Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zbog korone sve više žitelja RS suočeno s depresijom

Lekari koji se brinu o mentalnom zdravlju navode da je u minule dve godine mnogo i mladih koji se obraćaju psiholozima i psihijatrima
Грађани све чешће посежу за лековима и траже помоћ психијатара: Бањалука (Фото: М. Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Mislio sam da je sa mnom gotovo. Iznenada mi je sve iskliznulo pod nogama, doslovno sam se nadvio nad provaliju. Strepnje zbog banalnosti počele su da prerastaju u histeriju, koja me bacila u ponor panike. Nisam mogao sebi da objasnim kako sam se našao u tesnacu, sve dok se tako zgrčen i uplašen nisam našao u potpuno začaranom krugu i utonuo u potpuno beznađe i strah, priča za naš list Milanko V. iz Banjaluke, koji se duže od godinu dana borio protiv anksioznosti i depresije.

Kaže da je sve počelo kao manifestacija preterane brige za zdravlje, ali su se neobjašnjivi strahovi gomilali, sve dok ga nisu potpuno prevladali i preokupirali, najčešće bez bilo kakvog povoda.

„Budio sam se noću, srce je lupalo, pritisak rastao, nisam mogao da odagnam sumorne misli. Dani su postali kao godine, lutao sam izgubljen, bez smelosti da se ikome poverim. Mislio sam da ludim. Tada mi je postalo jasno da moram da se javim psihijatru”, poverio se Milanko.

Dobio je lekove i započeo s psihoterapijom. „Korak po korak, posle više od godinu dana mogu reći da je sve iza mene. Ipak, još se ponekad uplašim kad se prisetim ponora nad kojim sam stajao, otkud sav taj silni strah u čoveku. Nekad mi se zima učini beskrajno duga”, kaže on.

Teskoba, zabrinutost, napadi panike, strah, besperspektivnost, beznađe, nesanica, frustracija i bespomoćnost, neki su od prvih znakova mentalnih poremećaja, najpre anksioznosti koja neretko vodi do depresije. Sve to u minule dve godine znatno je pospešio i ritam života „nove realnosti” koji je širom sveta posejao virus korona zadavši muke brojnim ljudima, istovremeno ozbiljno nagrizajući i psihu nacije. Posebno su pogođeni zaposleni na „prvim linijama”, zatim samci, kao i oni koji su već imali mentalne probleme. Obolevaju i mlađi, kao i vremešniji ljudi. Gotovo milijardu ljudi na svetu ima neki mentalni poremećaj. Najčešće je posredi depresija, od koje pati pet odsto svetskog stanovništva.

Tako je i u RS, gde od lekara za mentalno zdravlje već oko dve godine građani sve više traže pomoć zbog anksioznih i depresivnih tegoba. Uporedo s anksioznošću i depresijom, za koje lekari kažu da menjaju radne i socijalne sposobnosti čoveka, u BiH i RS beleži se i porast potražnje za antidepresivima. Srpska po tome nije izuzetak u odnosu na zemlje regiona i zapadnog sveta.

Nacionalna koordinatorka za zaštitu mentalnog zdravlja u RS Biljana Lakić potvrdila je za „Politiku” da je korona nepovoljno uticala na mentalno zdravlje celokupnog stanovništva. Iako u Srpskoj o tome nisu rađena pouzdana istraživanja, izvesno je, kaže ona, da se sve više ljudi obraća lekarima za pomoć.

„Korona je ponovo potencirala nesigurnost i neizvesnost kod ljudi, koje ovde postoje i zbog skorašnje istorije, koja je bila prilično traumatična. Imali smo rat, tranziciju, promene sistema, velike gubitke i patnje, što je sve uslovilo nesigurnost, pa je na sve to došla i pandemija. Ukoliko anksioznost trpimo dugo, uz ionako stresan život, koji u manjoj ili većoj meri svi vodimo, neretko se jave i simptomi depresije”, kaže Biljana Lakić.

