za koji se tvrdi da će uvećati plate i BDP Srbije. Prema procenama „Gardijana”, tokom planirane 40-godišnje eksploatacije rudnika u Jadru može se dobiti preko šest miliona tona dragocene i tražene borne kiseline kao i preko dva miliona tona litijum-karbonata, o čijem plasmanu postoje različita gledišta. Navodi se da je investitor „Rio Tinto”, kompanija suočena sa optužbama za korupciju, degradaciju životne sredine i nepoštovanje ljudskih prava, u delti reke Kaverong-Jaba ostavila rudarski otpad koji stvara katastrofalnu štetu, dok je u Australiji uništila prastare artefakte kulture Aboridžina. Prema istom izvoru, direktor „Rio Tinta”, Simon Trot izjavljuje da nije ponosan na istoriju svoje kompanije.

U javnosti postoji strah da bi rad multinacionalnih kompanija uz našu hroničnu netransparentnost mogao dovesti do trajnog zagađenja vode, zemljišta i vazduha kakvo nije dopušteno u uređenim društvima. U međuvremenu, investitor je finansirao jedan broj domaćih stručnjaka i angažovao ih na izradi studija potrebnih za početak radova. Početkom godine, predsednik Republike Srbije je aktivno podržavao projekat „Jadar” govoreći da nema mesta sumnjama, da su opoziciona zalaganja za ekologiju neiskrena, da kampanja protiv „Rio Tinta” nije u interesu Srbije, i da ga čude protesti protiv projekta „Jadar”.

Početkom maja, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održan je naučni skup „Projekat Jadar – šta je poznato”. Okupljajući relevantne naučnike, stručnjake, predstavnike javnih vlasti i investitora, skup je pružio mogućnost za konstruktivnu diskusiju. Podatke o projektu izložili su predstavnici investitora i nadležnog ministarstva. U izlaganjima i radovima eminentnih naučnika navedeno je da bi realizacija projekta vodila ka masivnoj i trajnoj devastaciji prostora, degradaciji zemljišta, šuma, površinskih i podzemnih voda, raseljavanju stanovništva, prestanku održivih poljoprivrednih aktivnosti, i uspostavljanju scenarija permanentnog rizika po zdravlje stanovnika obližnjih sela i grada Loznice. Naučnici zaključuju  da bi nastavak nekontrolisane realizacije sličnih projekata bio indikator nesposobnosti društvene zajednice da se predvide i spreče štetne posledice po javni interes.

Predsedništvo Akademije inženjerskih nauka Srbije usvojilo je tokom oktobra svoje stavove o realizaciji projekta „Jadar”. Srpski inženjeri ukazuju da je strateška odluka Vlade Srbije o podršci realizaciji projekta iz 2017. godine, kao i podrška države projektu ulaganjem značajnih sredstava u sektoru infrastrukture i saobraćaja doneta i sprovedena bez odgovarajućih nezavisnih stručnih analiza. Inženjeri sagledavaju drastično štetne posledice po društvo i državu i govore da projekat prvenstveno predstavlja rudarsko-hemijski kompleks proizvodnje borata. Navode da još nisu izrađene neophodne studije koje bi utvrdile državnu dobit, gubitke i obaveze, ali se uprkos tome preduzimaju prvi koraci realizacije.

Premda se sve kompanije zalažu za najviše ekološke standarde, praksa je najčešće drugačija. Investitori nastoje da ostvare veći profit nauštrb životne sredine, dok zemljama EU odgovaraju bliski i jeftini resursi čija bi eksploatacija prljala teritoriju koja ostaje izvan unije. U Srbiji ne bi trebalo graditi postrojenja koja ispuštaju zatrovanu vodu i štetne gasove niti podizati deponije koje će vekovima ispirati kiša, dovodeći bor i arsen u zemljište, reke i vode. Zemlje EU nemaju interesa da prime u svoje članstvo zatrovanu Srbiju, jer bi time preuzele odgovornost za veoma skupu sanaciju deponija. Evropski zakoni zabranjuju rad rudnika kakvi zagađuju zemlje-kolonije, i zato bi istu zabranu bez odlaganja trebalo primeniti i u Srbiji.

Evropski ekolozi ukazuju na paradoks zelene agende koja zarad dobijanja litijuma traži uništavanje prirode. Kompanija „Savana” planira eksploataciju litijuma u Barozu (Portugalija) uz recikliranje otpadne vode, bez ispuštanja vode u okruženje. U Nemačkoj se na Rajni planira postrojenje za izdvajanje litijuma sedam puta izdašnije od Jadara, i to bez ispuštanja otpadne vode i bez deponija jalovine. Zarad očuvanja prirode i ulaska u EU, trebalo bi pratiti primer Nemačke, uz potpuno recikliranje otpadnih voda i uz zabranu toksičnih deponija. U dostizanju takvog cilja, stanovništvo Srbije neće imati mnogo saveznika. Investitori, Evropska komisija i NVO imaju drugačije agende, dok političare uslovljava potreba da osvoje i očuvaju vlast. Uzdajmo se u sopstvenu svest o značaju zajednice i u svoju sposobnost da prepoznamo najvažnije zajedničke ciljeve.

Prof.dr, predsednik Odbora za energetiku SANU

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aca
Problem je u tome što projekat Jadar nije moderni rudnik, kakav bi čak i evropljani prihvatili, već ekonomičan i jevtin rudnik koji užasno zagađuje životnu sredinu. Isto smeraju i u Dobrinji. Da je to stvarno moderan rudnik, pa svi bi to podržali u glas. Ne buni se narod zato što ih plaća Rokfeler, nego je zaista realna pretnja da ih oteraju sa dedovine kao dimom pčele. Pogledajte sajtove firmi BalkanMining i Konstantin mining, to su ogranci australijske kompanije.
Зоран Маторац
Ја сам инжењер па знам да не постоји технологија која ће да заштити околину, а да се експлоатација исплати.
Posmatrac
Verujem da pojedini iz bivse vlasti sad imaju ogromne probleme kako da vrate pare koje su dobili da "poguraju" RioTinto.
Petar Lazic
Cela Srbija ogromna deponija, a smeta prvi moderan rudnik posle 50 godina u nasoj zemlji. Hajde da zatvorimo onda sve rudnike i rudarsko-geoloski fakultet zbog ekologije. Propustamo veliku sansu za napredak Srbije. Sve sto bi drzava treblo da uradi je da ili poostri zakon ili da jednostavno rigorozno kontrolise postojeci. Jednom u istoriji imamo sirovinu koja treba celom svetu, valjda bi trebalo to da iskoristimo a ne da posto poto bezimo od toga
Aca
Odlican tekst, za pametnu vlast da primeni.
gordana
Necemo praviti RT od blata niti ijednu drugu stranu kompaniju. Odluka da se izbaci je odlicna. Drzava treba da ulozi sopstvene resurse u osnivanje nacionalne kompanije koja bi se bavila istrazivanjem i eksploatacijom plemenitih metala. Zakon o rudarstvu i geol istrazivanjima treba hitno izmeniti i ukinuti clan kojim se omogucava stranim kompanijama da istrazuju i eksploatisu nase mineralne resurse. Takodje, strozija pravila ocuvanja ziv sredine i sistem kontrole moraju biti predmet izmena zakona

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.