Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ODLAZAK RADOVANA BELOG MARKOVIĆA (1947–2022)

Kratak život, a dugačka lajkovačka pruga

Rođen sam u šumadijsko-kolubarskom selu Ćelijama, na desnoj obali najslavnije srpske reke, Kolubare, na pristranku Vrače brda, među zatravljenim rovovima bitke iz koje se nijedan Srbin nije izostavio, govorio je pisac
Радован Бели Марковић (Фото: С. Ћирић)

Ugledni srpski književnik Radovan Beli Marković preminuo je iznenada u sredu uveče u svom Lajkovcu, u 75. godini. Smrt najpoznatijeg Lajkovčanina, kojeg su sugrađani zvali Književnik, predstavlja veliki gubitak za srpsku književnu scenu i za varoš na Kolubari, saopšteno je iz opštine Lajkovac.

U svojim delima ovekovečio je rodne Ćelije, Lajkovac, Kolubaru i „belo” Valjevo, pripovedajući jedinstvenim jezikom. Prvi je dobitnik Povelje za životno delo opštine Lajkovac, koja mu je uručena 16. septembra 2021. godine povodom dana opštine. Krajem jula 2021. prelepom književnom večeri na starom ćelijanskom mostu, uz promociju romana „Stojna vetrenjača”, obeleženo je 50 godina njegovog bogatog stvaralačkog rada. Pred, kako je i sam potvrdio, „odličnim” skupom u kojem su, pored ostalih, bili profesor Radivoje Mikić, Darko Tanasković, Miloš Jevtić, Vojislav Koštunica, Dušan Mihajlović, Dragan Lakićević, Slobodan Jevtić Pulika, ova promocija je održana u gotovo nestvarnom ambijentu, na starom gvozdenom mostu preko Kolubare, na mestu zvanom Beli brod, u Ćelijama kod Lajkovca, rodnom mestu pisca, o kome je tom prilikom i govorio.

Radovan Beli Marković rođen je 10. oktobra 1947. godine u selu Ćelije, opština Lajkovac. Radio je kao novinar valjevskog lista „Napred” i bio upravnik Gradske biblioteke Lajkovac. Autor je kratkih priča, novela, pripovetki i romana. Bio je član Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra i stalni član saradnik Matice srpske.

Objavio je romane: „Palikuća i Tereza milosti puna”, „Lajkovačka pruga”, „Limunacija u Ćelijama”, „Poslednja ruža Kolubare”, „Knez Miškin u Belom Valjevu”, „Devet belih oblaka”, „Orkestar na pedale”, „Kavaleri Starog premera”, „Kolubarska trilogija” (Lajkovačka pruga / Limunacija u Ćelijama / Poslednja ruža Kolubare), „Gospođa Olga”, „Putnikova ciglana”, „Plava kapija”, „Stojna vetrenjača”.

Prepoznatljiv je i po zbirkama pripovedaka: „Crni kolač”, „Švapska kosa”, „Godine raspleta”, „Živčana japija”, „Stare priče”, „Setembrini u Kolubari”, „Male priče”, „Aša”, „Ćorava strana” (izabrane i nove priče), „Priče”, „O svemu će pričati Gavrilo”. Njegove pripovetke svrstane su u antologije na srpskom, ruskom, nemačkom, francuskom, engleskom, bugarskom, ukrajinskom i makedonskom jeziku. Radiofonski su priređivane na Drugom i Trećem programu Radio Beograda.

Dobitnik je većine književnih nagrada u našoj zemlji: Andrićeve, Vukove, Kulturno-prosvetne zajednice, NOLIT, „Bora Stanković”, „Branko Ćopić”, „Meša Selimović”, Račanske povelje, „Stevan Sremac” itd. Nekoliko puta je bio u užem izboru za Ninovu nagradu. O njegovom stvaralaštvu napisan je veliki broj naučnih radova, među kojima su i doktorske disertacije. Opština Lajkovac i Gradska biblioteka Lajkovac 2013. godine objavile su sabrana dela znamenitog sugrađanina. U više navrata Gradska biblioteka i opština Lajkovac bili su pokrovitelji i organizatori naučnih skupova posvećenih njegovom stvaralaštvu.

(Foto R. Krstinić)

Kada mu je pre nešto više od četiri meseca pripalo još jedno vredno priznanje, ovaj put od njegovih Lajkovčana (već pomenuta Povelja za životno delo za oblast umetnosti i kulture – za rad i dostignuća od posebnog značaja za opštinu Lajkovac i za izuzetno vredna publikovana umetnička ostvarenja), prisetio se i tada svog rodnog sela.

