Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Diplomatijom otkloniti pretnju rata u Ukrajini

(Фото ЕУ)

Članice Evropske unije rade na tome da se dijalogom i pregovorima otkloni opasnost rata u vezi s ukrajinskom krizom i ne vide razloge da iz Kijeva povlače svoje diplomatsko osoblje, kao što je najavio Vašington, izjavio je danas u Briselu šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn.

Aselborn je dolazeći na zasedanje ministara EU naglasio da su evropska 27-orica ubeđeni da ratom ni Rusija ne može za sebe ostvariti neki bezbednosni i odbrambeni boljitak.

Visoki predstavnik EU Žozep Borel je takođe naglasio da članice Unije ne vide razloge za povlačenje diplomata iz Kijeva, ali je dodao da će danas šefovi diplomatija EU imati video konferenciju s američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i, kako je naveo, možda od njega dobiti dodatne informacije o tome.

Za Borela je suština ukrajinske krize u tome što Rusija nastoji da podrije ustrojstvo bezbednosti u Evropi i uspostavi sfere interesa što je za EU neprihvatljivo.

Visoki predstavnik EU Žozep Borel ( EPA-EFE/OLIVIER HOSLET)

Šef španske diplomatije Hose Manuel Albares Bueno izjavio je da su diplomatija, dijalog smanjene zategnutosti i odvraćanje među članicama EU usaglašane poluge za rešavanje ukrajinske krize i naglasio da se za jačanje bezbednosti na istoku Evrope i otklanjanje bilo kakvih sporova s Rusijom i drugim zemljama mora najpre delovati diplomatijom i mirnim sredstvima.

Ministri inostranih poslova EU će, preneli su novinarima zvaničnici u Briselu, dobiti najnovije izveštaje o jačanju ruskog vojnog prisustva u okruženju Ukrajine „i nastojanjima Moskve da preuredi bezbednosno ustrojstvo u Evropi”.

NATO je danas saopštio da šalje pojačanja „na istok Evrope”, na područje Baltika i Crnog mora, a istovremeno je nekoliko stranaka španske levice od vlade u Madridu zatražilo da ne šalje brodove u Crno more i borbene avione u Bugarsku.

Francuska je najavila da će poslati trupe u Rumuniju, ali su Pariz i Berlin istovremeno naglasili da će uložiti sve napore da se unese nova snaga i predlozi u rešavanje ukrajinske krize kroz pregovore u okviru „Grupe Normandija” u kojoj su Francuska, Nemačka, Ukrajina i Rusija.

Sve članice EU podržavaju ovo nastojanje s ciljem da se sprovede „Sporazum iz Minska” o rešenju sukoba istoku Ukrajine uz davanje autonomije tamošnjim pobunjenim oblastima Donjeck.

Zvaničnici EU u Briselu kažu da većina članica Unije veruje da Rusija ne želi da vojno okupira Ukrajinu, jer bi to bila ogromna politička, ekonomska, pa i cena vojnih gubitaka za Moskvu, ali navode da se postavlja pitanje „šta tačno želi Putin koji besumnje smera da dobije, postigne nešto”, prenosi Beta.

Evropska unija, kako su podvukli ovi izvori, nikako ne može dozvoliti da se o evropskoj bezbednosti pregovori vode samo između Amerikanaca i Rusa i zato visoki predstavnik Borel i vlade EU već razmatraju šta bi to bitno mogla predložiti EU da se suštinski uključi u pregovore SAD-NATO-Rusija.

Američki predsednik Džo Bajden je uneo izvesnu pometnju među Evropljane izjavom da se u slučaju „manjeg ruskog upada” u Ukrajinu, dakle ako to ne bude ruski širi vojni prodor, saveznici s obe strane Atlantika moraju dogovoriti šta tad uraditi.

Zasad se na umu imaju veoma oštre sankcije Zapada, ali se u delotvornost sankcija protiv Rusije veoma sumnja imajući dosadašnje iskustvo.

Borelova savetnica Natali Toči, direktorka Italijanskog instituta za međunarodne odnose, je iznela zamisao koja je privukla pažnju, a to je da „Format Normandija” za pregovore o rešavanju ukrajinske krize proširi na Amerikance, Veliku Britaniju i Italiju.

