Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: pukovnik docent dr IVO UDOVIČIĆ, komandant vojne kovid bolnice Karaburma

Antivakseri sve shvate tek kada dođu u bolnicu

Vakcina štiti od težeg ishoda bolesti i smrti. Niko od mladih koji su bili vakcinisani nije preminuo od kovida
Пуковник доцент др Иво Удовичић (Фото Министарство одбране)

Zbog pojave zaraznijeg omikron soja virusa korona u Srbiji se gotovo svakoga dana beleži više od 17.000 novoobolelih građana kod kojih je potvrđen kovid 19. Stručnjaci smatraju da je taj broj mnogo veći jer se mnogi testiraju kod privatnika, a oni s blagim simptomima i ne traže pomoć lekara. Osim kovid ambulanti, pritisak sada osećaju i prijemno-trijažni centri i kovid bolnice, u koje se poslednjih dana smešta sve više građana.

U razgovoru za „Politiku” pukovnik docent dr Ivo Udovičić, komandant vojne kovid bolnice Karaburma, ističe da se sada najčešće hospitalizuju osobe koje imaju više od 60 godina, najviše oni u populaciji od 70 do 90 godina.

„Posle masovnih proslava, dolaska naših ljudi iz inostranstva i pojave omikrona, odmah nakon dočeka Nove godine očekivali smo izuzetno visok broj novozaraženih. Ti brojevi obaraju sve rekorde. Mladi su uglavnom išli na masovna okupljanja i slavlja i razbolevali se, a posledica takvog ponašanja je što su sada virus uneli u porodice i što imamo povećan broj zaraženih u starijoj populaciji koja već ima hronične bolesti i slabijeg je zdravstvenog stanja. Stari ljudi virus nisu sigurno dobili na splavovima i trgovima, nego su im ga preneli mladi. Poslednjih dana imamo povećan priliv pacijenata u bolnicu. Samo u jednom danu imali smo više od 130 prijema u bolnice, što je veliki broj za Beograd. Očekujemo da će narednih dana taj broj biti i veći”, kaže dr Udovičić.

Mislite li da je pojava omikrona zapravo početak kraja pandemije kovida 19 i da ćemo uskoro moći da se vratimo normalnom životu?

Po prirodi sam optimista i kod mene je čaša uvek puna dopola. Smatram da će nas omikron spasti od nas samih. Virusu nije u interesu da nas uništi, niti da izaziva teža oboljenja jer onda mi imamo restriktivnije mere i ne dajemo mu prostora da se širi. On traži formu kako bi opstao i živeo prirodno s nama. Omikron je varijanta virusa koji će nas u velikoj meri imunizovati pošto smo mi populacija koja nije vakcinisana u dovoljnoj meri. Najveću štetu će ostaviti u starijoj populaciji jer mlađi nisu dovoljno odgovorni kada je u pitanju briga o starijima. Kod njih će doći do najveće smrtnosti. Ipak, mislim da nas više neće iznenaditi neka opasnija, zaraznija varijanta virusa. I ako se pojavi neki novi soj, biće poput omikrona ili blaži od njega. To znači da bi virus mogao da pređe u neki endemski oblik s kojim ćemo živeti. Ali više neće izazivati drastične, tektonske poremećaje u celom svetu.

Koliko se često dešava da oni koji su već preležali kovid sada ponovo obole i završe na bolničkom lečenju?

Ima i onih koji su već preležali kovid, pa su opet bolesni, posebno u starijoj populaciji. Omikron je potpuno novi soj virusa, koji ima drugačija svojstva i veću sposobnost da zaobilazi imunitet i izaziva štetu. Po prirodi stvari, oni koji se zaraze ponovo imaju lakši oblik bolesti jer nema velikog broja hospitalizovanih. Nismo imali teži oblik bolesti nekoga ko je već preležao koronu.

Da li se razlikuje klinička slika vakcinisanih i nevakcinisanih protiv virusa korona?

Bez obzira na to što je omikron soj blaža varijanta virusa, koji se po svojim svojstvima negde i približava virusu gripa, zaraznost mu je izuzetno velika. I dalje postoji jasna razlika između onih koji su vakcinisani i onih koji to nisu iako omikron probija imunitet stečen prebolevanjem bolesti ili vakcinacijom. Bolje prolaze zaraženi koji imaju neki oblik zaštite nego oni koji nemaju nikakvu zaštitu.

Apsolutno težu kliniku sliku imaju nevakcinisani. U prošlom talasu korone imali smo u šok sobi 50 pacijenata mlađih od 55 godina i niko od njih nije bio vakcinisan. Od šestoro mladih ljudi koji su preminuli niko nije primio vakcinu. Još je rano da iznosimo podatke kakva je situacija sa omikron sojem, ali ono što sada vidimo jeste da su oni koji su završili u šok sobi s teškim oblikom bolesti nevakcinisani. Vakcina i dalje štiti, to je jasno.

