Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MARKO BATO CAREVIĆ, predsednik opštine Budva

Crna Gora duguje zahvalnost Srbima

Čast je pomoći obnovu naših svetinja, između svoje svete SPC i fotelje, uvek ću izabrati crkvu. – Porodica je na udaru, a bez nje kao osnovne ćelije osuđeni smo na nestajanje
(Фото: Н. Ђурић)

Podgorica – Srpstvo se ne brani samo u Šumadiji već i ovde u Budvi i u Crnoj Gori. Raspadom Jugoslavije nastala je jaka tendencija da se Srbi svedu na folklorni element, bez političkih i kolektivnih prava, da svoj identitet svedu na čestitanje pravoslavnog Božića i da se tu zaustave. Ovde nas zovu „posrbice”, u Bosni nas zovu „Vlasima” ili „pravoslavnim Bosancima”. Izgleda da je jedini greh što želimo ista prava kao i svi drugi evropski narodi, pravo na istoriju, pravo na jezik, na kulturu i identitet, a pre svega želimo kolektivna politička prava, rekao je u intervjuu za „Politiku” predsednik opštine Budva Marko Bato Carević, koga opozicione partije napadaju zbog ovakvog stava.

Pozvali ste srpski narod na slogu, a da li je ona moguća među Srbima u Crnoj Gori?

Problem je kompleksan i višeslojan. Nije od juče i traje od 2006. godine, ali i od usvajanja Ustava 2007. godine. Srpski narod je tada trebalo da bude kolateralna šteta jer je nova Crna Gora, ustanovljena referendumom, imala snažnu potrebu da anulira svoj nesporno srpski istorijski karakter. Prljavom kampanjom Srbima je nametnut osećaj kolektivne krivice jer su svojom slobodno izraženom voljom, što je njihovo građansko i ljudsko pravo, glasali za zajedničku državu. Nedefinisan ustavni status srpskog naroda u Crnoj Gori je uzročnik svih daljih raslojavanja srpskog kolektivnog bića jer mi unutar sebe nismo u stanju da se dogovorimo o ključnim nacionalnim stavovima i našem odnosu prema takvoj, postreferendumskoj Crnoj Gori. Nedostajala nam je krovna institucionalna organizacija koja bi imala snagu i uticaj da sve Srbe okupi pod svoj okvir, a Srpstvo smo sveli na unutarstranačka i politička prepucavanja. Nama je potreban unutarsrpski dogovor i dijalog i konsenzus kada je reč o svim nacionalnim pitanjima.

Zahvalni ste, kako ste rekli, braći iz Srbije što su prošlog leta kao turisti masovno boravili u Budvi?

Nas ovih dana zasipaju reklamama u kojima nas američka ambasada podseća na tradicionalne veze i prijateljstvo koje gaji sa Crnom Gorom, a za šta mi iskreno i nemamo previše opipljivih dokaza. S druge strane, nakon zemljotresa 1979. godine Srbija je Crnoj Gori pomagala sa preko šest miliona evra mesečno, odnosno za 15 godina, koliko je ta pomoć trajala, ona je, izražena u novcu, iznosila preko milijardu evra. Upravo se od tog novca Budva ponovo izgradila nakon katastrofalnog zemljotresa i zahvaljujući toj pomoći ponovo je stala na noge. Tokom 30 godina naša braća iz Srbije i Republike Srpske masovno biraju upravo Budvu za svoje omiljeno letovalište, a da niko nikada nije osetio potrebu da im zahvali zato što dolaze ovde, troše svoj novac i samim tim nam omogućavaju da se dalje razvijamo. Oni su jedan od razloga zbog kojih je Budva danas privredno najpotentnija opština u Crnoj Gori, zahvaljujući kojoj se i cela Crna Gora razvija i ostvaruje neku privrednu delatnost. Zato mislim da smo svi dužni da zahvalimo tim ljudima, ali i da nastavimo da gajimo svesrpski duh zajedništva i solidarnosti. Od takvog pristupa nikome ne može da bude loše.

Koliko znam, ne spore vam humanost ni sada, kada ste prvi čovek opštine. Siromašnim porodicama podelili ste 37 plata. Kome to smeta?

