Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTOČNA STRANA

Opomene neuspele „obojene revolucije” u Kazahstanu

(Фото Бета/АП)

Kina je spremna da pomogne Rusiji u njenim nastojanjima da eliminiše uticaj stranih sila na području centralne Azije, saopšteno je prošle nedelje u Pekingu. Kineska reakcija usledila je povodom nedavnih rušilačkih demonstracija u Kazahstanu izazvanih poskupljenjem goriva, a u kojima je uloga tzv. zapadnog faktora, po mnogima, bila i više nego vidljiva.

Po svemu, u bivšoj sovjetskoj republici, inače devetoj po veličini državi na svetu, desio se pokušaj „obojene revolucije”, sličan onima koji su se na nekadašnjim socijalističkim prostorima zbivali još od početka 21. veka: u Gruziji (2003), Ukrajini (2004. i 2014), Kirgiziji (2005) ili nedavno u Belorusiji. Tu je i takozvana buldožer revolucija, kojom je u oktobru 2000. menjan društveni sistem u Srbiji. Uticaj zapadnih finansijera u pomenutim prevratima nikada nije posebno skrivan. Ostvarivan je kroz takozvane nevladine organizacije i slične projekte.

Ipak, zašto je Kazahstan baš sada došao na red? Prema procenama poznavalaca, reč je o pokušaju stranih službi da, nakon izvlačenja Amerikanaca iz Avganistana, prebace svoj rad na terene centralne i jugozapadne Azije, ne bi li se što više približili granicama Rusije i Kine.

Podsetimo, neposredno po povlačenju američkih trupa sa avganistanskog terena u Moskvi su izrazili zabrinutost izazvanu činjenicom da su tamošnjim mudžahedinima svesno prepuštene ogromne količine najsavremenijeg naoružanja. Kao i zbog indoktriniranosti po kojoj put za dalje širenje islamskog uticaja prirodno vodi preko nekadašnjih sovjetskih republika, Turkmenistana, Uzbekistana i Tadžikistana.

Centralna Azija je dosta udaljena od Evrope, tako da na zapadnoj strani Starog kontinenta nema mnogo interesovanja za veći angažman na ovim prostorima. Uostalom, ni rezultati ratova vođenih ovde tokom istorije ne daju Evropljanima mnogo razloga da nešto slično pokušaju ponovo.

S druge strane, SAD, odnedavno „ojačane” strateškim savezom s Velikom Britanijom i Australijom (AUKUS), na Aziju u celini gledaju drugačijim očima. Tu su koncentrisani najveći američki konkurenti, vojni, ideološki, ekonomski... Reč je prevashodno o Rusiji i Kini, ali u perspektivi i o Indiji, Pakistanu i još ponekim narastajućim silama. A putevi za ubrzaniji prosperitet na ovom području danas se traže kroz jačanje saradnje s neposrednim komšijama, pa i dojučerašnjim protivnicima. Bez ratova.

U SAD su shvatili da je njihovo vreme, koje je nastupilo po okončanju Drugog svetskog rata i preuzimanju „pod svoje” glavnih evropskih država, pri kraju. Upravo stoga planove širenja dalje na istok kontinenta zasnivaju na stvaranju okolnosti u kojima bi „naciljane države” dospele u određene ekonomske i političke nevolje, a koje bi vodile u mogući prevrat.

„Obojene revolucije” produkt su takve taktike. Ne u potpunosti uspešne, ali sasvim dovoljne da razvoj pojedinih društava zaustave i preusmere u drugom pravcu. Pogotovo što se radi o državama u kojima su unutrašnje protivrečnosti takve da bi eventualni nemiri zahtevali intervenciju šire međunarodne zajednice. Primer za to je i Ukrajina, u kojoj SAD, jednostavno, nemaju šta da traže i neće se usuditi da ovde samostalno ratuju.

Valja napomenuti i da su sa zapadne obale Atlantika sve manje spremni da ratuju u nekim njima dalekim i nepoznatim prostorima i da tamo ginu. Holivudski filmovi sa urnebesnim akcijama izmišljenih komandosa više nisu dovoljni da podignu borbeni duh prosečnog mladog Amerikanca. Upravo stoga nadležni u Pentagonu rešili su ovih dana da već angažovanim vojnicima, spremnim da se upute u neku afričku ili azijsku nedođiju, plate podignu za čak 25 odsto.

Nedavni Samit o demokratiju, kojim su SAD pokušale šire da promovišu svoju politiku, a na koji nisu pozvane ni Rusija ni Kina, jasno upućuje na nastojanja Vašingtona da svet podeli na dve sfere: svoju i rusko-kinesku. I opet bez vođenja računa o tome kako na sve gledaju u drugim državama, posebno evropskim.

Kako je 2019. napisao američki novinar Farid Zakarija: „Doba američke dominacije je bila kratka, plahovita epoha. Tačnije, tri decenije obeležene sa dva ključna događaja. Rođena je usled kolapsa Berlinskog zida 1989. godine, a njen kraj, odnosno početak istog, iznikao je iz još jednog kolapsa – onog iračkog iz 2003, od kada i počinje lagani pad globalnog uticaja SAD.”

Propala akcija u Kazahstanu, a posebno munjevito reagovanje snaga Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u kršenju pobune, samo je dodatno potvrdila ograničenosti američkog uticaja, ali je i čvršće usmerila Kinu i Rusiju jednu na drugu.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rambo
Sta reci o tekstu koji kao argument koristi: "Холивудски филмови са урнебесним акцијама измишљених командоса више нису довољни да подигну борбени дух просечног младог Американца." - osim pametnom dosta. PS u Americi se vojska smatra nesto kao obican posao sa nesto opasnijim "radnim uslovima" kao npr rad u zelezari, rudniku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.