Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: JAKOV MILATOVIĆ, ministar ekonomskog razvoja u Vladi Crne Gore

Dritan Abazović ruši vladu uz pomoć bivšeg režima

Ciljevi programa “Evropa sad” su bolji život građana kroz povećanje plata, smanjenje sive ekonomije na tržištu rada, poreske olakšice za poslodavce i stvaranje konkurentnijih uslova za investitore
(Фото лична архива)

Podgorica – Iznenađen sam rušilačkim porivom struje predvođene potpredsednikom Vlade Crne Gore (Dritan Abazović, prim. autora) koja je rešila da posle izvanrednih rezultata obara vladu, i to uz pomoć bivšeg režima, koji je i u moralnom i u ekonomskom smislu opustošio Crnu Goru. Verujem da je godinu dana našeg rada pokazalo da sazrevamo i da će narodna volja to i pokazati na narednim izborima. Svakako, vreme je majstorsko rešeto, a narod će znati da na izborima svakoga nagradi po zaslugama, rekao je u intervjuu za „Politiku” crnogorski ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović.

Pojasnite nam proklamovani program „Evropa sad”, koji je nedavno usvojila vlada.

Vlada je svojim delovanjem do sada pokazala da su joj povećanje životnog standarda i briga o socijalno ranjivim kategorijama glavni zadaci, a reforma „Evropa sad” predstavlja krunu naših napora, koja govori u prilog upravo toj činjenici. Podsetiću da je Crna Gora 2020. godine imala najveći pad ekonomije u Evropi i za samo godinu dana preokrenula je svoju trenutnu situaciju u najveći rast u Evropi, koji je nadmašio čak i prognoze MMF-a i Svetske banke. Cilj „Evrope sad” je bolji život građana Crne Gore, kroz povećanje plata, smanjenje sive ekonomije na tržištu rada, poreske olakšice za poslodavce, kao i stvaranje konkurentnijih uslova za investitore.

Šta to znači u praksi?

Povećali smo sve neto plate, između ostalog i kroz ukidanje zdravstvenog osiguranja, minimalnu zaradu konkretno, sa 250 na 450 evra, smanjili poresko opterećenje na zarade sa 39 na 21 odsto, uveli neoporezivi deo zarade na 700 evra bruto zarade, kao i progresivno oporezivanje bruto zarada iznad tog iznosa, predvideli zdravstveno osiguranje koje će u potpunosti ići na teret države. Sve to u cilju kreiranja ambijenta za dostojanstven život i rad, koji će prvenstveno zadržati mlade ljude u Crnoj Gori. Napominjem da je povećanje plata obuhvatilo apsolutno sve, a dodatno smo mislili na zdravstvene radnike, koji su podneli najveći teret borbe protiv epidemije, pa smo za njih predvideli dodatno povećanje. To je najveće povećanje plata zdravstvenim radnicima ikada, u ukupnoj vrednosti od oko 30 odsto. Program „Evropa sad” čini naš ekonomski model konkurentnijim i održivijim. To znači da će zbog sada smanjenog poreskog opterećenja stimulisati nova zapošljavanja i investicije, a usled povećanja neto zarada – doći će do znatnog povećanja potrošnje, što će takođe pozitivno uticati na privredni rast. A sa zadovoljstvom napominjem i da se prvi put desilo da su jednu reformu jednoglasno podržali svi socijalni partneri – sindikati i privredna udruženja. Ona i ima cilj da vrati izgubljeni optimizam crnogorskim građanima, ali i privrednicima koji žele da posluju u fer uslovima. Deo je budžeta za 2022. godinu, koji predstavlja istorijski iskorak za naše građane.

Da li je prilikom konceptiranja programa budžeta bilo političkih kompromisa unutar vladajuće većine, ili je pobedila „filozofija” ekonomije?

Ne bih razdvajao, tj. stavljao kompromis i filozofiju ekonomije na dva suprotna pola. Upravo to i treba da bude veština uspešnih pregovora u političkom diskursu i odlika kvalitetnih dogovora. Usvojenim budžetom našli smo politički kompromis (nužna karakteristika svake vlasti) koji ne ugrožava održivost naših javnih finansija. Nakon amandmana je došlo do određenih izmena, ali smo uspeli da uravnotežimo potrošnju, pa je predloženi deficit na kraju iznosio 5,1 odsto BDP-a, što je prihvatljivo u datim okolnostima neizvesnosti i kovid krize. U ovom kontekstu važno je napomenuti da će Crna Gora u 2021. godini imati deficit od oko dva odsto, što je istorijski uspeh, pogotovu nakon nasleđenog deficita od 10,2 odsto BDP-a u 2020. godini.

Hoćete da kažete da ste uspeli da obezbedite fiskalno odgovoran budžet?

Apsolutno. Ponoviću – budžet Crne Gore za 2022. godinu, koji je nedavno usvojen u parlamentu, prvi put podjednako ulaže u ljude i infrastrukturu, i to u velikim iznosima, što je njegova najbitnija karakteristika. On je istorijski, socijalni i razvojni, i kao takav doneće bolji život građanima, razvoj privredi i nova ulaganja kroz kapitalni budžet. Sve je u korist boljeg životnog standarda građana i ekonomskog oporavka Crne Gore.

