Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Minus ne utiče na smanjenje zagađenja vazduha

Beograđani su opet udisali čađ koja nije dobra za zdravlje. – Od danas lepše i toplije vreme
(Фотографије Н. Марјановић)

Samo jedan dan pošto je premijerka Ana Brnabić izjavila da je kvalitet vazduha sve bolji, a da je zagađenje problem sa kojim se „prilično uspešno borimo poslednjih godina”, Beograđani su opet udisali čađ. Premijerkin optimizam nije delio sajt „Er vižual” na čijoj smo listi najzagađenijih gradova sveta juče oko 14 sati bili petnaesti, a ništa veseliji podaci nisu stizali ni sa domaćeg portala „Beoeko” Gradskog zavoda za javno zdravlje po kome je Beograd bio u crvenoj zoni, odnosno „zagađen”. Oko 13 sati je tako aplikacija „Sepa” Agencije za zaštitu životne sredine pokazala da je vazduh na Starom gradu, Novom Beogradu i kod Mostarske petlje zagađen, dok je na Vračaru i Zelenom brdu bio prihvatljiv.

Mnoge je iznenadilo to što se ova epizoda zagađenja dešava baš u periodu kada je grad zahvatio hladni talas, ali kako objašnjava meteorolog Nedeljko Todorović, temperatura i nije neki faktor kada je reč o ovom problemu. Minus i zagađenje nemaju nikakve veze.

– Zimi je uobičajeno kad je visok pritisak i kad je slab vetar, a napravi se magla, da i zagađenost bude velika. U Beogradu to nije ništa novo, tako je bilo i pre nekoliko decenija, kad je bilo više industrije. Ali, kad dune vetar, košava sve to rasprši, smanji se koncentracija zagađujućih materija i gotovo je. Preduslovi za nisku temperaturu poput ove beležene u poslednja dva dana jeste visok pritisak, sneg na tlu i vedrina noću. Ali, nema to veze sa zagađenjem. Ono je nekad u određenim vremenskim situacijama izraženije, a nekad ga uopšte i nema. Kad ne bi bilo zagađujućih materija, bilo bi čisto, bez obzira na meteorološke prilike – objašnjava Todorović.

Neuobičajen prizor u Knez Mihailovoj juče oko 17 sati... vrlo malo prolaznika i šetača (Foto: D. Aleksić)

Dobra vest je da hladni talas već odlazi, a da se od danas očekuje lepše i toplije vreme. Ovako hladni dani inače su uobičajeni zimi i nisu ništa novo.

– U Beogradu, doduše, dve ili tri zime nismo imali ovako hladne epizode, ali ranijih godina beležene su i niže temperature. Na primer, pre deset godina, kada su u februaru zaledili Sava i Dunav, u centru je bilo minus 15 stepeni, dok je na periferiji zabeleženo i do minus 27 – podseća Todorović i dodaje da je juče ujutru u centru grada izmereno 8,8 stepeni ispod nule, a na periferiji do minus 15.

Januar je, inače, najhladniji mesec u Beogradu ako se gleda srednja temperatura. Uzimajući stogodišnji prosek, ona iznosi oko 0,3 stepena. To je, napominje, prosek, jer u januaru ima i hladnijih, ali i toplijih dana. Tako je na primer 5. januara izmereno čak 18,6 stepeni.

Brnabićeva: Vazduh sve bolji

Premijerka Ana Brnabić pre dva dana podsetila je da se pre 2010. godine kvalitet vazduha nije merio kao danas, a da su tek tada postavljene merne stanice.

– Prema podacima kojima raspolažemo, od 2014. godine vazduh je sve bolji – istakla je Brnabićeva, a preneo Beoinfo.

Ona je kao jedan od najvažnijih koraka za smanjenje zagađenja u Beogradu istakla gasifikaciju.
– U Beogradu su od 2014. godine 24 javna objekta (mahom škole) priključena na dalekovod ili gasovod, a proširena je i toplodalekovodna mreža. Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane” je priključilo na toplodalekovod čak 3.000 korisnika i na taj način smanjilo broj individualnih ložišta koja su najveći emiteri zagađenja. Od 2015. godine, GSP „Beograd” je počeo da nabavlja autobuse sa niskom emisijom gasova, a od 2016. i električne autobuse – istakla je Brnabićeva i dodala da je vozni park ovog prevoznika sve manji zagađivač, kao i da su od 2014. godine počeli da se grade i filteri za odsumporavanje na termoelektranama, što je znatno doprinelo smanjenju emisije štetnih čestica u Beogradu i okolini. Pri kraju je i rešavanje problema gradske deponije u Vinči i emisije metana u vazduh, a veliki korak je izgradnja metroa i „BG voza” koji su ekološki najčistiji načini transporta.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stojanovic
А шта су конкретно урадили па да ваздух буде бољег квалитета? Чекају да дуне ветар и онда кажу како је ваздух добар.
Дипломирани политиколог
Минус не смањује загађење? А одакле икоме икада идеја да минус смањује загађење ваздуха?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.