Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

U začaranom krugu depresije i hipertenzije

Od svih pacijenata koje kardiolozi upute na pregled u Kliniku za psihijatriju KCS doktoru se javi svaki drugi, iako se dogovore da dođe odmah, sutradan, najkasnije za nedelju dana. Onih ostalih 50 odsto uplaše se psihijatra i nikada ne potraže pomoć
(Freepik)

Mentalna stanja, pre svega depresija i anksioznost, mogu da budu uzročnik visokog krvnog pritiska, ali s druge strane mogu da nastanu i kao posledica oscilacija hipertenzije i stalnog straha od mogućih komplikacija ili infarkta. Bila je to jedna od poruka zanimljivog predavanja „Anksioznost, depresija i mentalna stanja povezana s arterijskom hipertenzijom iz ugla psihijatra”, koje je na nedavnoj Školi hipertenzije održao prof. dr Milan Latas. Ali, kako je rekao, iako se psihijatri ne bave lečenjem visokog krvnog pritiska, ovi specijalisti mogu da pomognu holističkim pristupom lečenja pacijenta s kardiovaskularnim bolestima, uključujući i hipertenziju.

– U praksi često vidimo pacijente koji su uznemireni i uplašeni kada imaju kardiovaskularne bolesti: zabrinuti su da bi mogli da dobiju infarkt, da im se stanje iskomplikuje. Takvim razmišljanjem samo još više povećavaju stanje svoje napetosti i uznemirenosti, a s druge strane pojačavaju i simptome kardiovaskularnih bolesti. Verovatno će lekar slagati pacijenta kome će reći da anksioznost neće jednog dana dovesti do kardiovaskularnih bolesti, a time će rizik da dobiju hipertenziju ili druga oboljenja biti još veći. Ako se, pak, lekar odluči da pacijentu kaže da će zaista anksioznost dovesti do nastanka kardiovaskularnih bolesti, jer istraživanja dovode ove dve dijagnoze u direktnu vezu, briga bolesnika biće još veća i rastu šanse da oboli – objasnio je dr Latas ovu dilemu i priznao da nema definitivan odgovor na pitanje da li u ovoj oblasti treba biti iskren prema pacijentima.

Zanemarivanje psihičkih problema

Ali je zato bio siguran u drugu stvar: lekar kod svog pacijenta ne sme da zanemaruje psihičke probleme, već treba da ih razmotri, dijagnostikuje i leči, i to na adekvatan način.

On je primetio da je kod nas malo lekara koji razmišljaju o mentalnom statusu svog pacijenta, a baš to može da utiče na pojavu pogoršanja i na loše efekte terapije za hipertenziju. S druge strane, kako je dodao, i pacijenti odmažu, jer retko iznose psihičke tegobe. Oni se fokusiraju na vrednosti izmerenog pritiska, na preskakanje i lupanje srca, aritmiju, ali retko kada lekaru priznaju da toliko brinu o tome da zbog toga loše spavaju, da su dekoncentrisani, uznemireni.

(Pixabay)

Dr Latas je podsetio da lekari koji nisu psihijatri mogu sa samo četiri pitanja – dva koja se odnose na depresiju i dva na anksioznost – proceniti oko 80 odsto svih psihijatrijskih stanja koja se sreću u somatskoj medicini. To su pitanja: „Da li se svakodnevno osećate tužno, nesrećno, utučeno, bezvoljno?” i „Da li ste izgubili zadovoljstvo i interesovanje za stvari ili aktivnosti koje ste ranije imali (čitanje, sport...)?”. Potvrdan odgovor pacijenta na oba ili samo jedno pitanje ukazuje na vrlo verovatno postojanje simptoma depresije.

Pitanjima „Da li svakodnevno brinete više nego što želite?” i „Da li ste u strahu, pa zatim i izbegavate neke situacije?” pokrivaju se gotovo svi anksiozni poremećaji.

– Glavna svrha farmakološkog lečenja depresije i anksioznosti jeste da se simptomi ublaže ili da potpuno iščeznu. Cilj je da pacijent dobro odreaguje na terapiju, da može bolje da funkcioniše i da kontroliše svoje simptome. Lekovi moraju da se uzimaju redovno svakoga dana, tokom određenog perioda – kazao je profesor Latas i priznao da pacijentima voli da kaže da se ovi lekovi moraju uzimati isto kao antibiotici, bez preskakanja!

