Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gradska pesma na stihove Šandora Petefija

Шандор Петефи (Фото: Википедија)

Omiljene pesme koje se pevaju stotinak i više godina smatraju se narodnim, pa se mnogi i ne pitaju ko je autor stihova i melodija. Od naših starijih autora tekstova takvih „evergin” narodnih pesama mogu se navesti, prota Vasa Živković (Kad ja tebe ljubit’ ne smem...), knez Mihailo (Što se bore misli moje), Branko Radičević (Kad sam sinoć ovde bila), Zmaj Jova (Tija noći) i drugi.

Ređi je slučaj da se za reči gradske pesme uzmu stihovi inostranog pesnika. Takav primer predstavlja živahna veseljačka pesma „Na kraj šora”, čije se reči zasnivaju na istoimenoj pesmi jednog od najvećih mađarskih pesnika Šandora Petefija (1823–1849). Za ovog poetu se zna da po ocu ima srpsko poreklo, ali se on na to nije obazirao, smatrajući sebe isključivo Mađarom. Bio je primer strasnog borca za ideale Mađarske revolucije protiv austrijske hegemonije. Poginuo je (ili nestao) u bici kod Šegešvara, u borbi sa trupama ruskog cara Nikolaja Prvog, koji je revoluciju ugušio. Petefi je ostao mađarska legenda i kao pesnik i kao nacionalni heroj.

Naš pisac i memoarista Jakov Ignjatović je u nekoliko navrata sedeo sa Petefijem za kafanskim stolom, ali nije uspeo da s njime nađe zajedničke teme niti uđe u prijateljske odnose. Kao isključivi prozaista, Ignjatović nije imao sposobnost da prevodi Petefijeve stihove na srpski. Međutim, Ignjatović je bio ushićen divnim prevodima Zmaj Jove, desetak godina mlađeg od sebe, iako je tvrdio da mađarski jezik poznaje bolje od Zmaja.

Petefijeva pesma „Nakraj šora”, koju je prepevao Zmaj, opeva obesnu mlađariju koja pijanči u periferijskoj krčmi, čemu je posvećeno prvih sedam strofa pesme. Međutim, završetak pesme je dirljivo plemenit. Kada jedan sin kucajući kroz prozor zamoli veseljake da se utišaju jer njegova bolesna mati ne može da zaspi, oni bez reči prekidaju s lumpovanjem i razilaze se kućama. Ovo nije jedina pesma u kojoj Petefi kaže da u čardama i seoskim kafanama ima ljudi boljeg srca od onih koji se računaju u gradsku gospodu.

Međutim, u kafanskim izvođenjima ove pesme ignoriše se mirni i plemeniti završetak izvornih stihova, već se izmišljaju novi koji imaju cilj da povećaju žeđ pićem već podgrejanih kafanskih gostiju. To je shvatljivo jer se time kafanski muzičari bore za svoje interese.

Izvorni Zmajev prepev može se naći u ediciji „Odabrana dela J. J. Zmaja”, knjiga 7, str. 170, Matica Srpska 1969. Prva i dve poslednje strofe Zmajevog prevoda glase: „Nakraj šora čađava mehana,/Trska štrči, glava nečešljana,/Posrnula od teškoga pića/To je kuća seoskih golića. (...) Opet neko kroz prozor se vajka:/’Bogom braćo, bolesna mi majka,/Pa vas moli da se utišate,/Stišajte se ako boga znate!’/Stade dreka niko s’ ne odziva,/zaćutala momčadija živa,/iskapiše, ne iskaše više,/razlaze se kući šapućući.”

Dragan Stanković,
Beograd

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Zoran Markovic
Sandor Petefi nije bio "Srbin po ocu", vec Aleksandar Petrovic, Srbin. 1848. Madjari pod Lajosem Kosutom podizu revoluciju za nezavisnu i unitarnu madjarsku drzavu. To dovodi do sukoba sa Srbima u Austriji koji takodje traze svoja prava i pocinje vojni sukob. Srbi proglasavaju Srpsku Vojvodinu (Banat, Backa i Baranja) i zajedno sa Sremom (deo Vojne Krajine) dobijaju autonomiju. Aleksandar smatra da su ideali madjarske revolucije iznad svega, madjarizuje ime i prilazi Madjarima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.