Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Srpska duša u habzburškom dvorcu

Duša malog deteta upijala je dva sveta, skakutala između ta dva mentaliteta i dve stvarnosti na istom mestu. Izlet u okolinu Beča mogao se opisati kao spoj austrijskog gospodstva i srpske duše, spoj suvog pragmatizma i suve emocije.
(Википедија)

U vreme svakolikih groznica koje pokreću svet, pade mi na pamet stara austrijska porodica koja je postavila temelje carskoj diplomatiji. One temelje za koje se u poslednjih 200 godina obično kaže da je to ta čuvena i „tipična austrougarska diplomatija".
Ta diplomatija zasnivala se na diplomatskom jeziku gde bi i „vuci bili siti i sve koze na broju”. Diplomatija u kojoj se neprestano smeška, gladi i govori da je postignut kompromis u svemu onom što je prekriveno trnjem.

Diplomatija koja na pijedestal vrhunskih vrednosti postavlja licemerje, rafinirane laži i sve to bazira na poluistinama. Tako da u prvih par dana gubitnik veruje da je postigao nešto a nakon par dana shvati da je izgubio sve. Da je prevaren i da mu je na rafiniran način, samo igrom reči oduzeto sve.

Austrija, nekada velika carevina, sve što je kroz istoriju prolazila moglo bi se svesti na sledeće: gubila je i rasipala svoje carstvo ratovima a dobijala i profitirala kenjkanjem, neiskrenim i lažnim tapkanjem po ramenu, ženidbama, udajama, falsifikovanjem i ulepšavanjem platformi na kojima je postavljala činjenice i sadila poluistine koje su se upornim ponavljanjem vremenom pretvarale u istine.

(M.S.)

Na samom početku to je uradio i Rudolf Prvi, osnivač dinastije Habzburg. Prosto i jednostavno falsifikovao je tapiju o posedovanju plave krvi. Na samrti je i pismeno ostavio trag te prevare, ali tad je već bilo sve gotovo. Habzburzi su postali dinastija koju je svet priznavao. Istoričari danas takve nazivaju mudrim vladarima.

Poučeni tim iskustvom nastavili su to tako da rade i ostali boreći se za status aristokrata. Taj princip je postao glavno sredstvo i preostalih aristokrata prošlih vremena. Među njima jedno od najistaknutijih mesta u Austrijskom carstvu ima i porodica Harah.

Obišao sam njihovu porodičnu rezidenciju, smeštenu na nekih 30 kilometara severoistočno od Beča. Poveo sam i kćerku, u nameri da joj na plastičan način pokažem to mesto i objasnim da ona, kao austrijska Srpkinja, osim epa o kosovskom polju, možda treba da upozna i još neki način kojim bi možda trebalo da se služi kroz buduće bivstvovanje u ovom svetu koji joj nudimo.

Grofovska porodica Harah ubraja se u jednu od najznačajnijih aristokratskih porodica Austro­-Ugarske monarhije, u najbolje prijatelje i najpouzdanije savetnike carske porodice Habzburg. Ova grofovska porodica dala je nekoliko veoma značajnih diplomata i crkvenih velikodostojnika ali i jednog vicekralja (Napulja). Ova porodica imala je gotovo najveći uticaj na oblikovanje i formiranje politike Austro-ugarskog carstva u 15,16. i 17. veku.

(Vikipedija)


Njihova rezidencija smatra se i za mesto na kom su sakupljene najznačajnije umetničke vrednosti iz tih vekova.
Ostali su upamćeni i kao veliki ljubitelji umetnosti, nepogrešivi promoteri i zaštitnici umetnika tog vremena na prostoru cele Evrope.
Naročito su pratili umetničke tokove u Madridu, Napulju, Holandiji, a manjim delom i u Francuskoj, odakle su revnosno kupovali i donosili na stotine umetničkih dela. Najviše slika ali i nameštaj i druge umetničke predmete za njihovu porodičnu rezidenciju u selu Rohrau nedaleko od Beča.