Tu se, u našoj praksi, otvara jedan veliki problem, na koji je dr Latas ukazao: za lečenje hipertenzije internista, kardiolog uz kardiološke lekove pacijentu propisuje da pije i, najčešće, bromazepam (leksilijum) ili druge lekove iz grupe benzodijazepina.

– Na sledećoj kontroli kardiolog će kontrolisati internističku terapiju, ali nikada više pacijenta neće pitati za bromazepam. Problem je što pacijent nastavlja da uzima taj lek vrlo često godinama, pa i decenijama. Benzodijazepini se mogu dati kratkoročno, najduže na tri meseca, ali nikako kao stalna terapija i nikako uz uputstvo „piti prema potrebi”. Tu se najviše greši jer dovodi do oscilacija: uzimanja–neuzimanja, pogoršavanja–poboljšanja. Osnovna terapija za lečenje anksioznosti i depresije su antidepresivi, koji dovode do stabilizacije raspoloženja i do umanjenja straha. To je ono što psihijatri žele da postignu kod pacijenata koji imaju povremena psihijatrijska stanja, uz osnovne kardiološke probleme – objasnio je dr Latas.

Ali, tek ovde kreću muke: naši ljudi nerado prihvataju psihijatrijsku terapiju, strahuju od lekova.

Brži oporavak, manje trpljenje

Psihijatar je svojim kolegama drugih specijalnosti preporučio da pacijentima objasne prednosti psihijatrijske terapije: brži oporavak, manje patnje, vraćanje normalnom životu umesto prolongiranja tegoba i trpljenja i poručio:

 – Ne znači da je neko lud ako mora da ide kod psihijatra!

Za sad se ova tvrdnja izgleda teško prihvata u našem mentalitetu. Jer, prema podacima, koje je u svom predavanju naveo dr Latas, od svih pacijenata koje kardiolozi iz Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije upute na pregled u Kliniku za psihijatriju KCS, udaljenu jedva stotinak metara, javi se svaki drugi, iako se dogovore da dođe odmah ili sutradan, najkasnije za nedelju dana. Onih ostalih 50 odsto uplaše se psihijatra, ne žele da imaju karton na psihijatrijskoj klinici, nastave da žive s tegobama koje im muče i psihu i srce.

(Pixabay)

​Napad panike ili srčane tegobe

Psiha i telo ne mogu se posmatrati i lečiti odvojeno i zato je važno da lekari budu otvoreni za holistički pristup lečenju, podsetio je dr Latas. Dao je primer napada panike, čiji se simptomi gušenja, preskakanja, lupanja ili ubrzanog rada srca vezuju za kardiovaskularne bolesti.

– Takva osoba stigne do svog izabranog lekara, koji ga prosledi internisti ili direktno kardiologu. Oni se fokusiraju na to kako srce radi, uradi se EKG, ultrazvuk. Pacijent dobije objašnjenje da mu je sa srcem sve u redu. Važno je da lekar takvu osobu uputi kod specijaliste koji se bavi mentalnim zdravljem, posebno kada se zna da se čak tri četvrtine pacijenata s napadima panike nikada ne dijagnostikuje. Prođe nekoliko meseci, čak i godina, dok oni ne dobiju pravu dijagnozu i terapiju. Kada to izostaje, pacijenti trpe, nose svoje tegobe i dalje i još više komplikuju svoje somatsko i mentalno stanje – upozorio je dr Latas.

Ne pomaže savet „prestanite da brinete”

Dr Milan Latas ukazao je i da pacijentima, čak i kad stižu od lekara, neće pomoći psihološke intervencije tipa „nemojte da mislite o tome”, „prestanite da brinete”, „morate da se opustite”, „nije to ništa strašno i drugi to imaju”, „sve je to normalno u ovoj situaciji”.

– Pacijenti sve to već pokušavaju i sami i zbog ovakvih sugestija se osećaju samo još gore, još napetije – ukazao je psihijatar i podsetio da je glavna svrha farmakološkog lečenja da se simptomi anksioznosti ili depresije ublaže ili potpuno iščeznu, a za to je potrebna adekvatna terapija, a ne davanje lekova iz grupe benzodijazepina da ih pacijent pije „prema potrebi” i bez ograničenog vremenskog roka.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Daleko su uzroci hipertenzije od samo psiholoskih; e sad ako se neko stresira i zbog fizickog zdravlja, to sigurno ne pomaze. I inace bi pilule za lilule tj. smirenje trebalo max izbegavati, ako je ikako moguce. Zato sto uticu na promene licnosti i ponasanje, izazivaju zavisnost. A ne cuh da su nekome izlecile hipertenziju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.