Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija u investicionom i platnobilansnom vrtlogu

Po osnovu stranih direktnih investicija, priliv deviza u periodu od 2014. do 2019. godine dostigao je iznos od 15,5 milijardi evra, a u 2019. godini čak 3,8 milijardi evra. Ni pandemija ih nije mnogo zakočila, pa su i u 2020. godini iznosile tri milijarde evra, s velikim izgledima da ponovo dostignu iznos iz 2019. godine
(Pixabay)

Mnogi ekonomisti veruju da visok nivo stranih direktnih investicija ne obezbeđuje održiv razvoj nacionalne ekonomije, imajući u vidu da je zajednička karakteristika mnogih uspešno reformisanih ekonomija visok nivo štednje i domaćih investicija i sposobna državna uprava čiji je rezultat stimulativan ekonomski sistem i primerena ekonomska politika koja obezbeđuje ostvarenje utvrđene razvojne politike.

Aktuelna vlast je od prvog dana shvatila da nemamo ekonomski sistem, a time ni ekonomiju sposobnu da stvara akumulaciju, koja, zajedno s amortizacijom, čini osnovu za investicije u fiksne fondove, niti, sutra, potrebna sredstava za otplatu investicionih kredita kojima se, u datom trenutku, popunjava razlika između vrednosti investicija i vrednosti sopstvenih sredstava za investicije. Razumela je i da nije u stanju da stvori bolji sistem, ni u dužem, a kamoli kraćem vremenskom roku, pa, razumljivo, nije to ni pokušavala.

Zato su, godinama unazad, glavni oslonac našeg ekonomskog napretka bile strane direktne investicije u privatnom sektoru i infrastrukturne investicije zasnovane, prvenstveno, na stranim kreditima. Po osnovu stranih direktnih investicija, priliv deviza u periodu od 2014. do 2019. godine dostigao je iznos od 15,5 milijardi evra, a u 2019. godini čak 3,8 milijardi evra. Ni pandemija ih nije mnogo zakočila, pa su i u 2020. godini iznosile tri milijarde evra, s velikim izgledima da ponovo dostignu iznos iz 2019. godine. Jedino su ih u tom periodu pretekle doznake iz inostranstva koje su pristigle u iznosu od oko 17 milijardi evra, ne računajući neregistrovani dotok deviza po tom osnovu.

Nema dileme, na obimne strane investicije i dalje računamo, pa mnogi misle da aktuelna vlast zaista veruje da je to pravi put našeg razvoja, i da zato na njemu istrajava. Naravno ne. Nije tajna da strane direktne investicije imaju smisla ako podižu kvalitet zaposlenosti i učinak domaćih kapaciteta i resursa, što je, uostalom, i svrha investicija, niti je nevidljivo da je efekat stranih direktnih investicija u Srbiji, bezmalo, suprotan. Postignut je cilj u pogledu veće zaposlenosti, ali prvenstveno jeftine radne snage uz visok uvozni sadržaj kako investicionih, tako i potrošnih dobara. To je, uz aktuelnu kadrovsku politiku na svim nivoima, preporuka svim nosiocima skupljeg živog rada da svoje usluge ponude razvijenom Zapadu.

Dakle, na strane privatne investicije u ovoj meri, jednostavno, primorani smo zbog nepostojanja sistemskih i institucionalnih uslova za ekspanziju domaćih privatnih investicija, što zbog oskudnog investicionog potencijala, ograničenog, između ostalog, i razumljivim odsustvom interesa banaka u stranom vlasništvu da kreditiraju potencijalno rizične investicione projekte, pored sasvim dovoljno sigurnijih načina ostvarivanja svojih poslovnih interesa.

Naravno, postoje i drugi razlozi i, na sreću ili nesreću, zavisno kako ko shvata, platnobilansni uslovi za aktivno prizivanje novih investitora. Radi se o značajnom deviznom prilivu kojim se u celini, godinama unazad, pokriva deficit tekućeg računa platnog bilansa, koji je pak zahvaljujući prilivima deviza po osnovu doznaka iz inostranstva upola manji od onog koji nastaje po osnovu visokog neto uvoza i neto odliva deviza po osnovu dividendi i kamata. Uz to, te devize zajedno s doznakama dižu ponudu deviza na deviznom tržištu iznad tražnje za devizama i tako čuvaju visoku vrednost dinara, u toj meri da NBS mora povremenom kupovinom deviza na deviznom tržištu da sprečava dalje jačanje dinara. A jak dinar obezvređuje inodugove i olakšava njihovo servisiranje i podstiče uvoz na koji se obračunava PDV i akcize, inače, preovlađujući prihodi državne kase. Znači, grubo prikazano, pola visokog uvoznog deficita i ostale devizne odlive pokriju doznake, a ostatak u celini pokriju devize od stranih investicija i još pretekne za povećanje deviznih rezervi. Može li bolje, poručuju iz NBS.

Posledica tog razvojnog modela je sve veća zavisnost od tih deviza, kako rastu prava stranih investitora po osnovu kumuliranih ulaganja i stranih kreditora po sve većoj vrednosti datih kredita (dividende i kamate), pa će i ovako povoljni uslovi za dolazak novih investitora morati biti još povoljniji, uz istovremeno izlaženje u susret postojećim investitorima da ne krenu putem, odskora „odbeglog” „Geoksa”. Nije daleko vreme, kada prilivi deviza po osnovu stranih investicija neće biti dovoljni za ovakve investicione i platnobilansne akrobacije, koje omogućuju da i pored rastućih prava stranih investitora i kreditora i rastućeg deficita spoljnotrgovinske razmene, obezbeđujemo spoljnu likvidnost, bez rasta dugova po tom osnovu.

Mogu se, naravno, stvari unekoliko promeniti u nekom razumnom periodu, ako bismo definisali jasnu razvojnu politiku koja vodi kvalitivnom razvoju ekonomije, a promenama sistema i ekonomske politike ohrabrili domaće potencijalne investitore za preduzetništvo. Mera uspeha bi morala biti ostvarena promena u vlasničkoj strukturi imovine i izvora finansiranja razvoja, ako želimo da izbegnemo ćorsokak u koji srljamo.

Ekonomista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sloba
Srbija je kolonija.
Nenad
Odlicno napisano. Da li ovo sve znaci da bi uspjeh vlade trebalo meriti pokrivenoscu uvoza izvozom? Ako bi tu Srbija dosla na 100% onda ne bi morala da se oslanja na spoljne investiciji a ni doznake iz inostranstva.
Det
Opet se rasprodaju prirodna bogatstva.
Stefan Savić
Ovo za rad, štednju i investicije a ne potrošnju kao put razvoja pojedinaca i društva je potpuno tačno. Uz predvidiv ambijent i pravnu državu to su uslovi za uspeh. Šteta što ne objasniste zašto mi nemamo kapacitet za taj koncept razvoja. Pretpostavljam da je uništeno obrazovanje jedan od glavnih uzroka.
сивошевић
искрено написано

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.