Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: VLADIMIR KOSTIĆ, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti

Tradicija, istorija, jezik i kultura su naše Arijadnino klupko

Verujem da je čuvanje identiteta preduslov slobodne, uspravne i kreativne komunikacije sa svetom, kao i samorazumevanja i samopoštovanja, bez kojeg smo u trenutnom istorijskom, političkom i kulturnom lavirintu izgubljeni
Владимир Костић (Фото А. Васиљевић)

Srpska akademija nauka i umetnosti svoje aktivnosti mora da ostvaruje zagledana u sve vremenske dimenzije: prošlost, sadašnjost i budućnost, pri čemu mislim na naučnu i umetničku anticipaciju onoga što nas čeka u vremenu pred nama. Ovim rečima, predsednik SANU Vladimir Kostić sumira misiju najznačajnije naučne i umetničke institucije u našem narodu. U intervjuu za „Politiku”, on govori i o aktivnostima akademije u 2021, planovima za ovu godinu i ulozi SANU u očuvanju tradicije i uspostavljanju društvenih vrednosti.

Ako bismo sumirali rad SANU u 2021, čime ste najzadovoljniji, a čime ste najmanje zadovoljni?

Počeo bih direktno onime s čime nisam zadovoljan: rezultatima izbora za nove članove. Primljeni su odlični kandidati, ali ostaje žalost što ih nije bilo više, posebno u nekoliko oblasti u kojima nije primljen niko ili, eventualno, po jedan kandidat. Treba ponoviti da je SANU izbore u novembru 2021. dočekao sa 119 članova, što je najmanji broj godinama unazad. A mi smo, barem u ovom delu Evrope, i pre izbora imali najmanji broj akademika po broju stanovnika (od 1,7 do 1,9 na 100.000 ljudi). Bojim se da ćemo i nehotice ući u spiralu daljeg progresivnog smanjivanja i remećenja već poremećenog odnosa između prirodno-matematičkih i društvenih i humanističkih nauka. Kao kontrargument izrečenom su stavovi da se moramo držati kriterijuma kvaliteta. Ja mislim da to u ovom izbornom ciklusu nije bio problem. S druge strane, zadovoljan sam dinamikom rada, istraživanja i manifestacija – kovid nas nije ućutkao. Da se zadržim samo na izdavačkoj delatnosti SANU koja je 2021. godine obuhvatila 57 naslova, među kojima  su neki zaista izuzetno vredni. Jedan od tih bisera je i prva knjiga „Žene i SANU” koju je priredila pokojna akad. Nada Đorđević. Ali, suočeni sa činjenicom koja se ne može braniti – da nijedna žena na prošlogodišnjim izborima nije primljena u SANU – ova hvalisavost kao da ima senku cinizma. Pored toga, u zajedničkom naporu sa Ministarstvom kulture i informisanja, Narodnom bibliotekom Srbije i Narodnim muzejom digitalizovali smo „Miroslavljevo jevanđelje”. Zasluge za sve ove aktivnosti pripadaju članovima SANU i ništa od toga ja ne mogu pripisati sebi.

Šta od akademije možemo očekivati u ovoj godini?

Ideje su brojne i mislim da ćemo doći do učestalosti da se svakog drugog dana u SANU dešava nešto što zavređuje pažnju, uz kontinuiran rad na većem broju projekata koje finansira Fond za naučna i umetnička istraživanja SANU. Usredsrediću se na samo dve aktivnosti. Prva se odnosi na formiranje centra koji će se uz učešće članova SANU, ali i drugih kompetentnih ličnosti, baviti strateškim istraživanjima od značaja za naše društvo, narod i državu, da se u budućnosti ne bismo iznenađivali. Druga se odnosi na aktivnosti koje nas čekaju, istina, tek u aprilu 2023. a to je izbor novog rukovodstva SANU. Tom poslu treba ozbiljno pristupiti. Ako posle sedam godina mogu nešto da izvučem kao zaključak to je da

„nije svejedno” i nemali broj puta sam zažalio što na mom mestu nije neko sposobniji. Ovog puta ćemo priliku, nadam se, iskoristiti.

Koliko ogranci SANU u Novom Sadu i Nišu doprinose ukupnim aktivnostima akademije?

Mnogo! Jedna od osnovnih ideja ovog izvršnog odbora SANU sa kojom smo, između ostalog, formirali ogranak u Nišu, bila je da naša kuća izađe iz Knez Mihailove ulice i krene put Srbije. Ogranak u Novom Sadu je daleko najveći i najaktivniji, ali moram da kažem da su nesebično pomagali tokom formiranja ogranka SANU u Nišu. Nažalost, dva izuzetno agilna predsednika niškog ogranka umrla su u kratkom vremenskom roku u toku pandemije i sada to moramo nekako da nadoknadimo.

Na koji način vidite ulogu SANU u društvu? Da li bi akademija trebalo da bude čuvar tradicije ili donosilac inovacija u naučnu i umetničku javnost?