Ne znam zašto bih to ikom smetalo. Kada sam stupio na funkciju, javno sam dao reč da od opštine Budva neću ništa uzimati, i ja sam svoju reč održao. Čin donacije plate objavljujem u medijima da bih građanima stavio do znanja da se svoje reči držim. Možda nekom zvuči kao populizam, ali ja mislim da treba pomoći onome kome je pomoć potrebna i da svi treba da ličnim primerom pokazujemo kako se gradi bolje i srećnije društvo. Ovde je Bog dao da ima za sve dovoljno, i ako sam u mogućnosti, uvek ću pomoći.

Za razliku od mnogih generacija političara, vi ste nastavili porodični biznis i stekli pozamašni kapital, pa tek onda došli na ovu političku funkciju. Je li vas to omelo ili vam je donelo neki benefit?

Ovde ljudi nisu izgleda navikli da rade, pa im je čudno kada neko iz biznisa uđe u politiku. Ja sam hiljadu puta ponovio da nisam profesionalni političar, ali da imam potrebu da pomognem svom gradu i svom narodu i da mi je primarni motiv upravo bio da se uključim u ove procese. Jedini benefit od biznisa u politici je taj što sam navikao da ustajem rano i da mi nije problem da radim tokom celog dana. Nije politika ništa izgubila od mog porodičnog biznisa, ali moj porodični biznis i te kako trpi zbog mog bavljenja politikom.

Vaša kompanija obnavljala je svetinje, pomagala kulturu i sport. Kažete da je to sve bilo moguće zahvaljujući radu i slozi vaše porodice. Kako to kod vas funkcioniše?

Radnu etiku smo moja braća, sestra i ja naučili od našega oca i majke. Majka mi je još uvek živa i iako smo mi odrasli ljudi sa svojim porodicama, nedeljni ručak kod nje se ne preskače. Tada se svi okupimo, i to je zapravo naš praznik. I tako funkcionišemo decenijama. Ogromna je čast za sve nas što smo u prilici da pomognemo obnovu naših svetinja, i tu sam oduvek bio vrlo jasan. Između svoje svete Srpske pravoslavne crkve i fotelje, uvek ću izabrati crkvu.

Sve je u porodici i društvo mora da nađe načina da zaštiti porodicu, njene vrednosti, njen izvorni oblik. Danas je porodica na udaru različitih interesnih struktura, ali ko izgubi porodicu, taj je izgubio svoju vezu sa Bogom. Zato apelujem na sve učesnike javnog i političkog života da stave porodicu kao broj jedan na svojim agendama, da je zaštite i da rade na njenom očuvanju jer bez porodice kao osnovne ćelije, mi kao narod smo osuđeni na nestajanje.

Izjavili ste da se nikada nećete pomiriti s tim da u Crnoj Gori nema popisa, da je Kosovo i dalje crnogorska rana, da nema sloge bez porodice kao ni spasa srpskom narodu.

Raduje informacija da je Vlada Crne Gore ipak, uprkos svim pritiscima spolja i iznutra, usvojila odluke za održavanje popisa tokom 2022. godine, i to po principu stare popisne metodologije koja uključuje i izjašnjavanje kada je reč o identitetskim pitanjima i Demokratski front je tu odigrao bitnu ulogu. Što se tiče odnosa prema Kosovu i Metohiji, podsetiću na stihove „tragičnog junaka kosovske misli”, velikog Njegoša, koji kaže: „al’ su mišca, ime crnogorsko, uskrsnuli s kosovske grobnice, đe Obilić nad senima vlada”; ili na stihove kralja Nikole, koji kaže: „Sva znamenja ispod Šare, sva znamenja i svetinje, skupljena su pod Lovćenom, među nama na Cetinje.” Crna Gora je etička vertikala kosovskog zaveta. Duboko verujem u reči blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, koji kaže da bismo sačuvali i razumeli Kosovo, moramo prvo da ga pronađemo i zadobijemo u sebi samima.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nenad
Bože svugde na svetu srbi ugroženi ?
Vojo CH
Svaka čast Bato Careviću. Iz ovog intervjua vidi se da ste veliki čovek a prilikom letošnjeg boravka u Budvi od puno ljudi sam čuo sve najlepše za ovog plemenitog čoveka.
Филип
А што би ЦГ дуговала ишта Србима кад је српска земља била и остала.
Filip Cosopt
Samo Srbima? 1979 cijela SFRJ je pomagala Crnu Goru nakon potresa. Da bi Crna Gora, Hrvatskoj, uzvratila zahvalnost u razdoblju 1991-1995. Pojedinci vole njegovati selektivno sjećanje. Zato vam tako i je svima zajedno u Crnoj Gori. Hvala.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.