Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POLITIČKA PREVIRANjA U POLjSKOJ

Američka televizija napravila razdor u vladajućem bloku

Veto predsednika Andžeja Dude na zakon o podržavljenju „Leks TVN” otvorio mnogobrojna pitanja o odnosima unutar vlasti
Протест против новог закона о медијима у Пољској (EPA-EFE/Radek Pietruszka)

Specijalno za „Politiku”

Varšava – U Poljskoj božićni i novogodišnji praznici tradicionalno donose otklon građana od politike, ali ovog puta je bilo drugačije. Vlada Mateuša Moravjeckog imala je kompleksne pregovore s liderima EU i Nemačke, kao i američke administracije, u vezi s nizom bezbednosnih i društvenih pitanja. Migrantska kriza na granici s Belorusijom, ukrajinsko-ruske tenzije, kao i realizacija projekta „Severni tok 2”, doveli su do rasta podozrenja između Varšave i Berlina, jer je poljska strana nezadovoljna odnosima nove nemačke vlade s Rusijom kad je reč o energetsko-bezbednosnim temama. Veliku pažnju javnosti u Poljskoj pobuđuje i dolazak novog američkog ambasadora Marka Bžežinskog. Zainteresovanost Bžežinskog za veliki broj tema iz oblasti ljudskih i medijskih prava i sloboda dočekana je neraspoloženjem u vladajućoj partiji Pravo i pravda (PiS).

S druge strane, vlast i opozicija pojačale su međusobne napade nakon otvaranja afere „Pegaz”. Ugledni liberalni dnevnik „Gazeta viborča” optužio je vladu i Jaroslava Kačinjskog, lidera PiS-a i vicepremijera zaduženog za bezbednost, da su odgovorni za nelegalnu kupovinu i političke zloupotrebe softvera, nabavljenog od izraelske „NSO grupe” za prevenciju terorizma. Kačinjski je odbacio „amaterske napade” opozicije da je tokom predizborne kampanje 2019. godine došlo do prisluškivanja senatora iz redova Građanske koalicije (KO), ukazujući na to da su „sredstva data iz fonda PiS-a za javnu stvar u korist svih građana”. I dok se čini da bi vlast uskoro mogla da amortizuje udarce ove neprijatne afere izjavama eksperata iz bezbednosnog sektora, problem „Leks TVN” deluje kao tema koja je ozbiljno uzdrmala doskora homogenu strukturu PiS-a.

Tokom poslednje dve godine na medijskoj sceni Poljske primetni su trendovi podržavljenja („repolonizacije”) stranog vlasništva nad medijima, od čega je najznačajnija kupovina izdavačke grupe „Polska pres” (2020) od nemačke izdavačke grupe „Pasau”. Novi vlasnik postao je moćni energetski državni koncern „Orlen”, kojeg protivnici vlasti u zemlji i inostranstvu često nazivaju i „PiS-ovim Gaspromom”. Vlada je pre pola godine pokrenula inicijativu za promenu zakona o emitovanju s ciljem da se stranom kapitalu van EU onemogući većinsko vlasništvo u poljskim medijima. Bez obzira na uveravanja iz redova PiS-a da je inicijativa usmerena na potencijalne medijske investicije iz Kine, Rusije ili s Bliskog istoka, veliki broj poljskih i stranih analitičara s pravom je označio uticajan i proopozicioni američki TVN kao metu vladine akcije. Ova televizija, osnovana krajem devedesetih godina, više puta je menjala vlasničku strukturu sve do 2018, kad je većinski vlasnik postao američki multimedijski gigant „Diskaveri”. Aktivnost PiS-a na promeni zakona podudarala se s isticanjem dozvole za rad TVN, pa je opozicija organizovala čitav niz protesta, dok su zvanični krugovi iz SAD i EU upozoravali vladu Moravjeckog da potez PiS-a ide u pravcu stvaranja državnog medijskog monopola.

„Leks TVN” je, tako, postao kompleksno političko pitanje, koje je zaoštrilo bilateralne odnose Poljske i SAD. Nakon što je sredinom decembra Sejm (donji dom poljskog parlamenta) tesnom većinom usvojio promene medijskog zakona, Stejt department je poljskoj vladi poslao poruku u kojoj je naglašena važnost slobodnih medija za razvoj demokratije, „otpornost” NATO-a i strane investicije. Može se pretpostaviti da je ovakva poruka uticala na veto poljskog predsednika Andžeja Dude, koji je pravno obrazložen poštovanjem ekonomskog ugovora sa SAD (1990) o zaštiti stranih investicija. Odluka Dude suštinski je onemogućila usvajanje zakona u drugom glasanju, jer nije postojala potrebna vladina većina od tri petine poslanika.

Veto na „Leks TVN” naišao je na neskriveno zadovoljstvo američkog predsednika Bajdena, ali je i otvorio mnogobrojna pitanja o pukotinama unutar vladajuće koalicije. Nakon ostavke Jaroslava Govina, doskorašnjeg vicepremijera (koji se zalagao za kompromisno rešenje) i odlaska njegove stranke Dogovor u opoziciju, odluka poljskog predsednika svakako nije u korist PiS-a. Medijski zakon usvojen je u Sejmu istovremeno s objavom vlade o porastu inflacije i poskupljenju cene gasa i komunalnih usluga. Time je vlast želela da amortizuje pad rejtinga, ali je Dudinom odlukom on samo dodatno urušen. Kačinjski je očekivao da se Duda pre donošenja konačne odluke obrati Ustavnom sudu, čime bi politički tok oko „Leks TVN” svakako bio povoljniji po vlast. Kačinjski je na taj način dodatno podgrejao sumnje da su odnosi s predsednikom Poljske prilično uzdrmani.

Ipak, Kačinjski je izbegao da direktno javno kritikuje Dudu, čime je umanjio utisak ovog neuspeha i ostavio mogućnost za pomirenje. Javne kritike vlasti na odluku Dude stigle su samo iz redova evroskeptične Solidarne Poljske. Njen predsednik Zbignjev Zjobro, kao ministar pravde, posebno je na udaru liberalnih domaćih i evropskih krugova zbog spora o nadležnostima između nacionalnog i evropskog sudstva, a postoje i stavovi da bi se njegovom smenom otvorili tokovi blokiranih sredstava iz Brisela. Kačinjski, s druge strane, preko partijskog glasila „Sjeći” šalje poruke PiS-ovoj strukturi da „neće prodati nezavisnost za novac”.

Jedno je izvesno – PiS i njegov lider ulaze u fazu velikih iskušenja.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Pik-lon
Poljski politicari treba da se stide.Nemci su hiljadu puta blizi Rusiji nego oni.
sloba car
Kakve veze ima američka demokratija i sloboda govora sa vlasništvom TV u Poljskoj?
Зоран Маторац
Они само раде свој посао.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.