Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NOVA AMERIČKA STRATEGIJA NA ZAPADNOM BALKANU

Borba protiv korupcije po političkom kriterijumu

Američko ministarstvo finansija će procenjivati ko je i koliko sklon korupciji i sve bi to imalo smisla da su na meti sve države regiona, s konkretnim dokazima o nedozvoljenim transakcijama
(Фото EPA-EFE/Yuri Gripas)

Rezimirajući godinu dana rada, administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena očito je usvojila promene u svom pristupu. Osim što je zadržala antikinesku i tradicionalno antirusku retoriku, usvojeni su i novi modeli kako uticati na vlast u jednoj zemlji koja vodi samostalnu unutrašnju i spoljnu politiku. Prilagođena strategija podrazumeva da se mnogo više primenjuje tehnologija borbe protiv korupcije, naspram ranijih prilično učestalih nasilnih smena vlasti širom sveta, „obojenih revolucija”, mahom u Istočnoj Evropi, i finansijske podrške delovima opozicije u ovom regionu. Umesto navođenja raznih demokratskih razloga za kritiku neke vlasti, SAD drakonske mere uvijaju u oblandu koju će većina građana prihvatiti.

Na njihovoj meti su isključivo političari koji po mišljenju Stejt departmenta nisu naklonjeni liberalnom kapitalizmu i koji su pobornici suverenističkih politika. Vašington je odlučio da na zapadnom Balkanu ključnu reč ima američko ministarstvo finansija, koje će procenjivati ko je i koliko sklon korupciji i pokušaće da prekine spregu političke elite i novca. I sve bi to imalo smisla da se na njihovoj meti zaista nalaze političke elite iz svih država regiona s konkretnim dokazima o nedozvoljenim transakcijama.

Međutim, kada se pogleda dosadašnji rad, moglo bi se zaključiti da je ovaj deo Evrope sinonim za poštene finansijske radnje i da tu pravednu ekonomsku sreću kvare malo mesto Laktaši u Bosni, odakle je Milorad Dodik, i severni deo Kosova. Po toj matrici svi bi trebalo da se ugledaju na Sarajevo, Podgoricu i Prištinu, da nauče kako se transparentno radi. Da je reč o selektivnoj pravdi, svedoči i da je krajem prošle godine Amerika proširila spisak sankcija prema onima koji su u ovom delu Evrope navodno umešani u koruptivne poslove, pa su se tako na listi našli i biznismeni sa Kosova i Metohije, Milan Radoičić, Zvonko Veselinović i još 11 s njima povezanih osoba. Kada već nisu uspeli da izmisle i dokažu njihovu navodnu vezu s atentatom na Olivera Ivanovića, stavili su ih na crnu listu.

Novica Kocić

Komentarišući ovu odluku SAD, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 8. decembra izjavio da će nadležni organi Srbije ispitati sve ukoliko postoje „neke ozbiljne optužbe”. „Oni (SAD) su njih optužili pre svega za ilegalnu trgovinu. Na kraju će ih optužiti što ne poštuju granicu između Kosova i Srbije, ali to je već njihova stvar. Ako postoje neke ozbiljne optužbe, naši državni organi će ih i te kako ispitati”, rekao je Vučić i najavio da će uskoro dobiti takav papir za neke na mnogo višim funkcijama u regionu. Da je bio dobro obavešten, svedoči da se posle mesec dana, zbog navodne korupcije, pod američkim sankcijama našao i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik za region Gabrijel Eskobar nedavno je izjavio da postoji jedna prepreka koja predstavlja izazov, i da je to korupcija. Odjednom su SAD postale zabrinute što region ekonomski ne napreduje i što mladi napuštaju svoje države. „Tako da moram da budem iskren, kad god sretnem ljude u dijaspori, veliki broj ljudi koji napuštaju region ne odlazi zbog etničkih problema. Odlaze jer nemaju priliku za adekvatnu ekonomsku budućnost bez koruptivnih veza. Dakle, to je problem broj jedan s kojim se Balkan suočava i takođe najveći izazov za dovođenje stranih direktnih investicija u region”, rekao je Eskobar.

Zoran Milivojević (Foto: A. Vasiljević) 

Diplomata Zoran Milivojević kaže da američka administracija primenjuje Bajdenovu doktrinu koju je definisao početkom decembra prošle godine. Za „Politiku” kaže da je to zasnovano na ideološkom pristupu koji u osnovi ima demokratsko-liberalni koncept i da je jedan od elemenata tog nastupa i borba protiv korupcije. Dodaje da je to element pročišćavanja političkih elita i sistema u državama prema kojima se nastupa, ako nije selektivan pristup.

Sankcije znak slabosti, a ne snage sistemaBrojne administracije su uvodile sankcije, ali nisu imale tako jasne odredbe kao što je sada slučaj. Korupcija je ključni momenat jer će preko nje moći da mešaju i menjaju političke elite i oblikuju sistem liberalne demokratije. „I sankcije kao metod pritiska teško da mogu da budu efikasne jer one nisu znak snage, već slabosti. To znači da nedostaju drugi uverljivi argumenti koji bi dokazivali snagu njihovog sistema i političkog koncepta i nije u pravu Eskobar, koji kaže da su sankcije efikasan mehanizam i da će ih primenjivati”, kaže Milivojević.