Dodaje da je pandemija kod ljudi ponovo podstakla neizvesnost, donela gubitke, smrt, bolesti i tugovanja zbog smrti ili bolesti članova porodice, kao i strah od zaraze. „Smanjeni su kontakti među ljudima, uprkos društvenim mrežama i internetu. Ljudi su se otuđili, a izostanak podrške koju dobijamo od drugih predstavlja ozbiljan faktor rizika. Ljudi ne znaju do kada će sve to trajati, postoji i stalna briga za egzistenciju, to jest za finansijsko stanje”, pojasnila je. Kako navode psiholozi i psihijatri, u minule dve godine ljudi žive u manjem ili većem strahu, a deo ljudi se plaši samog virusa, zabrinuti su za zdravlje, život, posao... U ranjivije grupe spadaju i oni koji su preboleli kovid 19 i susreli se s direktnom pretnjom po život. Neki od njih imaju i postkovid simptome anksioznosti i neretko se javljaju lekarima žaleći se da osećaju povećanu strepnju.

„Sve to skupa veoma je stresno. Biće veliko umeće naći način da očuvamo mentalno zdravlje i ostanemo motivisani, s pozitivnim pogledom na svet”, kaže naša sagovornica. Savetuje da se razvijaju zdravi stilovi života, da se održi životni ritam koji daje sigurnost i pouzdanje.

„Poželjno je uvek uspeti pronaći vremena za odmor, razgraničiti posao i opuštanje. Koliko uopšte znamo da se opustimo, koliko smo pismeni u tom pogledu i koliko smo tokom dana uopšte sposobni da se prepustimo uživanju? Nažalost, sve teže uspevamo da nađemo vreme za odmor, poslovnih zahteva i društvenih obaveza je sve više, pa i ne primećujemo razliku jesmo li opušteni ili neprestano napeti. Uglavnom ne uviđamo da nam je hormon stresa povećan, a ukoliko to potraje neko vreme, uvećava se rizik od anksioznosti i depresije”, pojasnila je Lakićeva.

U eri korone zabrinutost za zdravlje podsticala je i strepnja zbog ne tako retkih vesti o gužvama u bolnicama i nemogućnosti lekara da se u dovoljnoj meri posvete pacijentima. Stvarao se začarani krug i terao ljude u dodatnu paniku i strah. Psiholozi kažu da to može da preraste u anksioznost, koja – u slučaju da dugo traje – razvija i određene kliničke simptome.

„Mi postavljamo sve više dijagnoza gde moramo uključiti terapiju koja podrazumeva antidepresive kako bismo pomogli pacijentima”, pojasnila je Jadranka Stanković, specijalista psihijatrije.

Lekari koji brinu za mentalno zdravlje navode kako je u minule dve godine sve više mladih koji se obraćaju psiholozima i psihijatrima. Prema rečima psihologa Aleksandra Milića, mentalno zdravlje je i pre korone bilo narušeno usled ubrzane dinamike života.

Stalna strepnja kod „krhkih osoba”, to jest onih koje su preosetljive, uslovljava i pad mentalnih i vitalnih snaga, što dovodi do klonulosti, slabosti... Antidepresivi neretko nisu dovoljni da se prebrode nedaće, pa lekari sugerišu i psihoterapiju. U Agenciji za lekove i medicinska sredstva BiH kazali su da još nemaju podatke o prometu lekova u 2021. godini, ali da je tokom 2020. u BiH na antidepresive otišlo blizu pet miliona evra, nešto više nego godinu pre.

„Svako ljudsko biće ima potrebu za izvesnošću, sigurnošću. Uspećemo da prevaziđemo sve što nas je zadesilo. I do sada smo prevazilazili nedaće. Ljudi se prilagode na sve uslove, otpornost nam je urođena”, zaključuje Biljana Lakić.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zlatan
Ja nigde ui svetu nisam video veci broj pusaca nego u RS i BH.. Tu jednostavno ne mozes disati od dima u restoranima.. A to traje godinama i pre corone... Svi su "depresivni" ::))) Depresivni su i na zapadu, broj samoubisatva je povecan, ali o tome se cuti... i krije..
slobodan
lakse se manipulise ljudima u tom stanju.
Zoran
Nije ot zbog Korone, to je zbog maltretiranja ljudi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.