Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Odlazak Petra Đorđevića

Poslednju retrospektivnu izložbu pod nazivom „Pedeset godina slikarskih vibracija” slikar je imao 2019. godine u Galeriji „Čedomir Krstić”, koja nosi ime njegovog ujaka
Са ретроспективне изложбе 2019. (Фото: Галерија „Чедомир Крстић”)

U Pirotu je 13. januara u 79. godini preminuo eminentni akademski slikar mr Petar Đorđević. Rođen je u Pirotu, umetničku školu završio je u Nišu, a Akademiju likovnih umetnosti i postdiplomske studije u Beogradu 1969. godine u klasi Ljubice Cuce Sokić. Iste godine imao je i prvu samostalnu izložbu u Beogradu, u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije je od 1970. godine. Od 1972. do 1975. godine boravio je u Parizu.

Samostalno je izlagao od 1967. godine u Pirotu, Beogradu, Berlinu, Sofiji, Somboru, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Leskovcu.

Na osnovu izbora londonskih izdavača, uvršten je među sto najznačajnijih slikara današnjice u knjizi „Majstori danas – sto slikara sveta”, a kao jedini slikar iz Srbije našao se u izdanju „Savremena umetnost“ u Americi.

Tokom radnog veka bio je profesor na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Pirotu i direktor pirotske Galerije „Čedomir Krstić”.

Poslednju retrospektivnu izložbu pod nazivom „Pedeset godina slikarskih vibracija“ Petar Đorđević je imao 2019. godine u Galeriji „Čedomir Krstić”, koja nosi ime njegovog ujaka. Čedomir je bio i Petrov profesor crtanja i slikanja u Umetničkoj školi, kao i na početnim godinama na Akademiji likovnih umetnosti.

Simbolično u postavci izložbe je bilo 50 slika kojima je svedočio pedesetogodišnjicu stvaralačkog kontinuiteta, ali i stilske promene i više faza u svom likovnom radu.

Opšti utisak posetilaca tadašnje izložbe „Pedeset godina slikarskih vibracija“ bio je da je iz novih slika zasijala vedrina čistih boja: bele, plave, crvene, zelene, dotle nepoznata u njegovom stvaralaštvu.

I nova svetlost na slikama nastalim posle retrospektivne izložbe iz 2005. godine, obasjala je muške i ženske figure u pokretu i prostor u kome se kreću, iako su prostor slike, kao i u ranijim periodima stvaralaštva, nastanile figure s prepoznatljivih slika likovnih velikana iz različitih perioda istorije likovne umetnosti: antičkog, renesanse, realizma ili hiperealizma, kubizma...

„Raduje me zaista veliko interesovanje koje je izazvala moja izložba na kojoj je predstavljen opus od 1969. do 2019. godine. Moram da priznam da sam iznenađen utiskom koji ostavljaju moje slike objedinjene u sjajnom prostoru galerije. Izvanredna postavka slika nastalih tokom pedeset godina deluje ujednačeno, mada bez hronološkog reda, što po mom utisku, predstavlja poseban kvalitet i potencira moju ličnu odu radosti”, rekao je Petar Đorđević tokom našeg razgovora za pirotski nedeljnik Sloboda povodom ove izložbe.

Dalekih sedamdesetih prošlog veka u likovni prostor Pirota, a odmah i nacionalni, Petar Đorđević ušao je predstavama figura u pokretu u plavo-ljubičastim, tirkiznoplavo-zelenim ili sivim tonovima. Njima i pokretu ostao je veran do kraja stvaralačkog života. „Ljudske figure slikane su u pokretu, a lica su široko obojena mrljama bez namere da se njihovi likovi identifikuju. Možda je to bio postepen prelaz od apstrakcije ka realnijem, ali ne u bukvalnom pogledu. Ukratko, oduvek me zaokupljala i privlačila beskrajna mogućnost igre bojom. Ako je to privuklo pažnju posmatrača, za mene je tada bilo dovoljno.”

Prepoznatljiva lica i pojave: Gojine „Nage Maje“, ali u vagonu druge klase, fragment Botičelijevog „Rađanje Venere“ s likom i izgledom današnje plavuše u gornjem delu kupaćeg kostima, kao i „Rađanja proleća“ na slici „U čast Botičeliju“, čiju polovinu umesto renesansnih pojava ženskih figura ispunjavaju elegantne ženske pojave s modnih pisti na novonastalim slikama.

Poigravanje i dijalog sa stvaraocima svetske istorije umetnosti Petar Đorđević je tada objašnjavao rečima: „Prisustvo pojedinih poznatih delova ili celina velikih majstora u istoriji slikarstva je pojava kojom sam se povremeno bavio u ranijem periodu. Preuzimanje ili citiranje dela meni omiljenih slikara, od Vernera do Magrita, nastaje početkom devedesetih godina. Tako je slika čiji je naziv bio „Na peronu“ naslikana 1986. godine, u jednom trenutku obogaćena Gojinom slikom „Naga Maja“. Nastao je čudesan prizor koji je pokrenuo moju slikarsku imaginaciju novim mogućnostima. Moj sadašnji dijalog s velikim majstorima nastavlja se na jedan malo složeniji i bogatiji način. Posle više decenija rada kolorit na mojim slikama postao je zvučniji pa je moje slikarstvo postalo oda radosti. Primetno je i da su kompozicije postale slobodnije i složenije.”

Trinaest slika sa pomenute izložbe Petar Đorđević je poklonio galeriji za legat, u kojoj već postoji legat Čedomira Krstića.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.