Ipak, ima ljudi koji i dalje ne veruju u vakcine, a dosta je i onih koji su primili prve dve, a neće treću dozu jer su čuli da se dosta vakcinisanih zaražava.

Tačno je da obolevaju i vakcinisani, ali mi koji radimo u „crvenoj zoni” stalno naglašavamo da nismo plaćenici farmaceutske industrije, niti vakcinalnog lobija, već da kao lekari imamo dužnost da govorimo istinu: cepiva štite. To je jasno vidljivo, sviđalo se to nekome ili ne. Treba primiti i treću dozu. Vakcine štite između tri i četiri meseca i kako vreme prolazi, zaštita je slabija, pa zato treba dobiti buster. Priča o tome da ljudi neće da se vakcinišu jer obolevaju i imunizovani apsolutno ne stoji. Vakcina štiti od težeg ishoda bolesti i smrtnog ishoda. Imunizovani mogu da obole i imaju lakši oblik korone. Mnogo toga zavisi od činjenice koliko je neko dugo bio izlagan virusu i kojoj količini, kao i koliko su ga „uneli” u organizam. Neko ko je imunizovan i sedi u kafani tri sata okružen ljudima može da se zarazi i dobije neke simptome bolesti, ma koliko bio zaštićen. Niko od mladih ko je bio vakcinisan nije preminuo od kovida. Da su se imunizovali, ne bi izgubili život. Oni su poslušali nečiji savet da se ne treba vakcinisani i ti ljudi snose deo odgovornosti za njihovu smrt.

Kakva su vaša iskustva sa antivakserima koji završe na bolničkom lečenju? Da li im bude žao što nisu imunizovani kada se nađu u teškom zdravstvenom stanju?

Protivnici vakcinacije su mnogo jaki i pametni na raznoraznim portalima, bez obzira na to što ništa ne znaju o medicini. Međutim, kada se zaraze i dođu u bolnicu, kažu da sve shvataju, da su pogrešili i da im je žao što se nisu vakcinisali. Šokiraju se kada vide šta se dešava oko njih, kada se pacijenti vode u šok sobu, kada ih reanimiraju ili, nažalost, preminu i stavljaju ih u crne džakove. Tada shvate kakav problem zapravo pravi ovaj virus, da je on opasan i smrtonosan.

Kakve probleme mogu da imaju oni koji preleže virus i koliko je opasan postkovid sindrom?

Imali smo slučajeve da su ljudi dobili blaži oblik korone i nisu bili hospitalizovani, a posle šest meseci su preminuli. Shvatili smo da se to mnogo češće dešava nego ranije. Studije i istraživanja su dokazali da je postkovid veoma ozbiljan problem, bez obzira na to da li neko imao blaži ili teži oblik bolesti. Postkovid može da bude tihi ubica. Ljudi moraju da se čuvaju. Korona ne izaziva samo upalu pluća. To je sistemska bolest koja dominantno napada endotel krvnih sudova i tu pravi štetu, razara ih i stvara uslove da se tu stvore krvni ugrušci i da se začepe. A onda posle šest meseci osoba doživi infarkt srca ili šlog. Nikada ne znate na kom sitnom krvnom sudu će napraviti štetu. Ako je u srcu ili mozgu – čovek strada. Postkovid će nas tek koštati i tek će izazivati probleme. Posebno se to odnosi na one koji su bili zaraženi delta sojem.

Ima li slučajeva da ste lečili nekog ko je istovremeno oboleo od korone i gripa?

U cirkulaciji još uvek imamo i delta soj, nije svako oboleo od omikrona. A tu je i virus gripa. Do sada u bolnici nismo imali slučaj da je neko istovremeno oboleo od oba virusa.

Šta može da se uradi kako bi bilo manje obolelih u Srbiji? Da li bi rigoroznije mere bile rešenje u ovom trenutku?

Mi lekari ne možemo da pravimo kompromis između života i smrti. Ne mislim ništa ružno za one koji se bave ekonomijom i privredom. Mora i privreda da živi. Ipak, mi lekari smo uvek za strože restriktivnije mere u odnosu na ekonomski i privredni deo. Jasno mi je da se prave kompromisi. Nekome se to dopada, nekome ne. Posle dve godine borbe s kovidom u Srbiji mislim da ne postoji nijedan čovek koji ne zna šta je korona, kakve posledice izaziva, kakva je korist od vakcina, kako se nosi maska… Medicinski smo se opismenili kao nacija i nema potrebe da mi više nekoga savetujemo šta da radi. Ljudi moraju da vode računa o sebi i čuvaju zdravlje. Mi ne možemo nekoga da zatvaramo. To vreme je prošlo. Verovatno smo i mi sa svojim pričama iz bolnica dosadili i bogu i narodu, ali moramo da pričamo jer smo svedoci tragedije korone u bolnicama. Mi ljude lečimo, stavljamo ih na respiratore, gasimo respiratore, razgovaramo s porodicom, ako pacijenti preminu, stavljamo iz u crne džakove…

Šta vam najteže pada u borbi za ljudske živote?

