Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U hrvatskoj akciji „Maslenica” poginulo i nestalo 348 Srba, nema kažnjenih za zlodela

Сахрана жртава операције "Масленица" 1993. (Фото Википедија)

Dokumentaciono-informacioni centar Veritas saopštio je, povodom 29 godina od zločina koje su pripadnici Hrvatskih oružanih snaga izvršili na području Ravnih Kotara, da je u operaciji „Maslenica” poginulo i nestalo 348 Srba, od čega 55 civila, prosečne starosti 60 godina.

Veritas u saopštenju navodi da su među žrtvama i 34 žene, prosečne starosti 57 godina i troje dece do 12 godina starosti.

Među žrtvama je i 65 dobrovoljaca sa prostora Srbije i BiH, koji su došli na Ravne Kotare da zajedno sa domicilnim Srbima brane njihova vekovna ognjišta.

Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 337 ljudi, dok se na evidenciji nestalih vodi još 11, od čega šest civila, među kojima su tri žene.

U zbegovima je u narednih nekoliko meseci umrlo još 165 ljudi, uglavnom starije populacije, navodi Veritas.

Veritas ističe da su Hrvatske oružane snage 22. januara 1993. godine, pod kodnim nazivom „Maslenica”, izvršile agresiju na južne delove Republike Srpske Krajine (RSK).

Agresija je izvršena u toku realizacije „Vensovog plana”, kojim je godinu dana ranije RSK stavljena pod zaštitu mirovnih snaga UN-a (UNPROFOR), navedeno je u saopštenju.

U narednih nekoliko dana hrvatske oružane snage su uspele da zauzmu nekoliko desetina kvadratnih kilometara na Ravnim Kotarima, uključujući i aerodrom Zemunik i nekoliko visova na Velebitu, i da preuzmu kontrolu nad branom i hidroelektranom Peruća.

U ovoj agresiji najviše su stradala tri srpska sela: Islam Grčki, Kašić i Smoković, kao i etnički mešovita sela: Murvica, Crno, Zemunik Gornji, Poljica i Islam Latinski, navodi Veritas.

Srbi iz pomenutih sela su pobijeni, prognani ili odvedeni u zatvore i logore. Njihova bogata imanja su opljačkana, opustošena i uništena, a kulturni spomenici, groblja i crkve devastirani, oskrnavljeni ili porušeni, među kojima i Dvori Janković Stojana u Islamu Grčkom sa crkvicom Svetog Georgija, u kojoj je sahranjen poznati književnik Vladan Desnica, i crkve Svetog Georgija u Smokoviću i Svetog Ilije u Kašiću.

Iz gore pomenutih ravnokotarskih sela proterano je više od deset hiljada Srba, koji su se raselili širom sveta, prenosi Tanjug.

Veritas navodi da se jedan od težih zločina desio već prvog dana agresije na prevoju Mali Alan na Velebitu, u neposrednoj blizini osmatračnice UNPROFOR-a, kada su pripadnici hrvatske specijalne policije iz zasede ubili i masakrirali 22 pripadnika Srpske vojske Krajine (SVK) s područja Gračaca.

„Ovaj masakr počinili su pripadnici Petog voda iz sastava „Alfe”, kojim je komandovao Milijan Brkić zvani Vaso, donedavni zamenik predsednika HDZ-a i potpredsednik Hrvatskog Sabora u prethodnom sazivu”, ističe se u saopštenju.

Veritas navodi da su operaciju „Maslenica” planirali i izveli Janko Bobetko, Ante Gotovina, Ante Roso, Mirko Norac i Mladen Markač, uz znanje i odobrenje Franje Tuđmana, tadašnjeg predsednika države i vrhovnog komandanta oružanih snaga RH, koji su već tada bili ili su naknadno unapređeni u činove generala.

Takođe se navodi da je u vreme „Maslenice” načelnik artiljerije sektora „Velebit” bio Albanac sa KiM, Agim Čeku, koji je do 1991. bio oficir JNA.

Veritas ističe da je usled neselektivnog granatiranja po dubini područja opština Benkovac i Obrovac i stradalo najviše civila i podseća da je Čeku od 1999. do 2006. obavljao dužnost komadanta tzv. OVK i Kosovskog zaštitnog korpusa, a da je od 2006. do 2008. godine bio i predsednik vlade privremenih prištinskih institucija.

Iako je agresija izvršena na zaštićenu zonu UN-a i pred očima mnogobrojnih pripadnika UNPROFOR-a, do sada, ni pred međunarodnim ni pred domaćim sudovima, niko nije procesuiran za zločine nad Srbima.

Veritas navodi da je, prema službenom popisu stanovništva u Hrtvstakoj iz 1991. godine u Kašiću živelo ukupno 765 stanovnika, od toga 757 (99 odsto) Srba, u Smokoviću 1.029, od toga 989 (96 odsto) Srba i Islamu Grčkom 1.139, od toga 991 (87 odsto) Srbin.

Prema popisu stanovništva u Hrvastkoj iz 2021. godine, u Kašiću je živelo 69, u Smokoviću 162 i u Islamu Grčkom 150 žitelja, bez oznake nacionalne pripadnosti.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vojo
nikad ne zaboravi .......
ДОК
Све своје војне акције и злочине над Српским цивилима Хрвати славе као своје велике победе. Чега се паметни стиде, будале се поносе!
Пре тога
У јулу 1992. је основан "Музеј жртава геноцида" и установњен "Дан сећања...", на дан пробоја затвореника из Јасеновца. У октобру, после саопштења из Книна, Д. Ћосић бележи: "Милошевић је натоциљао несрећне и неуке Србе из Книна да мени и Панићу одузму мандат за преговоре са Хрватима и заступање њихових права" (14.10.1992, Пишчеви записи).
Aleksa Petrović
Основна грешка Срба је та што су се , након Првог св. рата одрекли своје државности и своје Краљевине да би рпимили у своје крило оне који су остали без државе и који, да се то није десило, никада не би имали своју државу , већби били расути по неким другим државама и ни трага би им се не би знало.
Саша
Срамно.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.