To bi EU uključilo direktno u celokupne pregovore o političkom, bezbednosnom i strategijskom rešavanju ukrajinskog „Gordijevog čvora” i osnaženja ustrojstva i sporazuma o bezbednosti u Evropi, pod uslovom da se tad otkloni zastoj u sprovođenju „Sporazuma iz Minska”.

Francuski predsednik Emanuel Makron je pre par dana u Evropskom parlamentu izjavio da se kroz rešavanje ukrajinske krize izgradi „novi bezbednosni poredak u Evropi u saradnji s NATO” i predočio da zato nužan „iskren i zahtevan dijalog s Rusijom”.

Makron je rekao da EU u idućih par nedelja mora izraditi evropski plan za novi poredak bezbednosti i stabilnosti na kontinentu koji će usglasiti s NATO i potom Moskvi predložiti da se o njemu razgovara.

Taj novi plan se mora temeljiti, objasnio je šef francuske države, na odbacivanju sile, pretnje, prinude, slobodi zemalja da se uključuju u organizacije i saveze koji odgovaraju njihovim bezbednosnim potrebama, nepovredivosti granica, odbacivanju sfera uticaja.

„Sporazum iz Minska” je tu moguća prekretnica, ali zasad velika kočnica jer vlasti u Kijevu zasad nisu spremne da menjaju ustav i Donjecku i Lugansku daju autonomiju, već traže da najpre ukrajinske snage preuzmu granicu s Rusijom.

Izvori u Briselu kažu da zato ona Bajdenova izjava o tome šta uraditi ako dođe do „manjeg upada” ruskih snaga u Donjeck gde Kijev od 2014-e nije prisutan, a posebno, ako pregovori ponovo zađu u slepu ulicu, Donjeck i Lugansk proglase nezavisnost i Moskva to prizna, a besumnje i još neke Rusiji bliske zemlje to učine.

Takvu mogućnost je najavio predsednik ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin.

Ozbiljni zapadni analitičari većinom smatraju da „cilj Kremlja sasvim može biti da osigura bezbednosnu zonu oko Rusije i da uopšte ne krene u rat...mirna stabilizacija Donbasa bi bio drugostepeni, ali sasvim prihvatljiv izhod”, navodi američki strategijski institut „Geopolitikal fjučur”.

Tomas Grejem, bivši direktor za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost u vladi predsednika Džordža Buša, smatra da su sad načela, stavovi i interesi SAD i Rusije, koje „drže ključ rešenja jer su jedine moćne da poremete bezbednost u Evropi”, potpuno nepomirljivi.

Zato predlaže da se nagodba nađe tako što će Zapad i Rusija prihvatiti „moratorijum” i obavezu da u roku od 20-25 godina Ukrajina neće postati članica NATO, što znači da će stati i širenje Atlantskog saveza ka i na granice s Rusijom.

Dotle bi se, kaže Grejem, mnogo stvari mogle promeniti, „a ko zna koliko dugo će opstati i sam NATO”, prenosi Beta.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Слободан Драгићевић
Западне земље, искуство говори, кад год су приремали ратна дејства, односно кад су креирали рат, позивале су на дипломатско решење, сукоба. Дипломаско решење за Запад не постоји. Јер је њима једино рат опција. Ратом добијају све и остатак. '''Рат је мир, слобода је ропство, незмање је моћ'' (Орвел 1964.)
Борис М. Бања Лука
Не постоји никаква "пријетња". Једина пријетња долази из Пентагона и Ленглија. Као да смо заборавили два државна удара за мање од десет година. Када би Руси или Кинези овако нешто радили и нпр. Мексику, избио би свјетски рат.
Mustafa Aga
Sad che EU da pomogne da se situacija reshi mirnim putem...Bash onako kako su kao garantori pomogli Iranu kada je Amerika jednostrano bez ikakvih argumenata izashla iz nuklearnog ugovora...!!!
Kipreos
Kao što je u pokušaju puča u Venecueli bila umešana američka ‘konsultanstka’ firma za bezbednost, tako je par hiljada plaćenika u Ukrajini dovoljno da krene u napad i zakomplikuje stvari i EU i Ru. Anglosaksoncima to odgovara, kao što je napomenuto u tekstu, jer im je jaka Rusija trn u oku već vekovima. Ako EU dozvoli amerikancima da zakuvaju tamo stvari, i ako se OEBS pokaže opet nemoćan da bilo šta uradi, plašim se da će doći do obnavljanja sukoba, i sve na štetu Ukrajinaca

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.