Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Trgovci kažnjeni milionskim iznosima zbog dogovaranja cena tehnike

U dva odvojena procesa Komisija za zaštitu konkurencije razotkrila kako se na tržištu formiraju cenovnici na štetu kupaca i protivno zakonu
(Фото EPA/A. Balazs)

Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je odgovornost pet firmi za postizanje restriktivnog sporazuma koji je znatno uticao na smanjenje konkurencije, te je naložila da ukupno plate više od 21 milion dinara.

U rešenju objavljenom na sajtu komisije navodi se da firma „Roming elektroniks” na ime mere zaštite konkurencije mora da plati 14,6 miliona dinara, „Gigatron eksport–import” 4,2 miliona dinara, „Tehnomedija centar” 1,3 miliona, a „Emeceta Srbija” i XLS iznose od 690.000, odnosno 575.000 dinara, preneo je nedavno Tanjug.

Komisija je navela da je restriktivni sporazum kompanija o ograničavanju konkurencije ništavan i zabranjen eks lege. Takođe, kompanijama je ostavljen rok od godinu dana da plate novčane iznose kao meru zaštite konkurencije. Novac će biti uplaćen na račun budžeta Srbije.

Mediji prenose da je iz postupaka koje je komisija povela 2020, a rešenje donela polovinom prošle godine isključena „Tehnomanija”, protiv koje je procesuiranje obustavljeno. Navodi se da komisija smatra odgovornima pet kompanija za određivanje cene u maloprodaji, odnosno da je „Roming elektroniks” kao uvoznik uticao na formiranje maloprodajnih cena kod firmi prodavaca. Antimonopolska komisija je objasnila da je ta kompanija u prodaji elektronike na teritoriji Srbije „obezbedila primenu mehanizma da maloprodavac u svom objektu uvek raspolaže preporučenom cenom”. Kako se navodi, sistem određivanja cena u preprodaji rezultira nepovoljnostima za potrošače u formi ujednačenih, a po pravilu i viših cena, piše u rešenju. Inače, u rešenjima koja su objavljena na sajtu Komisije za zaštitu konkurencije nalaze se i mejlovi i komunikacija između kompanija, iz kojih se jasno vidi kako su se do detalja dogovarali o cenama, popustima, kako su neprekidno dogovarali ponašanje i formiranje cenovnika na tržištu. Iz njihove komunikacije se jasno vidi gotovo svakodnevno usaglašavanje dogovorenih pravila ponašanja među ovim kompanijama.

Komisija za zaštitu konkurencije je u odvojenom rešenju objavila i da su kompanije „Komtrejd”, „Tehnomanija”, „Gigatron”, „Tehnomedija”, „Emeceta” i XLS utvrdile cene proizvoda potrošačke elektronike brenda „tesla” u daljoj prodaji.

U odvojenom procesu su utvrdili da je navedenih šest kompanija takođe zaključilo restriktivni sporazum koji znatno ograničava, narušava ili sprečava konkurenciju, piše u rešenju antimonopolske komisije. Na ime mere zaštite konkurencije, „Komtrejd” je dužan da plati 34,3 miliona dinara, „Tehnomanija” 5,5 miliona dinara, „Gigatron” 4,2 miliona dinara, „Tehnomedija” 1,3 miliona dinara. U ovom rešenju, objavljenom i u „Službenom glasniku”, piše da je „Emeceta” dužna da plati 690.000 dinara, a XLS 575.000 dinara.

Komisija je naložila kompaniji „Gigatron” da svoje poslovanje kada je reč o onlajn prodaji brenda „tesla” preko sajta „šop.tesla.info” organizaciono, tehnički i finansijski izdvoji u odnosu na svoje redovno poslovanje, a na način koji bi sprečio buduće postupanje kojim bi se mogla ograničiti, narušiti ili sprečiti konkurencija.

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije Srbije je još u septembru 2020, na osnovu podataka Evrostata za 2019, ukazala da su cene potrošačke elektronike u Srbiji bile 13 odsto više u odnosu na prosečne cene u EU. Tako su, na primer, u Srbiji cene za pojedine kategorije proizvoda bile više od 33 do 39 odsto u odnosu na cene u Mađarskoj, u kojoj je porez na dodatu vrednost 27 odsto, dok je u Srbiji 20 odsto. Pri tome su, kako je precizirano, cene potrošačke elektronike u Mađarskoj bile za 2,5 odsto niže u poređenju s prosekom EU. Zbog toga, kao i radi značaja ovog tržišta za potrošače, komisija je analizirala uslove konkurencije na tržištu trgovine na veliko i malo potrošačkom elektronikom u Srbiji. Usaglašene obaveze (dogovor) kojima se određuju cene i uslovi trgovine u daljoj prodaji jesu restriktivni sporazum koji predstavlja povredu konkurencije iz člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije.

 

 

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mile
Pa to nam je zapadna demokratija , tu vlada kapital. Nema više komunizma.
Franja
I dobro je da ga nema, da se malo zasuču rukavi i da se radi nešto, a ne samo da se mastiljari i da se gleda gde će se na treću kafu i kod koga će se na sedeljku večeras.... ili u vikendicu na fondu parti i ključeve u staklenoj ćasi. Čast izuecima ali 80% onih koji su radni odnos zasnovali u SFRJ je tek u kapitalizmu zaista zaradilo svoju platu, kod Broza je bilo lađenje, radio ne radio svira mi radio, zato je sve i otišlo u Honduras. A da se samo malo povelo računa...
MKnezevic
Ovo je smesno,pa oni te pare zarade u danu. Stanite pored kase u bilo kom maloprodajnom objektu neke od ovih firmi,i videcete koji se iznosi otkucaju za samo par sati. Ovo je kao kada bi covek sa platom od 200 hilj dinara,platio kaznu za crveno svetlo u iznosu od 10 din. Sramota
Zikica
A da li ce od tih kazni biti obesteceni kupci koji podnesu zahtev za odstetu?
Земунац
Када ће то да ураде са продавцима мешовите робе? Јавна тајна је да се власници трговинских ланаца договарају о цени робе као што пијачари раде. Доказ томе је да су акцијске цене у пару свуда код свих исте, само данас је акција код једног за једну робу, код другог за другу и онда се само обрну.
Opet ujdurma
Decenijama te firme (od kojih vecina ima istog gazdu) pumpaju cene, sto znaju i mala deca, a poznati su i po tome sto na uvezene kompjuterske komponente ne placaju carinu. Tako da su ove kazne vise nego simbolicne. Jasno je da vlast nema stvarnu nameru da resi taj problem po zakonu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.