Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vredi li danas pisati i objavljivati knjige

U današnjoj erupciji masovnih medija i društvenih mreža, zasnovanih na rekla-kazala i ogovaračkoj utakmici, onda se pitamo kome i čemu napisane knjige uopšte služe. Po podacima o prodatim primercima, skoro da je takav posao neisplativ
(Фото Марко Спасојевић)

Pod surovom turskom okupacijom, još 1494, u Cetinju je štampana prva knjiga na srpskom jeziku – „Oktoih prvoglasnik” Đurđa Crnojevića i štampara Makarija. To je jedna od najviše korišćenih bogoslužnih knjiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. A crkva je, kao što znamo, bila jedini zaklon od turskog nasilja i poturčavanja srpskog naroda. Veliki srpski prosvetitelj i reformator Dositej Obradović (1739–1811), pre dolaska u Srbiju da se 1804. pridruži Karađorđevim ustanicima, živeo je i radio u svim većim evropskim prestonicama. Govorio je sedam jezika, ali mu je životni cilj bio prosvećivanje srpskog naroda pod vekovnom turskom vlašću. Maštao je i uspeo da u ta teška vremena objavi knjigu na srpskom jeziku „Život i priključenija”. Postao je prvi ministar prosvete, imenovan od Karađorđa, nažalost s kratkim mandatom zbog propasti ustanka. Osnovao je Visoku školu (budući univerzitet) i, po legendi, poštovanom vođi izgovorio je čuvenu rečenicu: „Knjige, knjige, gospodaru, a ne trice i kučine”, potencirajući da se samo čitanjem i učenjem srpski narod može izvući iz gliba neznanja i nepismenosti. Tako je to bilo na početku naše pismenosti i stvaranja srpske kulture.

Ako naslućujete kako je mukotrpno sedeti i strogo koncentrisano pisati knjigu, a još teže napisanu objaviti, pitanje iz naslova je sasvim smisleno. U današnjoj erupciji masovnih medija i društvenih mreža, zasnovanih na rekla-kazala i ogovaračkoj utakmici, onda se pitamo kome i čemu napisane knjige uopšte služe. Po podacima o prodatim primercima, skoro da je takav posao neisplativ. Danas se kupuju knjige jedino na trafici, i to ako govore o ljubavnim avanturama poznatih estradnih ličnosti, neuspelih najavljivačica s TV stanica ili eventualno nepoznatim stranama života poznatih ličnosti ili sportista. Pritom u tiražima od stotinak primeraka, zbog nezainteresovanosti publike, ali i velikog broja nepismenih.

Ko uopšte danas čita knjige? Bogati preduzetnici s liste iz Pandorine kutije, vlasnici besnih vila po Dedinju i Senjaku, vozači najskupljih automobila po beogradskim ulicama, da bi do tog standarda došli, pročitali su sijaset stručnih, naučnih i filozofskih knjiga. Nemojte me zasmejavati. Oni u svojim poslovnim poduhvatima, čak i tokom boravka u najskupljim svetskim letovalištima, osim novina i rubrika o poreskim propisima i otkrivenim prestupima, nisu pročitali ni jednu jedinu knjigu. Garantujem, s malim izuzecima. Pa kako su sve to stekli? Veštinom i „muvanjem”. Samoreklamiranjem na TV šund programima i u petparačkim novinama. Umesto znanja koje bi stekli iz pročitanih knjiga, za šta nemaju vremena, znanje oni kupuju preko onih koji za njih rade i koji su osedeli od čitanja knjiga i propisa iz njihovih „disciplina”. Sve se može kupiti, zar ne?