Poruka vas i vlade koju predstavljate neretko se odnosi na mlade i njihov ostanak u Crnoj Gori. Čime planirate da ih zadržite?

Upravo svi naši postignuti rezultati imaju u osnovi jednu snažnu poruku, a to je da sustignemo sve ono što su prethodne generacije propuštale i zbog čega su mladi odlazili u inostranstvo tražeći bolje uslove za život. Program „Evropa sad” je sveobuhvatna reforma koju sprovodimo u trci s vremenom, jer ne smemo više dozvoliti da ljudi odlaze bez želje da se vrate. Mladima su potrebni izgledna budućnost i ambijent u kojem su dobrodošli da zajedno stvaramo zemlju jednakih šansi. Na ličnom primeru sam osetio, ali i pokazao – školovanje u inostranstvu i sticanje radnog iskustva jesu dobra šansa, ali je još bolje kad nam se ukaže prilika da to iskoristimo kako bismo unapredili našu zemlju. Verujem da sam iz sveta doneo najbolje, pre svega širinu u pogledu na progres, koji je ostvariv uz ideje i znanja koje sam stekao kao magistrand na Oksfordu i kao stipendista austrijske, američke i engleske vlade. Govoreći konkretnije, Ministarstvo ekonomskog razvoja, osim stvaranja brojnih drugih preduslova za unapređenje ambijenta, kreiralo je i program za zapošljavanje mladih kao pilot-projekat vredan milion evra, gde je akcenat na preduzetništvu i mladima. Temelji se na pet mera podrške za zapošljavanje mladih u 2022, koje će im pružiti priliku da uče, usavršavaju se i nađu posao u svojoj zemlji. Ove mere doprineće stvaranju preduslova za ublažavanje negativnih posledica izazvanih prolongiranim zapošljavanjem mladih i za orijentisanje na postizanje fer i inkluzivnog društva, punog mogućnosti, uz naglašavanje važnosti principa aktivne podrške zapošljavanju. Okupljamo državne institucije, socijalne partnere i akademsku zajednicu da zajednički podržimo zapošljavanje mladih, kroz digitalne veštine za pametnu budućnost, borbu protiv sive ekonomije, projekte u poljoprivredi, kao i grantove za mlade s invaliditetom.

Krajem juna kreirali smo Fond za inovacije, budžetirali smo milion evra za taj fond u ovoj godini – čime krećemo u snažnu podršku inovacijama. Imaćemo prvi put u Crnoj Gori inovacione vaučere. Sve su to mere, tj. programi kojima se poboljšava poslovni ambijent koji oberučke treba da prihvati i podstakne mlade ljude i njihove ideje.

Očekujete li otpuštanje radnika i malverzacije poslodavaca kako bi izbegli povećanje minimalne zarade, o čemu se u narodu dosta priča otkad je prezentovan program „Evropa sad”?

Upravo da bismo sprečili potencijalne malverzacije, osnovali smo Koordinaciono telo, koje ima zadatak da prati i koordiniše aktivnosti u okviru implementacije programa „Evropa sad” i u saradnji s nadležnim organima i institucijama otklanja prijavljene nepravilnosti. Poreska uprava poseduje podatke o zaradama svih zaposlenih u Crnoj Gori. Ti podaci su vrlo jednostavno uporedivi s podacima o platama koje će biti isplaćene u januaru 2022, pa će tako biti urađena uporedna analiza. Ona će poslužiti za dodatnu proveru koja će uslediti. Time želimo da pošaljemo snažnu poruku da će svi koji ne budu implementirali ovaj program na način na koji je predviđen biti kažnjeni. Selektivnosti neće biti i na taj način vlada želi da pokaže snagu države. Pored toga, aktivirali smo kol-centar u Upravi za inspekcijske poslove, koji je otvoren za sve i preko kojeg će moći da prijave eventualne zloupotrebe u primeni programa. Program „Evropa sad” važi za sve i svako ko ga ne bude poštovao biće drakonski kažnjen. To je naša velika pobeda u odnosu na sivu ekonomiju i prioritet naše vlade kako bismo stavili akcenat na fer poslovanje.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Србин Бокељ
А на следећим изборима тешка и дубока монтенегринска коалиција Ђукановић-Кривокапић-Бечић преузима власт, а "мањине" Србе и остале цементира за сва времена. План је чисти Монтенегро, каква "грађанска" држава, то није дух монтенегрински - расправљају млади Цетињани по кафићима, наглас.
desa
Licno, ne volim u politici likove skolovane napolju, stipendiste stranih vlada il' NVO. Valjda iskustvo...
Ivan Nikolic
Nije mi jasno odakle im pare… na uštrb čega su napravili mesta za ovakva ulaganja? Ovde vidim samo opšta mesta, ali ne objašnjava se kako?
M
Pa svako pre ili kasnije pokaz svoje pravo lice.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.