Rezidencija aristokratske porodice Harah odoleva vremenu više od 450 godina i kažu da se poseduje najveću privatnu kolekciju umetničkih predmeta na svetu.
Bogata i ubedljiva postavka u dvorcu Harah izaziva i budi ushićenje, osvešćuje osećaj o umetnosti, provocira na promišljanja koja otvaraju mnoštvo pitanja.

Ipak posle posete dvorcu, fantastične umetničke kolekcije i priče o porodici Harah, trebalo je jedno dete vratiti u svet realnosti i svakodnevice.

(Vikipedija)

Na samo par stotina metara od dvorca Rohrau nalazi se rodna kuća neponovljivog, setnog i orginalnog Jozefa Hajdna.

A u blizini nje nalazi se druga kuća u kojoj žive meni dragi prijatelji gde je baš tog dana domaćin proslavljao rođendan. Ne mogu Austrijanci i Srbi nikako jedni bez drugih.

Proslava rođendana značila je povratak mog deteta u okvire miljea iz kog potiče, gde se oseća opuštenije i svakako prijatnije.

Uz neizostavni srpski roštilj u dvorištu kuće mojih prijatelja, žagor i toplinu slovenske duše, uz srpske note i melodije, spram osećaja strogoće i bogobojažljivosti aristokratskog dvorca jedne nekad moćne grofovije. 

Duša malog deteta upijala je dva sveta, skakutala između ta dva mentaliteta i dve stvarnosti na istom mestu. Toliko različita mesta i toliko isprepletana dva životna stila i svakodnevnih navika.

(M.S.)

Izlet u okolinu Beča mogao se opisati kao spoj austrijskog gospodstva i srpske duše. Spoj suvog pragmatizma i suve emocije.

Ostaje da se kroz godine vidi čemu se jedna iskrena, još neiskvarena čista dečija duša više obradovala ili priklonila i šta joj je ostalo u srcu!

I nada da će te dve karakterne osobine u kojima stasava stvoriti nešto novo, bolje, za život prikladnije i lepše.

Kosmos meša karte. Ljudi ih samo izvlače.

 

Miroslav Stojanović

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 
 

 

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

српска азбука
Мудар приступ подизању свог детета.
Коста
Мислиш васпитању? "Подизање" је реч која се употребљава у енглеском -. raising a child.
Јован без Земље
Са истока отоманско а са запада хабзуршко царство. Па ти онда вековима покушаваш да опстанеш. Ето то је, у најкраћем наша историја.
Дан
Учи се онај језик који је користан у животу. Ради се у Немачкој и Аустрији а не у српскохрватском делу Балкана ! Култура обухвата и дисциплину, радне навике и индустријску традицију ! Зашто су развијени Немачка, Јапан али и Јужна Кореја која је и сама била јапанска колонија !
Aleksandra
Juzno Koreanci su se dugo borili za svoje pravo da govore koreanski jezik, jer je bio zabranjen dok su bili japanska kolonija (a mrzeli su japanski jezik, zato malo ko od njih ga danas govori). Veoma je vazno znati jezik svojih predaka.
Stevo
Nisam baš ukapirao smisao ove analogije...o spoju austrijskog gospodstva i srpske duše kroz posetu dvorcu sa najvećom umetničkom kolekcijom i proslava rođendana sa roštiljem u dvorištu, pivom... Ove dve stvari nemaju nikakve veze jedno sa drugim, niti prezentuju dve kulture. Ali, lepo je napisano.
Бата
Кад порасте објасни јој да се благостање и уређеност Аустрије темељи на колонијалном искориштавању Словена током трајања царства. Аустријанци су се из 1. и 2. рата извукли да им ниједном земља није разарана нити народ трпео терор и покољ, а они су нас Србе пљачкали и убијали у два рата, и сада шире по Балкану своју економију. Балканске сукобе су они замесили верском конверзијом и стварањем несрпских нација. Зато Балканци и данас уче немачки и раде за њих, а да је правде било би обратно.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.