Za vreme profesorskog i naučnog staža napisao sam i objavio više od dvadeset knjiga. Iz oblasti kojima sam se bavio, dakle stručnih i naučnih, ali i od nacionalnog i šireg društvenog interesa. Ni od jedne od objavljenih knjiga (a neke su objavljene u više izdanja i na engleskom jeziku) nisam imao nikakve materijalne koristi. Za najnoviju knjigu o, u današnje vreme, značajnoj temi srpskog nacionalnog interesa, od „honorara” koji sam dobio u objavljenim primercima uspeo sam da prodam desetak, a poklonio više od 70 primeraka. Nadam se da je eminentni izdavač moje knjige materijalno prošao bolje od mene. Ne kajem se, jer su te knjige za mene bile od krucijalnog interesa za stručno i naučno napredovanje do statusa redovnog profesora, za produbljivanje znanja i za prenošenje tih znanja mojim studentima. Srećan sam kad ih sretnem i kad mi kažu kako su im moje knjige bile od koristi. Materijalne koristi od objavljivanja mojih knjiga imali su fakulteti koji su ih stavljali na listu obavezne literature ili vlasnici visokih škola na kojima sam predavao. Ali, s obzirom na uspostavljenu i nekažnjivu praksu, masovnog fotokopiranja knjiga, ne verujem ni da su oni imali velike koristi. Čak su u tome kršena moja autorska i druga prava, jer su se knjige doštampavale u novim tiražima, a da je to prikrivano od autora i smatrano njegovom profesionalnom obavezom. Iskustva mojih brojnih kolega su slična. Ja makar nisam ulagao sopstvena sredstva za troškove pripreme, štampanje i opremanje objavljenih knjiga. Ali, pitam se, šta reći za časne intelektualce koji su ulagali sopstveni novac u izdavanje dragocenih knjiga za srpsku kulturu i samosvest, a da nisu od toga imali materijalne koristi, sem ljudske i intelektualne satisfakcije.

Na pitanje iz naslova odgovaram: da, vredi mukotrpno stvarati knjigu, uz nesanicu i gubitak vida, jer to je pitanje egzistencije autora koji drži do sebe. To je, između ostalog, autorova borba protiv ništavila i jeftinih atrakcija kojima smo svakodnevno bombardovani. To je način da se ostavi trag u prašnjavom vremenu u kome smo živeli. Zato, gospodo autori, pišite i objavljujte, doći će valjda neke nove generacije koje će, osim zabave i društvenih mreža, imati vremena i za čitanje i produbljivanje znanja.

Redovni profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Поента је колико су цене књига примерене куповној моћи и да ли су оне стваро израз трошкова издавача. Наиме скоро је изашла књига коју бих желео да прочитам, а цена је преко 3000 динара. Да ли је то реална цена? Иначе што се тиче цена књига, не знам тренутну ситуацију, али мене је увек чудило да су, када сам ја студирао, цене стручне литературе на енглеском језику у издању енглеских издавача биле 10 (десет) пута скупље него оне које су биле у руском издању. Не верујем да су у питању курсне разли
Земунац
@Милош То је мени јасно, али да ли и у издаваштву, као уосталом и у осталим гранама привреде, профит мора бити у стотинама процената или може бити много мањи? По економској рачуници више се заради ако се прода више комада са малим профитом, него пар комада са великим профитом или сам ја пао с Марса?
Милош
Циљ приватних издавача је профит, не просвета. У Русији су књиге и даље будзашто, а овде су стварно постале статусни симбол.
mila simic
U Nemackoj je u 2021 prodato 2,73 miliona knjiga. U metroima i vozovima svuda ljudi citaju knjige. Status citanja literature i novina je u osnovi skolskog i kucnog vaspitanja. Kod nas ljudi ne citaju, ili veoma malo. Vise sede uz kafu i dele abrove, pametuju o stvarima koje ne poznaju.
Boris
Да, вреди
Lena
Knjige su nasi kucni prijatelji. Imamo divnu i bogatu biblioteku. Ali, obzirom da vec vise decenija zivimo u inostanstvu i da nasi brojni unuci slabo vladaju srpskim jezikom (i uopste ne citaju cirilicu), pre tri godine smo napunili auto nasim knjigama i poklonili ih jednoj biblioteci u Srbiji.
Ja
Toliko malo truda je potrebno da vam unuci i pričaju srpski i čitaju ćirilicu. Sramota.
Zoran
I TV postao vas kucni prijatelj. :)
dr
Savremena literatura ( mislim na roman, pripovetku i dramu) je devastirana; taj proces traje već decenijama, kako kod nas tako i u svetu. Istinski obrazovan čovek velika je opasnost za ovako uređen svet, tako da to uništavanje istinske literature, a time i obrazovanog čoveka, umnogome pomažu centri moći. Forsira se mediokritet, antitalenat, tema su LGB, politička korektnost itd...nagrade se dodeljuju ne onima koji vredno rade i pišu, nego onima koji su dobri poslušnici itd, itd...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.