– Rođen sam u šumadijsko-kolubarskom selu Ćelijama, na desnoj obali najslavnije srpske reke, Kolubare, na pristranku Vrače brda, među zatravljenim rovovima bitke iz koje se nijedan Srbin nije izostavio – rekao je Beli Marković u besedi povodom priznanja. Selo njegovo, dodao je, „bejaše i hlebno i vinorodno i baštovansko, ali će u narodnom pamjatniku ostati kao krečarsko, počem je kreč ’držao cenu’, a ćelijanski kamen, osim za žeženje kreča i grubo neimarstvo, ni za šta drugo ne bejaše pogodan”.

– Ćelijanci su na ubsku pijacu u zaprežnim kolima odvozili kreč, prekrivši ga ponjavama, kao bolesnika, e da ga ne skvasi nebeska kiša... Ne bejaše, tim dobom, lako ni sovljačkim baštovandžijama papriku dokirijati do lajkovačke štacije, odakle će železnicom – do Beograda i do Sarajeva, ali paprika je paprika, a kreč je kreč, osetan na kišu, kao devojana uoči vašara... – podsetio je tada književnik. I dodao da je odlikovan za književno zapamćenje ovakvih slika „među kojima je i slika mršave kravice koja mokri krv, dok je nedozvani Ćelijanac vodi na državnu vagu, kako bi zalegla za nenamiren porez, a i slika koluta dima u visokom nebu, iza poslednjeg voza šumadijskim krakom lajkovačke pruge”.

– Nema, međutim, niti može biti slike sa koje se otprve pozna da je, prelazeći Ćelijanku ćupriju, mašina opisanog voza promuklo pištala, „na razvlake, kao da je kolju” – uočio je Radovan Beli Marković. I potvrdio da je, stoga, na piscu da jemstvuje za to pištanje mašine i za ćelijanske krečare, taman koliko i za sovljačke baštovane, da utubi klolut dima u nebesu, a i da, ako išta, nedozvanom Ćelijancu („sa kravicom o kratkom povocu”), zemljački dovikne: „Ideš li, rode?”

– Pola veka ovdestojeći pisac razastire i na belu ledinu, na ledenu belinu puste hartije rasejava ovakve slike pretvorene u crna slovesa, pa su tako, kao svetlaci pred očima, tolike godine minule – do ovog časa, kada primam visokog priznanja, povelje za životno delo opštine Lajkovac, koje znači i uvođenje jednog Ćelijanca u puno Lajkovčanstvo, što će važiti od sada pa u godine. Kratak je život, ali je dugačka lajkovačka pruga! – zaključio je tada u svojoj besedi Radovan Beli Marković.

Neutvrđeni Lajkovčanin, nedozvani Valjevac i nedomašeni Šumadinac

Na pomenutoj promociji na mostu, krajem jula prošle godine, Radovan Beli Marković je rekao:

– Kao begunac iz očajne čete koja zauzima poslednji položaj, s desnom u levoj ruci, pun rana i ožiljaka iz bitaka za sopstvenu dušu, opet stojim nasred Belobrodske, dvaput rušene ćuprije. Stojim, kao nekoć što sam stajao, osim što mlad više nisam, već strošen od vijanja po Nepočon polju i skrivanja od onih koji kupe književnu veresiju, za šta je odavno zalegla i ortačka kobila, bangava i netimarena, pa pehotno moram preko vode – do svog groba, za koji ne znam da l’ će se kopati tamo ili ovamo, kao što još nisam uvardao: da li sam u životu doista mrtvovao, ili sam, u mrtvarluku tobož živeo... Ćelije, selo moje, junim dobom, dok me je detlić s Mijailovog duda budio za školu, činjaše mi se dvesta godina a ne dva kilometra udaljeno od Lajkovca... Tako se i slučilo da odlučeni dečarac nikada ne stigne na drugu obalu, ostajući nasred ove ćuprije kao neutvrđeni Lajkovčanin, nedozvani Valjevac i nedomašeni Šumadinac, s gaćama na štapu mešte bele zastave, i gutom Ćelijanstva u samom podgrlcu... 

Komemoracija i sahrana sutra u Lajkovcu

Povodom smrti književnika Radovana Belog Markovića sutra će biti održana komemoracija u sali Kulturnog centra „Hadži Ruvim” u Lajkovcu, s početkom u 11 sati. Opelo i sahrana počinju u 13 sati na Novom groblju Lajkovac.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

liber esto
"Lajkovačka pruga". Dve kratke, bajne reči. Ne zna se koja je lepša i sočnija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.