SANU ima važnu ulogu čuvara sećanja i kritičkog tumača istorije. Čini mi se –  oprostite na pretencioznosti – da smo na nekim od nasipa koji nas štite od poplave zaborava ostajali sami ili u uskom krugu institucija i pojedinaca koji te nasipe brane. SANU je, u saradnji sa drugim institucijama, u obavezi da učestvuje u definisanju vrednosti koje ćemo u našem kolektivnom zavežljaju preneti preko brisanog prostora globalizacije (naš jezik, pismo, naučne doprinose, kritički sagledanu istoriju, našu pisanu reč, muziku, likovnu umetnost, naš doprinos civilizaciji, ali i razumevanje naših razdora i podela). Verujem da je čuvanje identiteta preduslov slobodne, uspravne i kreativne komunikacije sa svetom koja nam je neophodna, kao i samorazumevanja i samopoštovanja, bez kojeg smo u trenutnom istorijskom, političkom i kulturnom lavirintu izgubljeni. Tradicija, istorija, jezik i kultura su naše Arijadnino klupko još od daleke 1842. kada je osnovan naš istočnik – Društvo srpske slovesnosti.

SANU kroz svoj rad, s promenljivim uspehom, preuzima na sebe deo aktivnosti koje bismo nazvali potragom za vrednostima i njihovim ustanovljavanjem. U tom smislu treba sagledati i uvođenje Medalje SANU 2021. godine, koja nije namenjena samo akademicima.

Izazov predstavlja i postavljanje prema aktuelnim problemima, a da se ne potone u tabloidne efemernosti svakodnevice. A bojim se da se upravo to često traži od akademije! Skoro smo pokrenuli kritičko, na naučnoj metodologiji zasnovano sagledavanje nekih od ključnih problema naše sredine u proteklom periodu –prvenstveno Kosova i Metohije i „srpskog pitanja” u poslednja dva veka. Naravno, kritičko razmišljanje u ravni sadašnjice potencijalno je i najopasnije ako se imaju u vidu mogući nesporazumi sa vlašću i različitim grupama u društvu.

Stiče se utisak da šira javnost često nije detaljno upoznata sa društvenim značajem aktivnosti akademije. Kako se to može poboljšati?

Ne znam! Neretko se iznenadimo nezainteresovanošću javnosti (naglašavam da su sve aktivnosti besplatne). Bio bih licemer ako bih propustio da kažem da me rastuži nejako učešće i samih akademika u pojedinim aktivnostima – i da se razumemo, nisu u pitanju godine. Medijima ne smem ni da se zameram. I ovi moji stavovi bi bili jako komotni, da ne postoji ipak svest da je veliki deo krivice na nama samima (mada je sa formiranjem PR centra stanje ipak poboljšano). Ja ću na kraju intervjua pribeći najarhaičnijem marketingu „od usta do usta”, kroz dve rečenice. Prvo, verovali ili ne, svašta sam ovih godina naučio u SANU slušajući po dužnosti predavanja i muziku, gledajući izložbe i čitajući knjige u našem izdanju. Drugo, ako vas put navede, posetite izložbu o srpskoj moderni sa slikama Matice srpske u Galeriji SANU. Povedite i decu.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Борис М. Бања Лука
Занимљива академија у којој главешина позива на рушење уставног поретка и комадање сопствене отаџбине.
бањалучанин
Ми смо се изгубили, као народ, тотално. И одавно. Све друго јесу испразне анализе, говори, саопштења, публикације и сл. Поставља се питање који су нам извори? Чињеница јесте да с лажима иду порази, никако успјеси. Зато, извор налазимо идући уназад, по реду, кроз историју а док не наиђемо на прве успјехе. Право питање је, имамо ли их? Мислим да, да. И сигурно, 1945, те 1918, то свакако не бјеху у правом смислу те ријечи. То су била само славља уз која други су се шлепали, јели и пјевали.
zoran stokic
I “najbolji ili najčistiji motivi mogu da dovedu do loših posledica” - suština “vrednosti moralnog ponašanja je – u posledicama. "Država"- za građansko društvo vrši funkciju - tzv."noćnog čuvara" (Habermas) tj.čuvara "osnovnih vrednosti" - na kojima ono počiva. Na kojim vrednostim počiva Srbija 32 god? Videli smo kod pomračenja Sunca 11.08.1999, 3.10.2005...a korona je pokazala da mnogi medicinski radnici, čak i neki prof Medicinskog u Bg, većina studenata nemaju poverenje u nauki i vakcine.
Влада
@zoran stokic Колико су твоји коментари увек суморни, тешки и надасве - неистинити. "На којим вредностима почива Србија 32 год?" На истим онима којима почива од Средњег века, па до данас. А што неко нема поверења у науку и вакцине, одражава само висок степен критичког промишљања и одбијање да се све, око чега постоје и међу самим научницима бројне нејасноће и нелогичности, беспоговорно гута и прима. Моја маленкост је зато неизмерно поносна на свој народ који пре свега баштини свест о слободи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.