„To se primenjuje i na Balkanu i ugrađuje se u politiku Vašingtona prema našem regionu u narednom periodu, i to jasno govori Eskobar pred posetu ovom delu Evrope. Taj liberalni koncept multietničkog društva je promovisan u Bosni, ali i u Crnoj Gori, gde se po strani stavlja Demokratski front. Najbolja ilustracija tog koncepta je Komšić i izbor hrvatskog člana Predsedništva BiH po tom građanskom konceptu. O tome govori i politička elita u Sarajevu kada nastupa prema Banjaluci, i to se neposredno naslanja na Bajdenovu spoljnopolitičku doktrinu”, kaže Milivojević. Podseća na tri tačke koje su bile u temelju Bajdenovog nedavnog Samita za demokratiju – ljudska prava, borba protiv korupcije i autoritarni režimi i borba protiv vlada u tim državama. Kaže da sada imamo na sceni sankcije i najavu implementacije te doktrine na kojoj se zasniva nastup američke demokratske administracije i predsednika Bajdena u globalnim odnosima.

To je u sklopu nastojanja da vrati Ameriku na vodeću scenu i suprotstavi se interesima Kine i Rusije i sada se prenosi na ovaj prostor. Da nije reč samo o praznim pričama, svedoči i to što je krajem decembra prošle godine saopšteno da u naš region stiže stalni pravni savetnik koji će biti dodeljen ambasadi SAD u Zagrebu i radiće u bliskom partnerstvu sa Ministarstvom pravde Hrvatske. Kako je objavljeno, cilj je da se povećaju kapaciteti za istragu, krivično gonjenje i suđenje u slučajevima koji uključuju korupciju i organizovani kriminal širom zapadnog Balkana.

„To je dokaz da će se njihova doktrina primeniti na sve u pokušaju da se završe nedovršeni poslovi na Balkanu i da se za vreme prve administracije predsednika Bajdena realizuje konačno obuhvatanje regiona u zapadnu sferu interesa na platformi evroatlantskih integracija. Primeniće se na sve one koji su tome smetnja – i u Crnoj Gori, i u BiH, ako treba i u Severnoj Makedoniji, Albaniji i Srbiji. Računaju na izbore u Bosni i rasplet krize u Crnoj Gori i sigurno da će se primenjivati u ovim situacijama. Kod nas se primenjuje prema licima koja se vezuju za Kosmet i ne treba imati iluziju da će nas zaobići”, kaže Zoran Milivojević i kao jedan od dokaza navodi reči Adisa Ahmetovića, novog izvestioca Bundestaga za zapadni Balkan iz SDP-a, koji govori o tome da se liberalni koncept po svaku cenu sačuva i da se uspostavi tamo gde je on u opasnosti.

Dejan Miletić (Foto: Fejsbuk) 

Predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić kaže da o tim merama i američkom aranžmanu može da govori tek kada budu dali konkretan rezultat. Za naš list kaže da su rezultati takvi da u regionu nikada nije bila gora situacija u poslednjih deset godina. „Razgovor i dijalog dve strane na KiM odavno nije bio dalji nego danas, a kada govorimo o BiH, možemo da kažemo da ne samo da ne funkcionišu institucije, nego se kreiraju i dodatna međuetnička mržnja i antagonizmi koji svakog trenutka mogu da prerastu u ozbiljnije sukobe. Sve to govori da je politika koju je promovisala i počela da primenjuje Amerika kontraproduktivna, i definitivno nije orijentisana ka stabilizaciji regiona nego ka eskalaciji sukoba i obnavljanju žarišta”, kaže Dejan Miletić. Dodaje da možda SAD iz nekih svojih razloga žele da očuvaju potencijal konflikta na ovom prostoru, ali ako zaista žele da zapadni Balkan i u budućnosti bude sigurno mesto, gde će biti očuvan mir i stabilnost, kao preduslov za dovođenje investitora koji povećavaju perspektivu, onda bi morali da promene metodologiju rada.

„Besmisleno je reći da je samo sever KiM kriminalizovan, a da, recimo, u Prištini i Sarajevu nema korupcije. To je jasan dokaz da su u pitanju dvostruki standardi i da politika devedesetih ne može da bude odgovorna u 21. veku, posebno danas kada su međunarodni odnosi bitno drugačiji nego što je tada bio slučaj. Njihove želje će ostati samo želje, pritisak će ostati, ali praksa je nešto sasvim drugačija i Zapad nema tu opreznost, već pokušavaju da izguraju nešto što, pokazuje se, ne daje rezultate i sigurno neće na taj način stabilizovati region. Takve metode neće dati rezultate”, zaključuje Dejan Miletić.

Predrag Rajić (Foto: Tviter)

Predrag Rajić: Balans prema Srbiji

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže da je Vašingtonu jasno da ne može da se raspline na previše strana, niti da koristi resurse za pritisak koje je koristio dosad za sprovođenje svojih spoljnopolitičkih ciljeva. Za naš list navodi da su se geopolitičke okolnosti izmenile i da je logično da će se okrenuti u tom pravcu borbe protiv korupcije i kriminala. „To će koristiti povremeno i kao izgovor, da bi uspeli da ostvare svoje ciljeve u ovom regionu. Pritisak na srpski faktor je snažan i jači nego što je bio u mandatu Donalda Trampa, ali zahvaljujući dobroj proceni i genijalnim spoljnopolitičkim potezima predsednika Vučića, Srbija je uspela da ojača svoju poziciju dovoljno da SAD procenjuju da nije uputno da vrše neke drastične mere prema Beogradu jer su uvideli da smo nezaobilazan faktor u ovom delu Evrope. Tu postoji balans. Oni hoće da ostvare svoje ciljeve i koriste personalne sankcije, ali istovremeno ne žele da do kraja zaoštre situaciju, nego ostavljaju otvorena vrata za komunikaciju”, kaže Predrag Rajić.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa
Amerika je vec presla u fazu rascepa. Zivi bili pa videli.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.