Kada razgovarate s porodicom, morate da im date nadu za najmilijeg kada se leči, a ako on premine, morate da im izjavite saučešće. To je užasno. Možda nekome jedan odsto smrtnosti od kovida ne izgleda veliko, ali to je ogroman broj ljudi. Posebno je strašno za mlade koji su bespotrebno izgubili živote. Oni su bili budućnost Srbije. Samo je trebalo da se vakcinišu i danas bi bili živi. Najteži trenutak nam je kada neko premine. Nema utešne reči koju možete da kažete nekome kada neko njegov izgubi život. To su užasne stvari.

(Foto N. Marjanović)

Skraćena izolacija – mač sa dve oštrice

Mislite li da je dobro što je skraćen period izolacije za obolele od korone i za osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženima?

To može biti mač sa dve oštrice jer i dalje imamo delta soj u cirkulaciji. Moja preporuka je da treba uraditi i brzi test na kovid posle pet dana. Videće se u tih pet dana da li će neko ko je bio u kontaktu sa obolelom osobom razviti simptome korone. Oni koji imaju blaže simptome bolesti, smatra se da su zarazni nedelju dana i njima izolacija i traje sedam dana. Ljudi s težim oblikom bolesti moraju da budu hospitalizovani i smatra se da mogu da budu zarazni do deset dana što se tiče omikron soja. Mere koje su preporučene su u nekom smislu i iznuđene jer imamo veliki broj zaraženih, pa bi mnoga radna mesta ostala prazna da smo nastavili da se pridržavamo starih mera o izolaciji od 14 dana. Sada je svaki drugi testirani pozitivan. To znači da bi ogroman broj obolelih građana Srbije bio van posla minimum tri do četiri nedelje, a još veći broj iz kontakta s njima u izolaciji dve nedelje, što je u ovakvoj situaciji nepodnošljivo (odsustvovanje sa posla), posebno za institucije od javnog značaja. Zato se pronalaze najbolja moguća rešenja i između dva zla se bira manje. Svaki organizam je drugačiji i oporavak je različit kod svake osobe. Svako drugačije reaguje. Testiranja su važna i dostupna su ljudima.

(Piksabej)

Što bolja maska – veća zaštita

Mogu li maske N-95 da nas bolje zaštite od korone, koje su preporuke nadležnih institucija?

To nisu naše institucije izmislile. To je preporuka svetskih institucija jer je sam virus zarazniji. Što je bolja maska – veća je zaštita. One su nešto skuplje i nisu svima dostupne. Najbolje je nositi maske N-99 mada se s njima na licu nešto teže diše. Moj savet je da je bolje nositi bilo kakvu nego nikakvu masku.

Komentari29
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

iz glave
да би постојао антиваксерски лоби, мора да постоји моћна и новчано јака организација иза њих, масмедијски оквир и профитни интерес, а тога нема. А види се ко то има.
Дипломирани политиколог
Само напред, али лечење плаћајте из вашег џепа онда, а не из наших џепова.
Zaga
Vakcinisana sam svakom vakcinom koja je do sada bila,nosim masku,ne posećujem skupove,ne idem u pozorište,bioskop, kafane već dve godine,poštujem sva pravila,ali vakcinu za kovid ne želim da primim.Da li to znači da sam antivakser?Sramotno je da se čitava jedna grupa ljudi koja misle drugačije a pritom nisu neobrazovani obeležava i marginalizuje.
slobodan
Nevakcinisan OVOM vakcinom nije isto sto i antivakser. Kod kovida i ovih vakcina od prvog dana je sve bilo politizovano.Vakcine jesu dostignuce ali ne i ova vakcina ako se uopste to i moze nazvati vakcinom. Sustina je u kovid potvrdama i cinjenicom da ste morali iz drugih razloga da zatvorite ljude.Sve je ovo danas neki drugi svet. Ova vakcina je samo deo prevaspitavanja naroda.Vakcine da, ali ne ove.
Nenad
"Стари људи вирус нису сигурно добили на сплавовима и трговима". Tačno, ali su se zbog omikrona lako mogli zaraziti i u prepunom gradskom prevozu. Što se tiče intervjua, podsetio bih da je isti diktor, početkom januara u Politikinom članku najavljivao desetine hiljada zarazenih dnevno i prepune bolnice za vrlo kratko vreme. To se na sreću nije desilo, ali govori o tome koliko je i sam doktor u funkciji sejanja dezinformacija.
IvaT
Za, počekat,. objavite komentare!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.